Dan trideset i peti – 17.04.2020
Današnji Veliki petak počeo je u standardnom terminu ali ne za velikopetkovske službe već za kupovinu penzionera. Znači baš rano. Od, nešto pre četiri sata, ni dva pre svanuća, izlaze penzioneri posle nedelju dana (nije cirka – tačno) iz svojih azila a neki bi rekli i zatvora (Srbijanka Turajlić „Zašto smo mi jedini u Evropo u kućnom pritvoru?) da se snabdeju za narednu sednicu. Pošto smo obećali, iskreno fascinirani „prirodnim bogatstvom”, „osebujnošću” i raznovrsnošću i „šarenolikošću” (Vaskrs je, na rados’) obećasmo da ćemo sledeću reportažu o seniorskoj „urednosti” ili „koliko puta u red za 180 minuta” da pravimo baš iz tog dela grada, održasmo obećanje, a, ne ko neki.
Da ne duljimo, o tom trosatnom hepenigu imate posebno izvestije samo da vam kažem da su dobro što i oni vama žele. Neki vid „(polu)slovne slobode” koji im se nutka od naredne nedelje, ono tri puta (ne bez vađenja, pobogu, ljudi su u godinama – mada su neki među njima mnjenja da im je zapao „baš” taj deo izreke) po 30 minuta na relaciji 300 metara od „dome slatki dome”, odmah da vam kažem da kod njih nije izazvao nikakve salve radosti, ode predsedniku ili predloge za vanredno unapređenje vanredno unapređenog p.p.P.Kona – naprotiv. Nisu zainteresovani. A, evo i zašto. Nisu naši penzosi skandinavski i britanski (taj duh osvajača, avanturista, istraživača i svetskih putnika) pa da oni protežu noge ili udišu vazduh. Razlog što sa rezignacijom i indignacijom gledaju na ponuđenu šetnjičicu i neće je koristiti nikada (više od 97 %) je prost. To su noćni termini njima potpuno „neupotrebljivi”. U pitanju su ljudi čiji je život gledanje rialitija, turskih serija i onog toksičnog izdanja RTS-a u 19 i 30 i stalno istih serija na tom kanalu uz poneki izlet u „Pink” i „Hepi” sadržaje. Jedini njihov razlog da iz papuča za gledanje „Karadayi”, „Crne ruže”, „Ezel”…
„Parova” i „Zadruga”… i nastupa A.V.-a sa svojom kamarilom „uskoče” u papuče za iz kuće je da obigraju lokalne radnje. Mali su to i tužni životi u kojima se (jedina) „pobeda” meri pronađenim jeftinijim artefaktom u nekoj od njih. Odmah sledi pobedonosan i trijumfalan povratak kući gde se uz kaficu sa vernom drugom i životnom sapatnicom priča o tom podvigu kao o pohodu na „zlatno runo”: „Kilo šećera ovde jeftinije 11 dinara a ovamo uze dve flaše ulja” ili „Tamo?! Tamo ne ulazim ni mrtav, počeli da naplaćuju kese dva dinara”… i tako dok ne počne nova epizoda ili se nastavi rialiti. To njih interesuje a ne da se oni šetkaju i u gluvo doba noći na zraku (ej, u narodu gde je promaja najsmrtonosnija bolest, kakav kovid) i dumaju u samoći o kulama vavilonskim i razlozima njihovog nastanka i nestanka. Eto, tako, ja da vam kažem a struka, timovi psihologa i krizni štabovi mogu da premišljaju šta hoće ali ne vredi, jer ne poznaju svoj narod. Narod njih vidi na televiziji a oni „njega” gde? Da nisu od sa njim od jutros pred „Trnavom” ili „Braćom Popović”?
Takođe i one ložane tipa e-pijace (pa nije to press konferencija) i dostave sira i kajmaka na daljinu lepo zvuče da se sa njima popune najopskurniji i najdosadniji sadržaji Nacionalnog servisa i sličnih propagandnih stanica o domaćicama koje vredno heklaju suvo meso, kobaje, jaja i papriku pa sve to onlajn stiže u urbane kule od betona i čelika… Ali, malčice je drukčije u praksi… To seljaci po netu kao i njihovi abonenti cirka je u postotku preteklih od korone 120. godišnjaka sa kardiovaskularnim bolestima, dijabetesom, strastvenim pušačima i sa prekomernom težinom… i, da koji se nisu pridržavali mera prevencije. Već smo pisali (Jagodina, Veliko Gradište, Šabac…) da se pijace sve češće (re)otvaraju pa bi mogla i kod nas. Ona i onako radi (pusti to šta piše na kapiji, čim ovo čitaš znaš nastavak poslovice „o tarabi i pisanju”) jer od pre svitanja tamo se okupe svi oni što im „baguje Wi Fi” pa moraju poljoprivredne proizvodluke da „linkuju” iz kutija, kesa, džakova, kombija… Sad, vi možete da mi verujete ili ne verujete (jeste, citat je) ali je tako.
Penzioneri odoše na jutarnje spavanje a grad se (pro)budi. Oni agilniji smesta zauzeše mesta u redovima „još toplih” od baka i deka, tata i mama koji poput privida do maločas behu na istom mestu, željni da tu predprazničnonajdužuvikendsku kupovinu što brže obave. Nek im je sa srećom i srećni praznici. U Staroj crkvi nema ljudi. Možda je još (pre)rano ili poštuju patrijarhove smernice. U Sabornoj ima. Od ranog jutra kupuju i pale sveće, ulaze (po jedan-dva) u sam hram… Dosta se o tome polemisalo prethodnih dana.
- Hristos od nas ne traži napadnu pobožnost. I vlast i građani trebaju da koriguju svoje ponašanje. Pogotovo vlast, poručuje vladika Grigorije al on je sada u Dizeldorfu a mi ovde. Pa, onda, ovako… broj ljudi u Novoj crkvi na jutro Velikog petka (ni)je ništa veći (manji je) od bilo kog broja ljudi u redovima (to su masovna okupljanja, šatro razmak u radnji, pa nije ovo Dizeldorf) pred bankama, poštama i prodavnicama i sami tim (ni)je ništa manje opasan ili (ne)bezbedan.
A redovi „zaposeli” i „(pre)okupirali” čitav grad, barem ono što u njemu radi, dakle sve sem ustanova i institucija na budžetu i poneke banke (morala je ta baš da bude moja) i (po)trajaće do policijskog časa cirka. Pali su i poslednji „bastioni” gde si mogao da kupiš nešto, skuplje ali, brate, brže. Sad, jok. Pred takvim lokalnim radnicama više ljudi nego u porti Saborne crkve. I tek će da ih bude kako dan bude odmicao.
Po podacima u podne u Kragujevcu 50 obolelih, Aranđelovcu 14, Rači i Topoli po tri i dva u Batočini. Dakle 72 slučaja kovida u Šumadiji do sada. U Kliničkom centru šest pacijenata više nego juče, ukupno 108 a na respiratorima 11 njih. Sinoć su iz Instituta za javno zdravlje objavili da je u našem gradu do sada obolelo šest zdravstvenih radnika i da je svima stanje dobro. Direktor Doma zdravlja u razgovoru sa novinarima objavi da je danas prvih četvoro ljudi iz Kragujevca prebačeno na beogradski Sajam kao i da je u njihovoj Kovid ambulanti testiran najmlađi kragujevački pacijent, šesnaestogodišnjak koji je poslat na lečenje u KBC „Dragiša Mišović”. Po njihovim podacima prosek starosne dobi obolelih u Kragujevcu je između 30 i 55 godina.
Pak, po podacima policije od uvođenja (samo)izolacija, zabrane kretanja starijih od 65 godina i ostalih za vreme policijskog časa jednu od ove tri mere od njihovih uvođenja prekršilo je na teritoriji našeg grada njih 125, takođe, za sada. Pred nama je najduži vikend u istoriji vikendaštva. Posle će se brojimo.
Gradonačelnik R. Nikolić sa pripadajućim kadrovima čestitao je Uskrs Kragujevčanima, da ne grešim dušu, još juče na Veliki četvrtak (al nije moglo da stane), a pošto pedantno i prilježno, kao pravi hroničari bilježimo svaki njegov nastup iz duboke ilegale (pa, dobro njegovi kažu da je rat) onda – recka.
Za vreme krize a pogotovo u ovim mamutsko-megalomasnskim-vikendima trodnevcima i više, naglo živne i dostava hrane. Pak, čitaoci-saradnici „Dnevnika” se žale da je dostavljači dostavljaju potpuno bez zaštitne opreme. Nisam ja p.p.P. Kon da sad iz „dubine” struke kažem: nije ovo mesto za „to”, nismo mi nadležna instanca za „ovo-ono” ili „ne pada mi na pamet da to politizujem”… Provera. Tačno je. I, puste gazde, uvek to alavo, ljudima što rmbače za njih ni rukavice i masku da nabave 100 kinti cirka. Bruka. Čekaj, čekaj da struka čuje za to ima prođete ko Kon na društvenim mrežama. To da se ispravi da ne „padne” mejl na onim imitacijama press konferencija.
Struka ali ekonomska (nešto smo predosećali i mi laici) tvrdi da će nam ova epidemija doneti još više korupcije (de ćeš više?!) i još manje pravne države (de ćeš manje?!) i dok A.V. na svojim sve ređim (na tome smo mu iskreno zahvalni) sobraćanjima javnosti snatri da će u sve budemo prvi u Evropi dotle Lj. Madžar (a, on jeste iz struke, ekonomske, ne Konove) na naše mogućnosti da se suočimo sa posledicama krize ocenjuje strukovnim izrazom „potencijal komarca”.
A, kad smo kod tih letača, makar i prirodnih oni Dačićevi iskipovali Berlin i Frankfurt a već se javlja Lazanski sa preferencijama za još jednu turu (na žalost, ne votke) iz Moskve. Ambasador M. Lazanski (na)čuo da u Rusiji ima i obolelih. To je ta istančana i uvek dobro obaveštena konzularno-predstavnička informisanost. Tako (na)čuo i onaj direktor staračkog doma u Nišu. Dačić u tišini upali mašinu i odlete da stigne tamo do drugog dana Uskrsa. Vulin pak ne ćuti (a bilo bi dobro, je l da?) već za „Teklič” daje neku svoju (pseudo)poslanicu (ne kapira da je to rezervisano za drugog A.V.-a, onog pravog) u kojoj govori o „borbenoj gotovosti” i „izvršenom svakom ratnom zadatku protiv virusa”… Ne mešamo se u „Glasonošin” („Abronošin”) izbor sagovornika niti pominjemo svo ono sprečavanje dugim cevima da kovid ne uđe u gerontološke centre (a virusi pevuše: „Iš, Vulin, iš uzesmo ti Bujanovac, Trbunje i Niš” – i Šabac, Mol, Kruševac a o Beogradu sa sve Umkom da i ne govorimo) ali nas prenu što izjava data, u mediji čije je ime rang do kojeg on u tokom „aktivne službe” u oružanim snagama nije mogao da dosegne, u civilci. Civilci?! Bog te, da se nije demobilisao, stade u trenu vaskolika svesvetska militarija. Nije, u pitanju je izlazno-paradna gardijska uniforma ABHO jedinica severnokorejske armije dizajnirana za neki od rođendanskih sletova (ili sletovskih rođendana) nekog iz Kim Džong Il Un dinastije. Sam bog Mars odanu a mi se vratismo stvarnom životu.
A u njemu baš na današnji dan u Srbiji (ot)počela proizvodnja „hlorokina ili nečega što se tako slično zove” (pro)javi na velikopetkovsko jutrenje sam A.V. (onaj pravi) apliciravši tako na potencijalne glasove ranoranilaca sa farmaceutskim afinitetima.
Dokonjaši i zaludni padaju na svakom koraku a nije još ni otpočeo najduži vikend (Vaskrs pride) u novijoj istoriji. U Novoj Varoši uhapsili dve frizerke što su ilegalno (sve to potomci „otpisanih”, ne treba RTS toliko da reprizira serije) pružale usluge (svestan sam kako to zvuči ali nije to, dosta ženama što su ih uhapsile) vernoj klijenteli u svom salonu koji je zvanično zatvoren Uredbom vlade (ta nije povučena) još 28. marta. Šta su ti žene, namestiše ove dve mučenice na mardelj. Kao nisu mogle da sede sa papilotnama u kući narednih sto sati cirka kada izlaze jedino u podrum gde ih muž natera da provere „je ostalo još malo kupusa od prošle godine na dnu bureta”. Njemu gadno, smrdi.
Pobrojavali smo ovde razne hobiste i dokonjaše, al nekako nam promakoše najultimativniji – šahisti. Sinoć ih uhapsili 17 komada u Beogradu gde su ilegalno (bre al se razmahala gerila, samo čekam kad će Nemcima da sipaju šećer u gorivo za kamione) u šah klubu cepali u partijice uz sve pićence. Bilo i ono drugo (me, ne to, šta ste navalili, to sve matorci) i domine i mice. Ludilo! Korona preti da odgodi (ali nikako i odloži) Sabor u Guči?! Udari i na najsvetije tekovine i duhovne baštine.
Doktorka Darija K.T. očito juče zamenila Kragujevac za Kruševac (to je ono standardno beograđanski KKK, ne kju kluks klan, već Kragujevac, Kraljevo i Kruševac) pa se potvrdi da je korona ušla u gerontološki centar u Lazarevoj prestonici (dakle ne Miloševoj) gde promptno podigoše privremenu kovid bolnicu. Ovim kodžinim naslednicima još, izgleda, ne zapinje. Dobro je da je tako, ne žalimo se. Kruševljana nam, pak, stvarno žao.
U Evropi do pre 24 sata (ja poč’o struka) već bilo više od 90.000 mrtvih, što je po procenama SZO 65% smrti od kovid ana čitavoj palenti. U Rusiji (koja broji preko četiri hiljade novih pacijenata samo u jednom danu) Putin odustade od parade za Dan pobede. Samo je Irinej nepokolebljiv, Bulović, ne patrijarh. Poljska produžila blokadu granica do 3. maja a u Ukrajini opet planuo Černobil. Oni ni stižu da se posvete koroni. Alo, bre koncentrišite se. I Britanija produžila mere za još tri nedelje. Posle 14.000 žrtava V.D. premijera naredio građanima da ostanu kod kuće.
Na Filipinima je preminula od korone najmlađa žrtva, beba od 29 dana a brazilski predsednik otpustio ministra zdravlja jer im „se (raz)mimoilaze stavovi o epidemiji”. Kako i da se „susretnu” kad ovaj prvi poriče da postoji uopšte. K’o i Lukašenko. Kod njega u nedeljicu potpuno ispunjena vaskršnja agenda. Prvo liturgijica pa potom fudbalica (bez šale te tekme se još od juče najavljuju na našim sportskim kanalima), onda neko večernje masovno okupljanje. Teatrolog Dragana Bošković u svojoj kritici (objavljena u „V. Novostima”) o beloruskoj predstavi „Ako sutrašnji dan nikada ne dođe” (prigodan naslov datom trenutku) iskusno i inteligentno provlači atmosferu u beloruskoj kulturnoj javnosti gde se strah prosto može opipati. Pišu se peticije i apeli ministarstvu, glumci i reditelji fingiraju bolovanja k’o oni naši zdravstveni radnici što A.V. posle neće da ih ordenuje… ma, džabe sve. Papa Lukaško se samo osmehuje, Korona još više. Vlast ostaje gluva i glupa, i ne samo tamo.
Kina se kune da nije „revidirala” (i krila) broj mrtvih mada on samo za Vuhan „skoči” preko noći za 1.290 ljudi a u Japanu izbacili iz stranke narodnog poslanika (naravno i parlamenta) koji je prekršio zabranu kretanja i otišao u klub (e, sad jeste to, dočekaste) za muškarce ali šta znaju oni o „protokolarnosti protokolnih protokola”. Kad nemaju struku k’o A.V. ali i Dodik, bogami.
I Majnamar oslobodio 25.000 zatvorenika. Taj planetarni trend traje već dva meseca. Mogla bi SZO (Svetska zatvorenička organizacija) da uskupi njihov konačan broj i objavi, mnogo ih je više nego oporavljenih. Neko i koroni da se obraduje.
Pisali smo da Kinezi sve više „miču” životinje sa jelovnika a vlasti u Indiji rešile da iskorene još jedan azijatski drevni običaj. Od danas je u Indiji zabranjeno plujuvanje na javnom mestu a u facu se kažnjava sa godinu dana zatvora. Trebalo im je za to cirka 6.000 godina i koronin podsticaj.
U Španiji juče 5.252 obolela a mrtvih preko 20.000 ljudi. Obolelih ukupno više od 190.000 a svakodnevnih „ispod 600 smrti” ne računaju baš (k’o Tramp u „uspešno obavljen posao”) već u jezivu „stabilnost”. A, kad smo kod njega (mislim u zemlji) tamo već 35.000 preminulih i obolelih skoro 700.000 žitelja. Po prvi put u istoriji SAD u svih 50 saveznih država je zvanično proglašeno stanje katastrofe. U 42 države protesti građana zbog ukidanja građanskih sloboda. U Nju Džerziju pronašli 17 leševa već u raspadanju u podrumu staračkog doma u kome je korona odnela još 68 štićenika. Nisu ih ni prijavili, ni zakopali, kažu nisu imali kapacitet u mrtvačnici… U Meksiku naši (pro)vladini mediji izveštavaju (vole taj izraz kad je negde tamo daleko) „lekari padaju k’o muve”. Razlog je nedostatak zaštitne opreme a tamošnji zdravstveni radnici ni ne kriju da jednu istu masku koriste i po 20 dana. Dobro je da svako ima svoju, rekli bi zluradi ali mi nećemo samo zamjećujemo da je stanje tamo u zdravstvenim ustanovama k’o kod nas na početku, ono pre nego što pozovu ekipu „Rojtersa” da snimi prilog o „rogu izobilja” HTZ rekvizita.
Što se bliže okoline tiče premijer Makedonije i tri ministra u izolaciji jer su bili na sastanku kriznog štaba sa gradonačelnikom Kumanova koji je pozitivan. Vučićeve (a, bogami i Dodikove) strukovne protoklodžije mrzi više i da objašnjavaju kako protokoli (ni)su isti za sve. Najtragičnija vest dolazi iz Banja Luke gde je kovidu podlegla čitava porodica otac, majka i sin. Misterija je kako Belgija koja ima restriktivne mere (a, za Zapad neviđene) beleži najveći stepen smrtnosti u odnosu na broj stanovnika, neverovatnih 13,4 i najveći broj preminulih (po istom kriterijumu) odmah posle Španije ali to nije jedina (ne)jednačina koju će nam korona danas postavit.
Ima i dobrih vesti. U Nemačkoj počeli da prave brendirane zaštitne maske (više „brendova”) a cjena, prava sitnica 10 evra po komadu. Da naručimo za Vulina jedan maskirni „borbeni komplet”?
Već kad smo kod (pseudo)vojnih lica p.p.P. Kon ubija vreme gostovanjem na teliški (a, i mi sa njim, kad nemamo „fejs”, mi, ne Kon, naravno) najavljujući od „tamo posle 1. maja” neke „kruciijalne mere”. Ne precizira baš tačno koje i kakve. Nema veze, znamo da je „krucijalna mera” lepa „samo dok se čeka” dok od sebe „samo nagoveštaj da”… a iz ranije savladanog gradiva kapiramo, znači „naredne dve nedelje su presudne”. Tako smo u mogućnosti da sračunamo.
Dočekasmo i obraćanje struke i još jedan surogat press konferencije. Podatke za danas saopšti p.p.P. Kon a oni su sledeći: preminulo je sedmoro ljudi (pet muškaraca i dve žene) a novoobolelih je 372 pacijenata. Broj mrtvih je sada 110 (76 muškog i 34 ženskog pola) stepen smrtnosti 1,93 a ukupno je zaraženih 5.690 ljudi. U bolnici je 3.765 pacijenata od čega 122 na respiratorima. Zdravstvenih radnika pozitivnih na virus je 616 a u staračkim domovima i socijalnim centrima 312 korisnika i 74 zaposlenih. Njihovo nabrajanje se (pro)teže ko A.V.-ov spisak „vidovdanskih ordendžija” kad se sve svrši, a u privremenim bolnicama je uvek „tu negde” oko hiljadu ljudi. U sve popunjenijim „banjskim kapacitetima” se leči više od 300 lakše obolelih.
Pitanja po običaju ne pratimo, pogotovo što su odgovori na konkretna kao „misterija je kako Srbija uprkos najrestriktivnijim merama u regionu ima najviše obolelih i smrtnih slučajeva i to više nego Mađarska, Bugarska, Grčka i Albanija zajedno a njih tako sabranih ima 29 miliona a nas ni sedam?”, jer se dobijaju odgovori „da se ne može to tako sagledavati”, i tako sve po „protokolima”. Što se odgovora struke tiče, sad da ja nisam čitav život visio po pozorištima i okruglim stolovima kritike (naravno, i onim drugim, „čoškastijim”) mene bi zatekli „na sedalu” odgovori kao „diskrepancija” ali ih ovako spreman dočekah. Znao sam da će mi (za)trebati kad tad, što jedna moja drugarica reče, ta „dokona erudicija”.
Jučerašnji dan (za nas u KG) obeleži lapsus Darije K. T. o ulasku korone u naš Gerontološki centar (Bogu hvala, ispostaviće se da je taj Kragujevac u stvari Kruševac) a današnje obraćanje baš (iz)obilova istim. Prvo p.p.P.Kon na početku reče omaškom da je preminulo 510 ljudi umesto za 400 manje, što je dobro da je greška. Potom kajrondžija (je l se tako kaže?) RTS-a napisa i ostavi da je obolelo 6.567 zdravstvenih radnika što je ustvari permutacija broja na koliko se rezultata testova među njima još čeka. Pošteno, zamor ljudi, materijala… ali ne i korone. Vreme je za najveći vikend među vikendima. Ušli smo u sedmu nedelju kovida na ovim prostorima (i šestu ovog „Dnevnika”) na šta nas podseti sama Ana B. u nekom svom priopćavanju pre priopćenja struke. Hvala na podatku, ono ispred ne slušamo. Ne pada nam na pamet. Pa, nismo mi prostor za oglašavanje u „V. postu”. Možda, zaista papir trpi sve ali mi, na Veliki petak – baš i ne. Onih 84 sata mož’ komotno da počne – sad!