Dan trideset i deveti – 21.04.2020
Završi se i najduži vikend-total-karantin u dosadašnjoj borbi sa pandemijom. Ne znači da ih neće biti još (verovatno hoće) ali je pitanje da li ovolike baš „dugovečnosti”. Dakle „vikend” se okonča jesmo li srećniji, jesmo pametniji i što je najvažnije – jesmo li zdraviji? To će da pokažu brojke i „krive” i „prave” na onim obraćanjima struke kol’ko ubrzo. Prvi rezultati za sada su već vidljivi samo kod prenatrpanih kontejnera gde je odmah jutros kao „prva” mera sprečavanja zaraze odloženo đubre, ono četvorodnevno, karantisnko-praznično. Slike zaista impresivne, samo da se kao rezultat toga ne pojavi neka druga zaraza, jedan od onih klasičnijih.
Ljudi nisu baš pohrlili u dućane i radnje k’o na barikade a, i vreme je pasje. Lije od noćas neka ladna kiša, k’o da je jesen i nema nameru da stane. Dan baš odvratan, k’o i ovo doba što je. Pred prodavnicama i apotekama nema onih ubitačnih redova. Oni su pak rezervisani za banke i pošte pred kojima je zavladalo pravo „uredno” (post)praznično „ludilo” i, sudeći po „parametrima” ima da potraje… Ljudi u redovima se žale, a, i šta bi drugo. Nije legla (obično je bila tu oko 20. u mesecu) ona pomoć za nezaposlene. E, sad „prvi u svemu u Evropi i svetu”, „moćni BDP”, „ekonomske mere neviđene (sem ako se misli na to da ih niko do ada nije video i ovajdio se njima – onda je tačno) u vaseljeni… A, ovamo ni ona „tradicionalna” socijala…
Građevinari poslušali apel A.V.-a i njegovih „pratećih jedinica” i od jutros udarili po neimarstvu. Oni, nisu nešto ni obustavljali delatnosti sem možda u ovih prethodnih četiri dana. Privredna komora predlaže da se radno vreme prodavnica „poveća” do 17 sati obzirom da je policijski čas od danas „kraći” za uru i počinje „tek” od 18 časova. Biće, valjda…
Otvorile se pijace ali i to ide postepeno i polako. Ne sve i ne odjednom. Za danas premijeru (re)otvaranja upriličile su one na Bubnju, u Stanovu i Bresnici a za sutra je najavljena „promocija” aerodromske i erdoglijske. Ona glavna u Centru ostaje zatvorena do daljeg. Nije frka, ako ste iole bacili pogled na ove tekstove (i fotografije u njima) znate da ona šljaka (doduše, alternativno) svaki dan, samo ne baš na tezgama.
Na pijaci na Bubnju (koju Kragujevčani zovu „Mala”) više novinara nego pijačara. Mora da se osvedoči takav važan čin povratka, relativnog, života u kao normalu. I cene nešto „jače”, oskudacija je a to su, da se ne lažemo, i prodavnice uradile još na počecima krize. Red je i da pijaca „ne ispašta”.
Proradile i pojedine zanatske radnje tipa vulkanizerske, zlatare, butici… ali nije neka navala. Takođe, nisu zabeležena ni stampeda pred asortimanom za nautiku, ono uletite u šop i sa vrata pazarite na brzaka neki gliser ili makar motorni čamac. Mada kako ovo pada… ni to nije baš za potcenjivanje. Prodaja automobila od jutros skočila „do neba” – cirka.
U Šumadiji polako, od danas sa radom počinju i neke fabrike.
Po podnevnim rezultatima u našem regionu dvoje novoobolelih. Po jedan pacijent iz Kragujevca i Rače. Trenutno je u Šumadiji obolelo 87 ljudi: 63 u Kragujevcu, 14 u Aranđelovcu, petoro u Rači, troje u Topoli i dvoje u Batočini. Čačanski mediji javljaju da su u protekla tri dana (nije radila administracija za vreme praznika) u našem Kliničkom centru preminule dve pacijentkinje iz ovog grada. U kragujevačkom Kliničkom centru na današnji dan leči se 96 pacijenata, a na respiratoru je 11 osoba. U KG KC-u izlečen je 41 pacijent.
Sedma nedelja korone u nas uveliko teče a p.p.P.Kon njen kraj „gađa”, kako mediji prenose, negde između 10. i 12. nedelje. Dakle, najvažnije su naredne dve nedelje, zatim one potom još dve nedelje i samo još dve nedelje iza. Za toliko smo se kovidoopismenili. Vanredno stanje će možda biti ukinuto posle praznika a najveći poznavalac fudbalske terminologije među strukom doktor Srđa Janković kaže da to nije moguće baš tačno odrediti, kao na primer „unapred reći u kojem minutu ćete dati gol u nekoj važnoj utakmici” i (eh, stari askerski dani) da se datumi ne mogu baš „precrtavati kao u vojničkim kalendarima” (jeste, u onima sa golom ribom na poleđini) ali da je u pitanju (opet struka ali nogometna) „taktičko popuštanje”. Drugi se pak pitaju kako to da smo uveli vanredno stanje i to jedno od najrigoroznijih u svetu a sada kada svaki dan imamo po trista – četiristo pacijenata „epidemija naglo popušta”… ali ti očigledno se ne razumeju u „taktiku” a i lepo je rek’o Nele K. „ko igra za raju i zanemaruje taktiku”… taj i ne barata pojmovima poput „kraja plato faze epidemije”… Doktor Janković završi svoje gostovanje na N1 jutros baš omiljenom frazom fudbalskih komentatora da nam se ne sme desiti da „iščupamo poraz iz ralja pobede”! Ostaje samo da zapevamo: „You never walk alone”, kad smo već kod tih „terena”.
Njihov kolega (od Kona i Jankovića ne od doktora N. Karaljića) doktor epidemiolog Predrag Đurić tvrdi u medijima (jesu to oni malo „antidržavni”) pak da „Srbija nije spremno dočekala pandemiju”, da su zbog raznih zabrana i mera hronični pacijenti uskraćeni za terapije (?) i da će se kasnije videti „da li su ove mere same po sebi ’odnele’ više života nego sam virus?!”.
Takođe, neosporna je činjenica da je Srbija ubedljivo prva po broju obolelih zdravstvenih radnika u regionu a to je izmerljiv parametar i nije „scenario” koji se razlikuje od zemlje do zemlje.
Pominje se i radna i profesionalna etika (bilo je i kod nas a ne samo u Španiji, Francuskoj i Kanadi) jer su mnogi negovatelji čim se pojavila korona dali otkaze i zapalili sa svojih radnih mesta pa su starci povereni im na (ne)brigu danima gladovali i bez korone… Ima više takvih slučajeva u Nišu piše današnji „Danas” navodeći ih tačno 50 „pravih profesionalaca”.
Deo javnosti se još „zabavlja” proslavom Uskrsa i ponekim vernikom u hramovima za vreme obeležavanja istog a posebno ih iritiraju selfiji „trukovani” na održanim službama bez vernika. Za drugi deo javnosti ovogodišnji Uskrs je već „proslavljen” i stavljen ad akta a pouka je da su selfiji uvek i svuda ništa drugo do iritantni bez obzira da li su slikani za Vaskrs, Božić ili bilo kada i gde.
Početkom rada raznih uslužnih delatnosti (sa sve nautičkom opremom, dabome) postavlja se pitanje i (ne)rada vrtića kao i ko će čuvati decu dok su roditelji na poslu. Imaćemo prilike da u toj „razmeni” mišljenja sa strukom „uživamo” koliko danas kada se novinari (od kojih niko nije oboleo od kovida) poput zanatskih radnji (re)povrate na pres konferencije.
Sa „odlaskom” (ne povratio se) četvorodnevnog vikenda opet u fokus javnosti dospeše ona najkrucijalnija pitanja tipa „šta će biti sa letovanjima?”… zaista pitanje svih pitanja. I čim se neko od struke „prevari” da odgostuje na nekoj TV štaciji odmah se kao prvo pitanje čuje voditeljkin umilni glasić koji ne okoliša već pravo, novinarsko-voditeljski hrabro „u čelo” upituje: „A, evo brojni naši slušaoci (mahom slušateljke, da se na lažemo) pita – kada ćemo moći ovog leta da uživamo na plažama i letnjem suncu koje greje i vetriću koji ćarlija kroz plažnu maramu…?”… A, onda struka (kojoj je već muka) ponovo pokušava da objasni… ali, ne vredi. Savremeni čovek jednostavno (zato mu sve ovo i događa) više kao biće nije u stanju da razluči ordinarnu glupost od bitnih stvari… Džabe pominju primere tipa češkog predsednika koji je svojim građanima otvoreno rekao da ne napuštaju zemlju za vreme letnjih odmora a i Makron „natuknuo” Francuzima da ne idu u daleke i egzotične zemlje nepotrebno. Ovde samo „a, kad ćemo moći da uživamo u blagodetima sunčevih zraka na ’vamos ala plaja’” bez konca i kraja.
Prebaciš na jednu stanicu a tamo voditeljka ozbiljno najavljuje da razgovaraju sa onima kojima je u pandemiji najteže: „onima koji su navikli da vežbaju po čitav dan, pa u prirodi, teretani, bajsikl ovo-ono…”… Oni ljudi i ne kriju koliko je to „strašno” i kakav „teret podnose” pseudo gimnastišući u kućnim uvjetima. Muka…
Na drugoj pak stanici kažu nešto drugačije. Po njima najteže je „onkološkim pacijentima bez ikakvih primanja” pa sledi prilog kako ti ljudi uopšte preživljavaju za vreme ove pošasti. Staneš, razmisliš, ali ne (pre)dugo i zaključiš časno i nepristrasno: ma, teže je ipak onim prvima. Neizdrživo. Uvenuše dibidus.
Iz milicije stižu zbirni podaci da se o najduži vikend „ogrešilo” 1.000 (cirka) ljudi najviše u Beogradu, Pančevu i Novom Sadu, dok su obraz osvetlali oni u Prijepolju, Zaječaru i Prokuplju. Čim ne broji „glasove” V. Rebić nas nema u „pohvaljenima”. Biće još prilika. Kao vrhunsku bizarnost „iz našeg kraja” registrujemo hapšenje (i izricanje kazne od 50.000 dinara) čobaninu u okolini Rače koji je čuvao ovce zbog nepoštovanja policijskog časa. Pa, nisu ovce penzioneri da tumaraju oko ponoći.
Oni, (penzioneri, ne ovce) večeras imaju svoj prvi „kovid matine” od 18 sati do sat iza ponoći i to 30 metara na do 600 metara od mesta stanovanja. Vesna Pešić se pita da li će morati da nose sa sobom u šetnju štopericu i metar? Stvarno, ko to može da premeri i kontroliše?
Oni mlađi poput advokata Vladimira Gajića tvrde da je vanredno stanje uvedeno šibicarskim metodama i pravnim „manevrom” koji je protivustavan i zbog toga bi sve odluke (i presude) donete tokom njega mogle da budu poništene. Valjalo bi.
Sergej T. ispred PSG-a ističe da „ako prilika stvara lopova – onda vanredno stanje stvara diktatora”! A, ne smiruju se napadi (pro)vladinih medija i tabloida na nezavisne medije i novinare što „struka” (novinarska, ne zdravstvena) u zemlji ali i u svetu karakteriše kao otvorenu podršku naših vlasti baš toj vrsti novinarstva koje se u svim normalnim zemljama karakteriše isključivo samo kao „žućkasto”. Predsednik A.V. za to i ne haje već nastavlja kampanju (predizbornu jakako) obilazeći tamo „nešto” i „negde” (najbolje bi bilo – nigde) čija iz(gradnja) vredi 500 miliona dolara cirka. Pomenu on i „hlorokine” (savladao naziv), četiri miliona maski ali i onu laboratoriju što ima ime kao neki hit iz franšize o Džemsu Bondu.
Na društvenim mrežama nepoznato (za sada) udruženje poziva na proteste protiv „kripto države Srbije” u kojoj će se narodom „upravljati preko aplikacije”?!
Protesti i u SAD gde su samo juče „ubeležili” 1.700 novih smrtnih slučajeva. Tramp na to reaguje „STOP-om za useljenike!”! U susednoj (njima, ne nama) Kanadi nema panike mada vlast „najavljuje” moguću nestašicu hrane. To bi R. Ljajić doveo u red promptno!
Turska se bliži 100.000 pacijentu a naredni vikend će 31 grad provesti kao mi ovaj za nama – četiri dana karantina u cilju sprečavanja epidemije, a od aerodroma gradi privremenu bolnicu jer im je broj novih pacijenata od 4.500 do pet hiljada dnevno. Italija popušta mere od 3. maja (juče zabeležili „samo” 2.300 novih a to im je najmanje u poslednjih mesec dana) a Hong Kong ih pooštrava na još dve nedelje. Rumunija nastavlja „blokade” do polovine maja, a, posle će da vide kako dalje. U Češkoj obolelih sedam hiljada a samo danas novih 154 pacijenata. U Austriji raste broj obolelih skoro 15.000 i preminulih gotovo pola hiljade ali oni ipak ublažavaju mere.
Epidemiolozi u Švedskoj tvrde da je samo u Stokholmu od korone obolelo 600.000 ljudi ali da 99% procenata to „nije ni osetilo” niti će. Zvanični podaci za Švedsku su da obolelih ima nešto manje od 15.000 a u Stokholmu ispod šest hiljada. Danas u Švedskoj „crni utorak” najveći broj smrti 185 i 545 novih pacijenata.
Bavarci (njima je najteže) doneli „majku svih teških odluka” i otkazali jesenji „Oktobarfest” (e, a Guča samo prolongirana)?!
Svetska zdravstvena organizacija tek očekuje vrhunac pandemije a i Putin isto. Danas je i Međunarodni dan kanabisa i postavlja se pitanje njegove dekriminizacije ali konačan odgovor na njega ostavljamo za sud na letovanju ono „sami na plaži, u letnjim majicama…”…
Predstavnik struke p.p.P.Kon polemiše o vakcini sa Novakom Đokovićem „za i protiv vakcine” na „fejsu”, opet, naravno.
Kon na momenat prekide „prepisku” sa Novakom Đ. i obrati se sa ministrom Lončarom u standardnom terminu pose 15 sati. Ministar pročita da je za 24 sata preminulo još pet osoba (dve muškog i tri ženskog pola) a ukupan broj preminulih je 130 do sada. Od toga je 85 muškaraca i 45 žena. Stepen smrtnosti je 1,89 posto. Novoobolelih je 260 pacijenata i sada je njihov ukupan broj 6.890 ukupno. Hospitalizovano je 3.660 pacijenata a na respiratorima 101 bolesnik. Zdravstvenih radnika obolelo je 656 (od toga 430 u bolnicama) što je 9,52 % od ukupnog broja obolelih. Do danas je u ustanovama socijalne zaštite obolelo 489 korisnika i 98 zaposlenih u njima. Izlečeno je 977 ljudi a za danas je planirano otpuštanje 300 pacijenata iz privremenih bolnica.
Prva čast da postavi pitanje na konferenciji za štampu za (re)uvedenim novinarima pripade Agenciji „Fon Net” koji podsetiše na upozorenje SZO da je „najgore tek pred nama”? Po mišljenju p.p.P.Kona činjenica je da virus neće nestati tokom leta (ta nada nas je davno napustila jer se sada javlja na Južnoj hemisferi) i da će biti „tu” i kada epidemija ne bude u uzlasku. Po njemu posle uplašenosti policijskim časom i restriktivnim merama uslediće novi talas „uplašenosti” sada zbog „otvaranja” i njihovog „postepenog ukidanja”.
- Ovo neće da traje večno ali ni tada ne znači da će da bude završeno, smatra on, dodavši da „moramo pokrenuti život” i da će vrtići biti otvoreni za decu roditelja koji moraju da rade ali ne za sve. Po mnjenju p.p.P.Kona kraj epidemije će biti za mesec dana a vanredno stanje će biti ukinuto posle 1. maja.
Ona pitanja bez kojih se ne može u Doba pandemije, kao otvaranje granica (naravno za „nužne potrebe” letovanja) behu pojačana i obogaćena i takođe egzistencionalnim pitanjima o početku rada bazena, čijoj promociji naročito pogoduje prekjučerašnje otkriće u Parizu gde je virus korone (pro)nađen u vodi.
Broj obolelih premašio je dva i po miliona a umrlih mnogo više od 170 hiljada. Penzioneri posle punih šest nedelja (i jače) ponovo stupiše in vivo na istorijsku scenu koristeći svoj prvi matine termin od 18 sati čije promo korake možete pogledati kao ilustraciju današnjeg „Dnevnika”. Izašli na kišu, probali, videli „da znaju” i pohitaše odmah doma. Pa, ne traje 30 minuta 100 godina.