Dan četrdeset i šesti – 28.04.2020
I dok nacija u transu čeka Vučićevu odluku „da se smiluje” ili da „(po)miluje” oće li se ubiti guda i jaga u cveću, on od jutra veća sa kriznim štabovima. Elem, A.V. sa podnevnih termina prešao na zornjačke. Kako je krenuo uskoro će da se obraća samo onima što se spremaju za pecanje. Pecanje? A, zabranjeno?! Onda nikom, najbolje. Beše to dugo putovanje u noć (od ranog jutra) i još ga A.V. ne „razreši” a već se i smrče. Teška odluka, delikatna, mora da „odleži”. Za to vreme ljudi ne znajući dok hvataju mesta u redovima za „koliko dana da se dosnabdeju”. Ma, uzmi više neće da se baci. Oni redovi što ih nije bilo nekoliko dana (po)vratiše se k’o korona na jesen. A, oni pred poštama nisu ni nestajali. Toliki su da su depresivni.
A, kovarnu se i Narodna skupština, tek onako da ozakoni svoje bezakonje. Tako i bi. Po Mariniki Tepić kad to „ozakoniše” (i, ozoniše) učiniše državni udar po drugi put.
Većina ljudi i ne gleda to pickanje sa toplomerima nego gleda da se što pre domogne svog reda. A, na ulicu u susret prvomajskim praznicima izlegla silesija ljudi. Da su nekad tako masovno izlazili kada se Dan rada ozbiljno (pro)slavljao još bi ovde bio komunizam. Vreme baš lepo, sunce ugrejalo i svi uživaju u njemu na ulicama i parkovima pa, može korona da se vrati ’odma. A, kao dokaz opuštenosti pre zvaničnog „opuštanja” mera je i taj, što niko više ne nosi maske. A, i zapara baš se teško diše, sa maskom pogotovo. Realno maske u ovom trenutku najviše nose oni preko 65 što sa lepim vremenom sve češće izlaze „van onih svojih robijaških termina”. (Su)sreću se svuda i na svakom mestu tako „maskirani”. Stave masku i naočare za sunce i misle da ih tako niko ne zamjećuje. A, možda i ništa ni ne misle, već više, šta ih briga… Vide da „otoplilo” na više frontova a verujem i da im je dozlogrdilo. Jedno od pitanja u istraživanju šta javno mnjenje (ne ono gde A.V. ima 92 posto podrške, tolk’o ni Kastro i Sadam nisu imali zajedno, nego drugo – ozbiljno) u kome se čak 75 posto ispitanika izjasnilo da ne bi prijavilo ljude starije od 65 godina ako bi ih opazilo na ulici. Lepo, solidarno, humano i kolegijalno… No, brinu nas onih drugih 25 % što je četvrtina populacije. Što bi ih oni prijavili? Bilo je ono na početku „prijavljujte one od Milana do Lugana”, pa kao „oni vam donose i šire zarazu”… Ljudi uspaničeni A.V. licitira sa brojem grobalja i postrojava ih (i, ne bi ih dovoljno u njegovim projekcijama) k’o Vulin svoje trupe po staračkim domovima, pa ’ajde da ih razumem (mada za nas što smo odrasli u jednopartijskom režimu denuncijant je denuncijant)… Ali, što sad ove ljude koji niti koga diraju nit kome prilaze… Kao, šta, za njihovo „dobro”? Sad, ne znaju oni sa „sto godina” šta je za njih dobro a šta nije?! Ma, drukare su uvek drukare. Na njima (i njihovom mentalno-moralnom „skopu”) počiva svaka vlast pa se i ova ne razlikuje.
U Šumadiji već treći dan zaredom bez novih pozitivnih slučajeva. U Kliničkom centru (izvor dr D.K.T.) 64 pacijenta. Smanjuje se svaki dan. Lepo. E, kad smo kod K.C-a ovdašnjeg njega sindikat proziva što ne poštuje odluku vlade (valjda su i to overili danas oni dokonjaši sa toplomerom) i ne zapošljava kadrove koji su volontirali a i dalje su nezaposleni. E, e… K.C. iznenadi sve (proverava se da nije fejk njuz) odgovorivši promptno na svom sajtu: nešto RFZ-o, ovo-ono… Sve u svemu ljudi se (ne)zapošljavaju ali je responding K.C.-a uopšte na bilo šta privukao masovnu masmediologijsku pozočnost. Samo tako. Ovih dana poteglo se to pitanje i za K.C. Niš al da vidiš kako se Nišlije bune. Možda neće ni tako da ih iz(po)zapošljavaju ali je čoveku bar nekako lakše kad galami. Proverite u 20 sati i 5 minuta. Niš (nekako delimo istu sudbinu stalno, sem po broju obolelih…) jer i kod njih se gradonačelnik nikada nije pojavljivao, pa onda to „prebacio” na krizni štab koji se još ređe pojavljivao „od nikako” i oni (građani, novinari…) se bunili, bunili, bunili… i posle jedno četrdesetak dana cirka (viš čuda) počeše oni da se pojavljuju (gradonačelnik i štab, ne mediji i građani) i… I, ništa. Kako, bre ništa? Lepo, bre, ništa. Pojave se oni i šta god ih ko pita ne da ne znaju (a, verujem i to) nego samo „nisam kompetentan”, „nisam ovlašćen”, „nije u mojoj nadležnosti”… Pa, čekaj, bre stani! Kakav si onda gradonačelnik, koji moj? Šta si se gurao „tu” da kad god te neko nešto (pri)upita a ti brzo listaš „Vujakliju” da pronađeš što više stranih reči i izraza, sinonim koji objašnjavaju da si „za ništa”. Realno, ajde, neko mora i karijerista da bude i to beskrupulozan. Ali da pođemo od toga koliko god si takav, spreman na sve, nemoralan, lažov, pokvaren, mutan, kvarnjak… pa, ipak si to odabrao. A, da dođeš do tog mesta (koliko god si ti član SNS-a) opet moraš da se „štekaš”, šlihtaš, bjavaš (oho ho) i (po)ližeš… I sve to puta bezbroj i na kraju „uspeš” i onda ništa… Otvoriš neku jubilarnu izložbicu ženskog aktiva penz. prosv. rad., pozovu te na neku godišnjicu (ne čak onu okruglu) najluzerskijeg kluba u najneinteresantnijem sportu, za 8. mart deliš karanfile uposlenicama uz posluženje od čajne i smokija (nema vinjak, ukinuta reprezentacija)… Pa, je l vredelo toliko svih tih muka, prevashodno tvojih? Bre, mi kad smo bili klinci, kakvi su bili gradonačelnici (predsednici opština, svejedno), pa nije ih narod džabe sa (straho)poštovanjem zvao „glavonje”… Bili su rigidni, gadni, zajebani, komunjare (to pogotovo) ali… ne baš fikusi i ikebane. Pa, da li iko može da zamisli nekog od njih kako onim „farineli” glasićom (namerno, a ne glasićem) kojem bi se i nedonošče podsmehnulo gleda u pod ili u stranu i dok ga rešetaju pitanjima odgovara: „nije u mojoj (pri)nadležnosti”, „prevazilazi moje kompetencije, ingerencije, kapacitete (to sigurno)… Pa, te su se baje pitale za sve! Bili su bog i batina (ovo drugo pogotovo) ali barem ne nemušti, evnuhoidni, smušeni i tunjavi klinci. Da se ne lažemo i oni su bili, vojnici partije ali ne i slepi poslušnici. Kad to pogledam onda mi ovo stanje kod nas i našeg gradonačelnika Radomira N., dođe, pa ne baš dostojanstvenije (prejak, pretenciozan izraz) ali konsekventnije i onako, sa dozom misterije i intrige. Lepo Šekspir veli „iz ničega ništa i ne biva” ali nekima to bolje ide, nekako su (pri)rođeniji. Ako nemaš šta da kažeš (makar ne pametno) bolje onda i da se ne pojavljuješ i nameštaš na crtu…
Pomenusmo maločas sindikat, a vojni posle zahteva da se ispita „sposobnost” (kapacitet, jakako) Vulina da uopšte vodi vojsku (ili bilo šta drugo, hm… možda bi bio dobar gradonačelnik… ma, jok voli on svuda da se uturava, nema ono urođeno dostojanstvo „nekompetencije”) postavi i još pragmatičnije pitanje: ko dozvoljava arhimeštru ozonjavanja i ostalih velemagija da svojim žiroskopom sleće kad on hoće, gde hoće i koliko hoće po kasarnama i heliodromoma Vojske Srbije? Ko? Vulin… ma, nije… on pazi da korona ne uđe u staračke domove.
U danu koji je trebao da bude posvećen (pseudo)vaskrsenju onog jadnog parlamenta i A.V.-ovoj (do)odluci o za i protiv roštilja (iz)dešava se toliko gluposti da to ni najpedantniji i najpredaniji hroničari ne stigoše da popamte a kamoli popišu. Državno tužilaštvo u potpunosti odbaci optužbu protiv novinarke iz Vojvodine ane L. i time dodatno uveliča šizofreniju (de sad da pišem odbrani čast profesije) ovog dana, doba, epohe… Svi su ionako znali da je ona u pravu. Nema Gojković (Zoran, ne Maja) da sad objašnjava „samo da svako radi svoj posao”… Tužilaštvo ga „od(u)radi”. Po prvi put a konkretno ovim povodom u istoriji kovida oglasi se i Aleksandar Gajović, državi sekretar Ministarstva kulture i informisanja i saopšti nam da hapšenje novinara nije njihov resor i nadležnost. Pa, oni iz ministarstva k’o da su neki kandidati za gradonačelnike. Ko je onda? Poljoprivreda? Dobro, povadi se malo Aleksandar G. kada ga novinarka N1 (u)pita za Vučićevićeva psiho-iskakanja on priznade da „ne razume šta je on hteo”. Pošteno, ko to može da razume. Treba prvo D.J. Vučićević da se dogovori sa njim (sa sobom, ne A. Gajovićem) a to je stvarno nemoguća misija koju ni sam A.V. lično ne bi mogao da realizuje. Garant.
Aj’ malo i da bacnemo pogled (sve ima svoj prvi put, pa kad smo mogli „Pink”, ne ponovilo se) što ne i onaj performans što se u drugim zemljama zove parlament (kako to gordo zvuči)… Pa, ono, jednom kad pogledaš u životu i to na brzaka i nije toliko strašno… Oni Vučićevi zlotvori sa pratećim trupama i formacijama: Šešelj, Čeda, M. Rističević… onako, iza onih pleksiglasčića k’o neki retardirani klinci u igraonici. Samo im fali neki „Dum”, „GTA”, dobro „Tetris”. Dominiraju mali (sa big Em) i Vulin u maskirno-civilnom borbeno-izlaznom odelu husinskih rudara sa znamenjkama KGB-a i mornarskom kravatom preteklom sa „Galeba”. Maska, tu. Ne skida. Odlično. Čak i frizuru dognao (pa, to još juče „otoplilo” i proradilo) k’o general War iz „Alan Forda”.
E, tu i Palma i okomi se nešto na ministre ali pohvalno. Prvo Dačića (to je taj paralijski lobi) za sve one što je „dovezo’o” i „prevez’o” k’o da tera kombi, pa onda nekog iz rudarstva i energetike, napomenu da je on sve radio pre roka (Palma ne taj iz energetike) od ženidbe pa na dalje, naglasi da vozi motor od Jagodine do Ćuprije zbog socijalne distance „kako bi stalno bio s ljudima” i ipak zaključi da on ovoj Vladi ne mogade da nađe manu (nije jedini). Onda dodade da bi voleo da je neki od „ministara u’vati koronu”?! jer poslanici imaju imunitet (poslanički) ali ne i neko iz opozicije pa da vide kako je običnom narodu…?! Potom istače da nije video nikog iz opozicije ali ni pozicije pa ni ministara da je uplatio neku pomoć porodicama postradalih (a, on jeste), (pro)jasni man da je MMF „prodavnica para” (genijalno, bez zezanja) pa povika malom (sa vel’kim Em): „Ej, Siniša, dremaš sve vreme! (nema kod Palme, strog ali pravedan)” i naloži svim ostalim ministrima (sem Lončaru zbog naobrazbe) da batale više koronu i ne plaše narod nego da gledaju od čega će se živi i preživi… Hm, nije loše. Rasani Palma Sinišu M (sa velikim M) i on održa odu, himnu, traktat i tiradu samom A.V.-u lično (dobro i SNS-u al manje) zbog vizionarstva u sprovođenju odlučnih i teških mera, a, da i sveobuhvatnih… šta god to značilo…, pa u tri najbolje ekonomije u Evropi (citat A.V.-a) pa nešto Mali o „maloj Srbiji” (sve je malo oko Malog)… i tako… onaj pleksiglas nekako uguši aplauz… a, Ana B., stara hapsačica novinarki poče da objašnjava kako njihova bahatost vlasti nije to nego „odlučnost”… a… tako… Onda Ana B. izreče najveću laž u istoriji politike koja je tradicionalno lažovsko i lagardersko zanimanje a ona glasi i beležimo je za povest i potomstvo: kako se sam A.V. lično nije bavio politikom tokom ove pandemije kao ni SNS?! Pa, ako je i od Ane B. za koju već odavno ne postoji dno koje ne može da dotakne, mnogo je! Istina njoj ne poraste pinokijevski nos ili magareće uši, ali ni rejting koji je zakucala samoinicijativnim (kao ona da zaplaši druge novinare, za primer) apšenjem žurnalista koje neće ni A.V.-ovo (ej) pravosuđe da prizna no ga odbacuje k’o nevalidno, invalidno, debilno… Tužno. U odnosu na njena iskakanja i ostrašćenost u odbrani A.V.-ovih i partijskih interesa čak i Palma deluje kao istančani tankoćutni sofisticirani intelektualac i gospodin a V. Šešelj osvedočeni borac za ljudska (ma, bre, i novinarska) prava što on sam više puta spočitnu.
U tom nazovi (pseudo)parlamentu čast (neo)liberalizma i demokratije „krvavo” brani B. Obradović škićBo… Ovaj dan nema kraj… Vulin ipak skide masku i … presede mu… Htede Vulin nešto reći ali ne izusti… jerbo mu ugasi Gojković (Maja ne Zoran on ne bi smeo) mikrofon… Ej, kad te „tamo” oni „tvoji” ućutkuju…?! Nego kakvi su rezultati onog ispitivanja što predloži sindikat voeni? Gojković (ne Maja nego Zoran) posle one priče o (maha)radži odao se potpuno svetu zen filosofiji i javlja se sa sentencama (citat): „Plašimo se apsurda uspeha ili paradoksa neuspeha” za koju je teško odrediti šta tačno znači ali zvuči u … Ako i ne budu izbori (a, biće) samo ovom mudrošću Gojković (Zoran ne Maja, ona je već tamo i ne othaja) zaslužio je mesto u parlamentu, makar počasno.
Dosta bi ove skupštine za koju je „bugarska” kojoj smo se smejali i koristili isključivo u pogrdnom smislu britanski Gornji dom lordova i vratimo se stvarnom životu a ne onom ulepšanom pleksiglasom.
A, u „njemu” povećan broj zaraženih u Vršcu, Beloj Crkvi, Plandištu i Alibunar (u ovoj „ekipi” je i 17 obolelih zdravstvenih radnika), pa onda u Podunavskom okrugu (Požarevac ima i novoobollelih zdravstvenih radnika), pa u Kliničkom centru Srbije 66 zdravstvenih radnika (to je i pod kontrolom a i veliki je „sistem”) i crnom Vlasotincu gde obole i predsednik opštine. Šta li rade tamo kad crno Vlasotince ima mnogo više obolelih za par dana nego čitav (deset puta veći Kragujevac) od početka pandemije. Ali, sada je sve pod kontrolom.
Doktorka Darija K.T. konačno dade „razrešenje” koje nije imala na obraćanju struke prilikom nekog gostovanja negde na nekoj televiziji za Vulinove čuvare staračkih domova. Tamošnji oboleli su se zarazili mnogo pre nego što je vojska preuzela njihovu bezbednost. Svi učimo o koroni u hodu, još je nova bolest i za struku i za laike. Slušali smo dosta o asimptomatičnim slučajevima. Onda su ovi starci po domovina „najasimptomatičniji” pacijenti u novijoj novoj istoriji korone. Pošto Vulinove duge cevi (ne i redenici, zbog JUL-ovske prošlosti) već skoro sedam nedelja drežde i (samo)oboljevaju na kapijama senior utočišta ispada da su tamošnji „korisnici” imali period inkubacije od dva meseca cirka. Moguće. Još ako struka to kaže…
U Hrvatskoj pisali smo juče dozvoljeno roštiljanje i prangijanje za 1. maj, ali potom odmah posle u školu. Kod nas nema tih briga. Ministar Šarčević obznani da se skula (do)finišira do 31. maja (biće matura, da ne brinu one uplakane majke) a posle će se vidi šta će sa studentima kojima će domovi biti „oslobođeni” od polovine maja. To, Hrvatska und Šarčević skupa, ništa… „Kolja” bi „voleo da bude Meksikanac” ali bi ovdašnji mladogramatici najvoleli da su Paragvajci. Što? Pa, tamo danas odlučeno da nema škole do decembra. E, to je vlast koja brine o svom podmlatku. U Paragvaju bi i mi bili dobri đaci. Najbolji. A, ostaje ti dovoljno vremena za vannastavne aktivnosti.
Uspon broja obolelih kod njih u Južnoj Americi ali i Africi. Međutim, niko ko Amerika. Tamo već 1.000.010 i još više obolelih a mrtvih 57.000 (samo soma manje nego u Vijetnama a kako su krenuli „stići će” i Drugi svetski rat) a, u Njujorku opamećeni „izbornim rezultatima” u Viskonsinu ipak otkazali izbore. Samo mi ne. To može Gojković (Maja, ne Zoran on bi se zbunio) da vam objasni. U Francuskoj još 10 miliona žrtava korone ali posrednih, ostalih bez posla. U Rusiji „najgori dan” do sada, 6.500 novih a broj obolelih dostiže polako 100.000 danas-sutra. U našem regionu najviše obolelih u Rumuniji skoro 12.000 i preminulih oko 650 a u Evropi najmanje žrtava u Slovačkoj, sa jučerašnje dve 20 do sada.
A u 15 h Darija K.T. objavi da je u Srbiji u poslednjih 24 sata preminulo još šest pacijenta (isto kao i juče po tri od oba pola) i da je ukupan broj smrti u Srbiji 168 do sada a da je novoobolelih 222 što znači da je ukupan broj bolesnika 8.497 ali od početka pandemije a ne trenutno. Izlečenih je 1.260 a u bolnicama smešteno 2.517 od toga 79 na respiratorima. Najveći procenat zaraženih odlazi na Beograd (27 cirka nešto posto, dobro nije više pola) potom na Niš 13% i tako dalje… Nas nema, Bogu hvala nigde na onom dr Darijinom spisku… Neka tako i ostane, što ne znači da nam nije žao Beograđana, Nišlija i svih ostalih do Vlasotince na onom njenom zloslutnom spisku. Inače po dr D.K.T. mi imamo najmanju smrtnost (trenutna je 1,98 % ali na 100.000 stanovnika, valjda) u regionu sa 0,12 posto mrtvih. U ustanovama socijalne zaštite zaraženo 567 korisnika i 130 zaposlenih. Mikrofona se lati epidemiolog Tiodorović i „ublaži mere”. Treninzi na otvorenom, parkovi i igrališta „slobodni” od sad, odma’. Onda prvo pomenu nas (dobro i Novi Sad) i dade nam befel da se gardskopervozimo kol’ko od 4. maja a BG i NS tek od 8. istog meseca. Samo u gradskom prevozu ne sme da se koristi klima?! Je l postoji?! Dobro, od 4. maja železnički i međugradski saobraćaj ali i mnogo važnije restorani i kafane (dočekasmo, živeli!) pa od 8, maja tržni centri (ali sa velikom dozom opreza) , pa od 11. maja vrtići i boravak (ali ne svi i za svu decu već samo za one slučajeve gde oba roditelja rade) i na kraju od 18. maja može i avio-prevoz mada je to veliko pitanje – za gde? Život neće biti k’o pre pandemije a saznadosmo da i onaj zlosrećni starački dom u Nišu ima novog V.D. direktora, pardon direktorku. Struka apelova (da i ako sam A.V. lično odobri da se „održi” 1. maj i priznadoše da oni baš i ne odlučuju do kraja o tome, ako i uopšte) da ljudi budu odgovorni i još samo malo se strpe a da se Đurđevdan obeleži isključivo u krugu porodice. Tiodorović iskusno, ali ne napadno, više onako, prostosrdačno, očinski na(o)pomenu da ako se ne bude odgovorno ponašalo mere mogu očas da se (po)vrate a dr Darija K.T, još iskusnije replicira na pitanje, odnosno više konstataciju novinara da je Boško O. (zastupnik progresivnih liberala u Gojkovića – Maja, ne Zoran – pleasure dome) ispred pleksiglasa optužio medicinsku struku da se pokazala isključivo kao režimska – što je po njij nije nego je njihova stručna uniformisanost naišla na ogromnu podršku državnog vrha, što je po njoj velika i srećna (sreća, sreća, radost) okolnost i time zasluži ne samo orden već i medalju i kolajnu kol’ko na dan izbora, onaj Sv. Vida.
Pade i noć a buka postaje sve jača. Čak je i RTS ne ignorisa već o noj izvesti veoma korektno (ono, kao „mešaju se aplauzi i buka” ali bez ikakvih otrovnih komentara) na svom sajtu. Rekoh ovaj dan je čudo. Dobro, donekle jer izostade ono najveće, najavljeno još od jutros i najočekivanije… Ipak, A.V. odluči da zadrži svoje prima nocte urođeno pravo da on sam lično odluči da l da dozvoli 1. maju da postoji i u kojem trenutku će to da obelodani. Korona se ovde više ništa ne pita. Da li se ikad išta i pitala, a?