Dan dvadeset i deveti – 11.04.2020
U najduži, produženi produženog vikend ulazimo uz snimke svih medija kako je juče bilo živo i razdragano i „redovito” u svim gradovima naše otadžbine. Beograd je prednjačio, naravno, ali to je taj teret slave prestonice, nije ga lako opravdati, još teže održati i izgleda da su žitelji „na ušću dveju reka ispod Avale” svesni tog „tereta” i „istorijske odgovornosti” i „opravdali” su je u potpunosti. Manje-više ista slika, pogotovo neviđenih redova kakvi su juče viđeni (pa kad može realizovana „nemoguća misija” i konferencija za novinare bez novinara…) bili su u svakom mestu. I ljudi se razmileli (svi koriste ovaj izraz) k’o da je pred njima 60 sati „prinudnog odmora”. Ne znam kako struka ima mišljenje ali je naše mnjenje da će korona jučerašnji dan (onaj njegov pred karantin period) baš da „zapamti”.
Vlada je „prelomila” juče i njena obraćanja i priopćenja će ići od danas bez predstavnika štampe. Donekle to i pozdravljamo, pogotovo kada su u pitanju osobe koje smo u ovom „Dnevniku” uredno evidentirali kao „kolateralnu-psiho štetu” pandemije ali… I dalje će te hepeninge prenositi oni najrevnosniji info-maljevi vlasti RTS i TANJUG (koji, inače, zvanično već ne postoji već godinama) što nas baš iznenadilo. U čitavoj Evropi (u našem regionu pogotovo) ljudi koji su skloni kritičkom mišljenju (ima i takvih, al su opasno ugrožena vrsta) upozoravaju da je u usponu nacional-žurnalizam (V. Ivančić u koji se u svom tekstu pita „nosimo li maske ili brnjice”) tako da je kod sličica (u)kompletirana i bez mnogo pretvaranja i (u)pakovanja.
NUNS, naravno ulaže žalbu na takvu odluku jer to i jeste vid cenzure ali, odgovor će biti očekivan. Svi ostali mediji sem ona dva navedena upućeni su da mejlovima šalju svoja pitanja struci a oni će im putem istih odgovarati. Pa, čak i najluđem (čak i čitaocima tabloida) čoveku tako nešto ne bi palo na pamet. Da li struka D.K.T. i P. Kon imaju uopšte vremena za takvu prepisku. Pa, Kon je p.pukovnik a ne kurir i ćata. No, oni na njihova pitanja nisu odgovarali (kako treba i ono što su ih stvarno pitali) ni in vivo, pa što bi i ovako „stigla vam je pošta”. Rat sa svim, posebno novinarskim neistomišljenicima se nastavlja tjekom epidemije. Čak i u razvijenijim (mnogo, u svakom pogledu) zemljama ističe se da je ovakva kriza test za demokratiju, jer očas se „sklizne” u ono „baš me briga” i „kome ja, bre, da se pravdam”… Kod nas krize ima ali nema „testa” (za demokratiju, mislim, ovih drugih ima valjda?) jer tu nije došlo do „zagušenja rezultata testova” (p.pukovnik P. Kon) jer se nije imalo šta ni „testirati”. Za zdravstveni sustav ne znam, nisam kompetentan ali je novinarski kod nas (i, ne samo nas, da se ne lažemo) pandemiju dočekao toliko runiran i uništen da su ovo što naša vlast hoće da dokusuri i likvidira pod „maskom” (prigodan izraz) „brige za opštenarodno zdravlje” i „njegovu opštu polzu” samo restlovi restlova. Ali, i to im smeta i čak se ni ne pretvaraju da nije tako. Sinoć Ana B. na nekoj od onih društvenih mreža (što ne poslušaše N. Krstića i ukidoše ih) šalje SNS-ovski društveno-mrežni „no pasaran”. na kraju odbrane lika i dela (neviđenoj na ovim tradicionalno poltronskim i dupeuvlakačkim meridijanima a imali smo i J. B. Tita i Slobodana M. koji nisu bili „operisani” od toga) ona svakom čoveku (dobro i mediju) koji pokuša da misli svojom glavom ili samo nešto (pri)upita poručuje kao Marija na Prkosima – „nećete uspeti!”. Šta? Što? Dobro, možda i „nećemo” ali barem „možemo da probamo”. Ili je i to (od tebe zabranjeno i antidržavno) Ana B.?
Očigledno da jeste.
Vlast ovde ne prestaje sa novim zastrašivanjima čitavog naroda a novinari su na prvom udaru. Bilo je perioda (traje ova pandemija i još će) kada su stigmatizovali gastarbajteri, zubari, šetači pasa… ali su nezavisni mediji uvek bili „dežurni krivci” za sve (najlakše je udarom na njih skretati i spinovati pažnju javnosti sa sopstvenih propusta i nesposobnosti) a doba korone je to samo ubrzalo. Što je kriza duža, a ova će da potraje (i, kad korona prođe) sve je veća opasnost za nezavisne novinare i medije. Koliko svakoj vlasti, a našoj, pogotovo „leži” svaki oblik „krize” i „vanrednih stanja” a medijima ne, podsetiću vas da je danas 21. godina od kako je smaknut Ćuruvija. Takođe „pod okriljem” vanrednog stanja.
Kad smo do korespondencije sa strukom S. Turajlić im u jučerašnjem trobroju „Dnasa” (k’o da je praznik) šalje otvoreno pismo zbog čega su jedino kod nas u Evropi njeni vršnjaci i ona u kućnom pritvoru. Imam njen fontele, baš ću da je pitam je l su joj odgovorili. Makar i mejlom.
No, nije medijski strah jedini u nas. U Kanadi je od početka krize ostalo milion ljudi bez posla (lepo su pevali naši stari: „Amerika i Kanada biće zemlje udruženog rada”) a, i kod nas mrka kapa. Jer dok nas oni vladini mediji zasipaju bujicom vesti i izveštaja kako broj onih koji su otpustili ranike pa ih sada vraćaju (kao, šatro okuraženi ekonomskim merama Vlade) oni mediji što ih mrzi Ana B. argumentovano donose činjenicu da je od pojave pandemije u nas 12% ljudi ostalo bez posla a da još 40 procenata otvoreno strahuje za isti. Eto, šta biva kad ne gledaš RTS ili ne čitaš državne tabloide (kod nas nema drugih).
Ministar Lončar se „kune” u baš „tim medijima” da je predsednik A. V. (is)poštovao sve procedure pa može da nastavi sa kovid-izbornom kampanjom (to je zaključak a ne citat, Z. Lončara), a i u Pazaru je zaživela privremena bolnica i u njoj je do juče bilo smešteno 16 pacijenata. Procurela je i informacija i da su u Domu za stare preminula dva štićenika. Ministar Lončar će kasnije demantovati da su oni preminuli od korone već od drugih plućnih bolesti i komorbiditeta. Možda i jesu. Treba li verovati Z. Lončaru, pa… setite se one tvrdnje da je ON (ne Lončar) poštovao sve protokole.
Najavljeno je da će da se ponovo obrate Mali i Čadež (možda je i bilo, ko to gleda uopšte) da podsete (ne i uplate) na one ekonomske mere Vlade (toliko moćne da posleratni „Maršalov plan” za oporavak Evrope deluje bedno ko neki projekat lokalne NVO što ’oće da se ogrebe za neku sitnu kintu od lokalne samouprave) da ljudi slučajno ne zaborave na ta obećanja (gde sada u sred kampanje) do maja kada bi, navodno i trebala da „legnu”. Pa, bre do maja će i korona da prođe, rek’o Tiodorović. Kad smo kod ekonomije (ne mera) iz Privredne komore javljaju da je zbog trodnevnog karantina u najavi bio nagli skok kupovine robe inače je ovako sve onako kako tvrdi Rasim Lj. Najtraženija roba je (s produženim vikendom ili bez) ovim redom: meso, riba, jaja… Struka iz PK (e, kad smo mi to napisali) konstatuje da je potpuno stagnirala i pala potrošnja alkoholnih pića (razumljivo) ali i sokova, što ne razumemo baš ali šta sve kod korone nije baš najjasnije. Pitajte struku, onu medicinsku, ne privredno-ekonomsku.
Iz Beča juče Dačićevi avijatičari dopremili novu turu naših a danas već odleteli za Dubai. Srećno. Ili se to kaže rudarima a ne pilotima?
Danas je i Vrbica – Lazareva subota ali se odvija u tišini. Nema prutići i zvonca. Ništa zvona i praporci. Slavi se u sebi. Sakralnu tišinu Lazareve subote (po)remeti samo A.V.-ova čestitka krsne slave patrijarhu Irineju (koji slavi istu) a RTS i slični mediji jedva dočekaše da to i prenesu. Oportjuniti da se ubije još neki politički po(j)enčić. Zahvaljujući (pro)vladinim medijima u etru totalnog karantina slušamo ovu A. V. (pred)uskršnju (pred)izbornu (pseudo)poslanicu. Kad smo kod A.V.-ova nema dana ni bez drugog, Vulina, koji nam otkriva da je broj obolelih vojnika vojna tajna (a ministar Stefanović izneo broj policajaca, valjda što to nije tajna policija) i raportira da nema obolelih migranata.
Vikend je uvek bio za fudbal ali je njegovo stanje gore nego srpskog novinarstva. Ali, sem Beloruske lige, sada se prati (nije fora, majke mi) Tadžekistanska liga. Stanice otkupile prava za prenos iste. Komentatore muče prezimena tamošnjih nogometaša koja u proseku imaju po 22 slova. Korona nas neprestano stavlja pred nove izazove. Ko naizust izgovori navalni ili odbrambeni red prosečnog tadžekistanskom tima odmah može da bude primljen na glumačku akademiju bez onih „uvodnih borbi” – širi i uži izbor. Neka se spreme (gledaoci, komentatori i kladioničari) sledeći su na redu Burundi i Nikaragva još jedina dva prvenstva koja su (pre)ostala da se igraju na planeti, pa je red da i oni ne ostanu celomedisjki „nepokriveni”. Vi, sad možete da mi verujete ili ne verujete (S. Milošević ali ne Savo) ali sam juče na jednom mediju (’ajde, da tako kažem) video iscrpan izveštaj i to iz Druge tadžekistanske lige. Jes’ imaju nezgodna (prez)imena.
Korona je po jučerašnjim podacima stigla u 209 zemalja. Sinoć u 18 sati zabeležena je 100.000 žrtva (trenutna brojka je oko 1.300.000 obolelih i više od 105.000 preminulih) i ne misli da staje. Njujork kao grad sam ima više zaraženih nego bilo koja država na svetu. SAD su još odavno „prebacili” broj od pola miliona obolelih, samo juče je kod njih preminulo dve hiljade ljudi i po broju smrti (pri)stižu polako i Italiju. Brazil je prva latinoamerička zemlja sa preko 1.000 žrtava. Njihov predsednik i dalje ne priznaje koronu (k’o i Lukašenko) i juče je izašao u šetnju da pokaže da ne postoji opasnost od socijalnih kontakata. U nas se struka prenerazi tim gestom. On im pojasni da je u pitanju predizborna kampanja i briga za narodno zdravlje u okviru iste, oni odahnuše i rekoše da je bezbedno i da su protokoli isti za sve pogotovo što su ispoštovani.
Kad pomenusmo Italiju u njoj je policija kako bi sprečila ljude da putuju za sutrašnji Uskrs postavila barikade na svim putevima i to rešila „elegantno” bez ikakvih „zabrana”. Španija beleži „samo” 510 mrtvih i to je najmanji broj ko zna posle koliko dana. U Rusiji već 1.500 novoobolelih za dan a ukupno 15.000 pacijenata. U Africi se KOVID-19 ne širi onom brzinom kao u ostatku sveta. I, ne treba im. Zdravstvene organizacije prenose da otkako se ostatak sveta posvetio borbi protiv korone i (samo)zaštiti svojih ljudi i država, tamo se ebola otrgla kontroli i to tako i toliko „uspešno” da za kovid jednostavno nema mesta. Češka je ublažila mere kontrole epidemije ali je ostala naredba da su maske obavezne čak i za one na nudističkim plažama (ej, ako neko ima fotku neka je pošalje garantujem da ćemo je objaviti) što je odista krucijalna preventivna mera. U Britanije je premijer Džonson prošetao po prvi put od kako je hospitalizovan ali (samo za juče) njegovih 900 sunarodnika neće nikad više.
Po broju obolelih Srbija je na 41. mestu u svetu (skočili smo za tri mesta) ali je fascinantan podatak da je na mestu ispred nas Luksemburg koji sa svojih 600.000 stanovnika ima preko sto zaraženih više od nas. Pa, onda ispada da je kod njih oboleo svaki 20. žitelj. Je l proverava neko te podatke, a, ili to tek onako k’o A. V. o broju obolelih onih iz dijaspore što nam „uleteše” onomad?
A, vreme leti i tokom prooodužeeenog vikend karantina kod nas. Ubija se praktično, odgovaranjem na pitanja (onlajn, dakako) da li bi ste drukali komšiju ili rođaka koji krši mere izolacije ili zabrane kretanja. O nemačkim navikama povodom istog pitanja smo vam javljali još ranije. Naše mnjenje i odgovore sačuvaćemo za sebe i u sebi, nešto slično k’o za Vrbicu. Živnulo je i „tržište” mimova na temu 60. satnog policijskog časa (nije ih bilo neko vreme, bar ne dobrih i stvarno duhovitih) pa ilustrovanje današnjeg „Dnevnika” prepuštamo raznim (ne)znanim junacima mimografije koji nas (raz)uveseljavaju dvoipodnevnom karantinu.
Ima i onih veseljaka koji ne odustaju od prirode i to uživo. Na Fruškoj gori (ajd, ono prošle nedelje „vatreno krštenje” ali opet?!) opet zamjećeni retardi koji roštiljaju i piknikuju. Zamislite pohvatali ih. Pa, dimni signali se vide (na)daleko k’o Himalji (od pojave korone i prestanka zagađenja) ali očigledno da u Vojvodini beležimo pojavu mesojeda koji nisu odrasli na vesternima.
I baš negde tu, kad ovim fruškogrskim izletnicima presede ručak (roštilj se jede dok je vruć, ovako dok ti napišu prijavu, pitaju te za protivpožarnu dozvolu kretanja… mo’š posle ga baciš) bi i dnevno obraćanje struke, po prvi put bez novinara. Doktorku Dariju K.T. alternira ministar Lončar koji je pravio društvo p.pukovniku Konu (Lončar mu se jednom čak i obrati sa drug Kon što nas promptno vrnu u one dane JNA, DDR, SSRN-a, OUR-a…).
Ministar iznese podatke da su u prethodnih 24 sata na teritoriji Drbije preminule tri osobe. Po prvi put od pojave epidemije na našim prostorima odnos preminulih je 2 prema 1 u „korist” slabijeg (koji se u slučaju KOVID-19 pokazao osetno i mnogo jačim) pola. Prosečna starost preminulih je bila 68,6 godina a broj mrtvih se „popeo” na 74 čoveka. Novoobolelih je 275 (ukupno do sada 3.380) , od čega je hospitalizovano 2.436 pacijenata a njih 145 je na respiratorima. U Kliničkom centru Kragujevac se nalaze 72 pacijenta (ej, Lončar da nam javlja a ni njegov mejl nemamo), a Lončar i Kon nas uveravaju, iako smo zagazili u šestu nedelju korone i maksimum epidemije, da je ista pod kontrolom. Svi se nadamo, a u poštovanje protokola za sve su nas (razu)verili još ranije. Ministar objavi da je oboleo 441 zdravstveni radnik (zar to nije zdravstvena tajna?) od kojih je u bolnice smešteno njih 257, dok je u domovima za stare na virus, za sada, pozitivno 32 korisnika i 13 zaposlenih. Obavestiše nas (javnost, mislim) da će biti kao privremene bolnice ako se ukaže potreba aktivirani i banjski smeštaj (evo, prilike za one koji su kukali šta će sa vaučerima i gde za praznike i kako) a objasniše i stručno o (ne)pouzdanosti kineskih testova za KOVID-19, i da prosečan oboleli ima između 15 i 20 kontakata (zavisi od čoveka samog i njegovih aktivnosti) koji se prate.
Onda pređoše i na mejl pitanja kojih je (pri)stiglo preko sto. U istoriji mejl konferencija za štampu (što je opet bolje nego skajp suđenja) ostaće ubeleženo da je čast da budu prvoupitnici pripala Agenciji Beta. Uopšte odgovaranje na pitanja beše dobro (neko bi rekao lukavo) i galantno osmišljeno jer u prvom bloku behu „postrojeni” oni nezavisni, kritični i antidržavni (po Ani B.): uz Betu još i „Danas”, „Glas Amerike”, „Južne vesti”… ali, ipak vidi se da su se potrudili da osmisle „kao, za svakog ponešto” ovaj mejl preformans.
Na pitanja tipa da li je predsednikova procena koliko je zaraženih gastarbajtera ušlo u zemlju bila zasnovana na činjenicama ili, onako proizvoljna (Beta) se ministar Lončar (pri)seti da je lekar i reče da neće da odgovara na politizovana pitanja već samo ona strukovna i ubaci par (ne)elegantnih večitih fraza o spašavanju svačijeg života i borbi za narodno zdravlje. A, da zaista vode brigu o svačijem zdravlju pa i novinarskom potvrdiše obojica i p.pukovnik Kon i Z. Lončar (koga predlažemo za vanredno unapređenje makar u majora zbog Konovog rejtinga) u ime struke da su zbog toga i uvedene ove i-mejl konferencije, jer je korona već ušla i u pojedine redakcije (?) pa je ovo način, a struka se ni jednog trenutka nije libila već to snažno podržala da ovaj momenat (a, ovo je momenat – P. Kon) spasava njihove živote. Dobro je da korona nije prodrla u bolnice, staračke domove, policiju, vojsku i Vladu, a za novinare ćemo lako. Nedeljnik NIN „upita” koliko je dece obolelo za sada i Lončar imade spreman odgovor – 27 i sva su zbrinuta u bolnicama i dobro su. Behu tu i pitanja „Pinka” i ostalih (pro)vladinih medija ali njih ni do sada (ni u ludilu a kamoli u kovidu) nismo „prenosili” u ovom „Dnevniku” pa, ne vidim što bi i od sada. Ionako su ona sva već ranije, ne dogovorena, već od same vlasti lično (na)pisana pa da džabe ne arčimo mejl. Bez njih in vivo i one skudoumno-kužne tabloidne trojke ovaj deo obraćanja struke iako onako evnuhoidan i debelo cenzurisa makar (po)primi civilizovaniji obris i ja to, za kraj, pozdravljam.
Svi se spremaju za drugu noć najdužeg (ali ne i poslednjeg) produženog produžetka total karantinskog vikenda a kako on izgleda i koliko se stvarno poštuje policijski čas i zabrana kretanja obavestićemo vas u sutrašnjoj dnevnik-reportaži kao i prethodnih nedelja.