Dan petnaesti – 28.03.2020
Korona virus nastavlja da hara po čitavom svetu. Niko (i nigde) više nije pošteđen. Mediji od jutra izveštavaju da je broj obolelih na planeti prešao 600.000 a umrlih se „primakao” brojki od 30.000 i nastavlja dalje. U Španiji kako kažu „najgori dan od njihovog građanskog rata”, u Sloveniji skoro 100 lekara u izolaciji a u Nemačkoj uprkos svim merama samo juče preko šest hiljada novoobolelih. Kina beleži 54 nova slučaja – svi „iz uvoza”.
Ipak, najgore je u Americi. SAD su još pre 24 sata prebacili broj od 100.000 zaraženih virusom. Tramp izvršio mobilizaciju rezervista da pomognu u borbi protiv korone a „crne prognoze” proriču da će za naredna četiri meseca od KOVID-19 umreti preko 80.000 Amerikanaca. Da li ove „javke”, „dojavke” ili „pretpostavke” sastavlja struka ili neki Američki Vučići ostaje nepoznanica.Naši javljaju da je u USA nestašica žileta pa će Trampova armija izgleda morati da se nosi i sa neobrijanošću. (A, ja se, majke mi ga, obrijao pre neki dan mesto da sam sapatio sa bratskim američkim narodom, a mogao sam. Toliko sam u mogućnosti.).
Turci zabranili letove (kao i Rusi) a uveli su posebne dozvole (ograničili) za međugradski saobraćaj. U svetu potražnja za respiratorima porasla 10 puta (da ne bude da A. V. sve izmišlja) a Crna Gora glat odbila našu „donaciju” od pet komada (da li sada srpska manjina ipak može da uzme ona dva?), kažu: „Neka, snaći ćemo se sami”! Dobro, a nije da nismo (A. V.) nudili… Molim… Najavljuje se proizvodnja naših, domaćih respiratora ali i zaštitnih odela, novih vrsta maski (sa filterima koji se menjaju), kabina za dezinfekciju na javnim mestima.
Iz Kine stiže novi avion sa tri i po miliona maski, ali zato nema taze vesti o Dačićevoj samoljetnoj flotili. Naši ljudi se i dalje javljaju iz svih kutaka i zabiti sveta. U Tajlandu ih ima 170 (bukvalno na ulici) a među njima je i kragujevačka tročlana porodica sa trogodišnjim detetom. U to pojavi se i sam dačić i najavi za danas Maltu (puta dva), možda i Abu Dabi, eventualno Stokholm a možda i SAD.
Noć, po raportu (a, kako ovo zvuči kao A. V. ali Vulin) ministra Stefanovića donosi 138 novouhapšenih za vreme policijskog časa. P njegovim rečima „platiće to” krivičnim, prekršajnim i tek, (po)nekom policijskom opomenom. Ionako sve to ide preko neta. U pritvorima ih je 119 cirka. Krivičnih prijava od početka 677 cirka cirka.
Kao primer dovitljivosti, kreativnosti, spontane šale i laganog zeza (ali ne i inteligencije) izdvajamo vesele Zrenjanincekoji su iskakali iz svojih toplih domova tjekom zabrane kretanja, fotkali se po gradskim lokacijama i to uredno „kačili” i objavljivali po društvenim mrežama i obelodanjivali mesta na kojima su „tajno” boravili. Nagrađeni su od strane nadležnih organa sa po 50 soma cirka. Lepo. Kako li su ih provalili, a?
Beograd, Novi Sad i Niš (ma, nije to ali isto ne valja) beleže, čak i u doba pandemije rekordnu zagađenost vazduha. Kako su uspeli? Konstatovali smo još ranije da je pametnom i korona dosta.
A, vreme lepo, mamka napolje. Al nemojte ipak. No, mora se u prodavnicu, apoteku… sve redno. Ljudi, onako, k’o nekad nedeljom ujutro rano. Znači nije mnogo, al nije ni da nema. Red za prodavnicu (ček), pa apoteka (u privatnim maski koliko hoćeš) po nove doze dezinficijensa i sličnog (obavljeno i to, ček, ček) ali fascinantna „zmijuga” se otegla pred poštanskom štedionicom. Javili su da mogu penzije i vikendom da se podižu. Oni „ovlašćeni” (ne)srećnici našli kako će da ubiju vreme u i onako (pre)skraćenom danu. Ljudi, strpljivi po redovima, čekaju po prodavnicama, sve se poštuje… Ipak, (po)malo i sve više potrošači dižu glas zbog (po)dizanja cena. Opa, ima i toga, a? Ko bi to očekiv’o? Polako, ma, ustvari ne baš toliko lagano skaču cene sokovima od pomorandži, južnom voću… onoj robi za koju se zna „da poduže imunitet”. Pa, vele, ’ajde da im tako podignu i cene. Ej, kilo limuna izašlo na 320 kinti. Limun k’o da je maska (pre prvog konvoja iz Kine) pa ljudi kupuju tek po komad-dva. Tužno, bedno i pokazuje pravu sliku, ne epidemije, već nas.
Automobili prolaze, ima i biciklista po parkovima, roleraša i skejtera a pojavljuju se deca i pravac, opet, klackalice, ljuljaške, tobogančić… Ne vredi. Ispada da je bolje kada je loše vreme. Punosava i basket tereni sakriveni između blokova grada. Možda će neko posle da snima „Nebesku udicu II” ali samo da ne bude „Korona I”. Po „mrežama” se pojavljuju snimci kako murija rasteruje mladež po Šumaricama. Nekako su talične te Šumarice, čas u njih teraju i sateravaju, čas rasteruju. Ko će vlastima, režimima i okupatorima ugoditi…
Ljudi kažu da moraju da izlaze, mora da se živi…, radi… i tako slično. I zaštićenost (su)građana je raznovrsna od onih koji su opremljeni kao u američkim holivudskim filmovima na temu virus-katastrofe do onih koji nemaju i ne nose baš ništa. Posebno su zanimljivi žitelji obližnjih i daljih sela koji su se „spustili” u grad da nešto obave. Sad seljak je u gradu uvek nekako bio k’o prase u Teheranu. No, danas još više upadaju u oči. Njima ništa nije jasno šta se dešava. Nit imaju nameru da se nečim štite (oni pitaju od koga i čega?) a, i nemaju čime. Sve im ovo deluj neverovatno i preterano i uzdaju se da virus neće da stigne do njihovih manje ili više udaljenih sela. Pošteno, u očima im se vidi, ona, tradicionalna seoska nepoverljivost (oni to zovu pronicljivost) koja im je mnogo puta pomogla (ali i isto toliko puta odmogla) da je sve ovo sa maskama za njih samo još jedna gradska zajebancija i ujdurma dokonih urbanih lelemuda. Oni imaju setvu za vratom a za koronu ih baš zabole… Pošteno… Videćemo…
Po hodnicima čitav potpuri dezinficijenasada ti „izgore pluća”. Valjda tako i treba. A, potpuno neprimećeno dočekasmo i letnje pomeranje vremena. To bi možda i bilo ukinuto da ne izbi korona. Ovako (pre)ostade. Pre korone bi u najdosadnijim jutarnjim programima (kao da ima drugačijih) najneinventniji novinari (tamo pripadajući) postavljali najklišeizirana pitanja ljudima tipa: „Kako ste podneli što morate da ustanete sat ranije?”, kao da je to smak sveta. A, nije, bio, sad je. A, u apokalipsi ne gubiš vreme na gluposti (i glupake) samo noćas u dva sat „preteraš” na tri. I ne moraš, većina današnjih uređaja to sama obavlja. (Sa)gledajte to sa vedrije strane, sat vremena vam je kraći policijski čas i sat vremena ste kraće u karantinu.
Beogradski sajam, kako javljaju, od jutros se sprema da primi prve pacijente. A, smena i na ministarskom telefonu. Lončar (je l još uvek na vezi?) dobija podršku od koleginice Slavice Đ. D. koja će od danas sa građanima razgovarati (kao stručno lice, a znate koji je njen fah ili se to u ovom ratnim vremenima kaže ves?) o njihovim problemima, strahovima, nedoumicama na telefon 064-8737322, da ne kažete da vam nismo dali na vreme.
Nekima sve teže pada (samo)izolacija (nekima baš i ne, uživaju) pa su na ivici što bi stručno rekli da „puknu”. Jedan piše: danas sam se 45 puta razveo sa ženom. Mi odgovaramo: nije frka, sve dok se mirite. Psiholozi i ostali stručnjaci upozoravaju da uopšte ništa nije strašno dok se obraćate kućnim ljubimcima, nameštaju, cveću i kućnim uređajima…Nema frke… Frka je, kažu eksperti, kada „oni” počnu da vam odgovaraju. Ne mora da znači, uvek možete da potražite „drugo mišljenje” od kade, lavaboa i ostalih priključaka.
Kod ljudi dominira strah od neizvesnosti. Naša vrhuška ga ne smanjuje. Bend „Dubioza kolektiv” lepo kaže: „mala je razlika između virusa i političara”. Dodajemo: „nikakva”.
Pisac Siniša Kovačević smatra da je predsednikova paska za drage penzionere „samo dirljiva briga za vlastito biračko telo”. Akademik Ljubomir Simović u „Danasu” tvrdi da političari i ovu nesreću koriste da vode glavnu reč. Po njemu, a njegove drame su igrane na brojnim domaćim i svetskim scenama predsednikova obraćanja su beskrajni monolozi kojima nas zasipa sa TV-a u kojima se smenjuju (e, kad smo mi to pisali) pretnje, prenemaganja, patetične molbe i dramske pauze. Simović uporedi i pandemiju sa bombardovanjemkada smo svi na neki način bili aktivni i na taj način smo davali oduška besu, protestovali i branili se humorom (što je i skromna pretenzija sveg ovog pisanja i naš doprinos istom) a danas se samo čeka i svi su pasivni. Ne traži se akcija nego disciplina.
Čitaoci-saradnici nam javljaju kako izgleda disciplina koja čak nije ni gvozdena nego normalna. Pisali smo da Švedska čudno (po mnogima) reaguje na epidemiju korone. A, u Norveškoj su vlasti samo rekli da treba držati razmak i izbegavati kontakte. I tako i bi. Nema više kontakata bez ikakvih policijskih i ostalih časova.
Kod nas nije tako, I sam ministar Lončar (predao slušalicu Slavici Đ. D.) svoje obraćanje novinarima u 15 sati započe preneraženošću koliko je ljudi susreo na ulicama po parkovima i šetalištima. Svi ti ljudi koji se sada zabavljaju i druže su kandidati sutra za koronu a prekosutra za neki od brojeva koji nam se svakog dana saopštavaju u tri popodne. A, oni su sve veći i strašniji. U toku 24 sata preminulo je još dvoje pacijenata: žena iz Beograda koja je imala probleme sa štitnom žlezdom i koja je punih osam dana bila na respiratoru i čovek iz Niša (63) koji je imao niz zdravstvenih komplikacija. Od juče novooboleih je 131 i njihov ukupan broj je 659 a deset je preminulo.
Zlatibor Lončar moli naše građane da (pre)stanu sa takvim ponašanjem jer su tako na početku i Italijani shvatali koronu a danas… (baš u „Danasu” reportaža iz Bergama sa naslovom „tišinu remeti samo zvono što je znak da je neko umro”)…
takođe, Lončar nas obavesti da je zbog takvog ponašanja policijski čas vikendom produžen od 15 sati i da je Vlada to već obavila. On je samo obelodanio. Ljubitelji parkova „proširiše nam” tako zabranu kretanja. A, uvek su mi bili sumnjivi i čudni ti rekreativci (što bi rekli seljaci iz prethodnog pasusa „dokonjaši”) koji će izgleda nam ga „šuknu” na 24 sata – cirka. A. V. jedva čeka. Nekada je Dž. Štulić pojao „kosijaneri trule u patikama” (ali je to bilo mnogo pre korone kada je ljudski rod još imao kosu) a, danas bi se moglo pevušiti „kelavioti pedalaju po bajsevima” i odvezoše (sve nas) se u totalni karantin. Vučiću i koroni, ionako svejedno.
Doktor Kon reče da smo krenuli „strmo uzbrdo” i da smo jednu nedelju protiv korone dobili ali to ne znači ništa ako se ne nastavi sa gvozdenom disciplinom, koja ej očigledno ovog vikenda popustila. On upozori da „virus pojačava” i da se to samo može sprečiti ukidanjem kontakata. Po njemu imamo „strmi porast” (naročito u Beogradu) pa se može očekivati jedan dan „zaravnjenja” pa opet skok naviše. Biće desetostruko upozorava on.
Na pitanje da li je struka za restriktivnije mere on oceni da će one biti potrebne ako se nastavi sa ovakvom nedisciplinom, a njegova koleginica Darija K. T. dodade da bi najefikasnije bilo kada bi se svi (po)zatvarali u kuće ali i ona smatra da život mora da teče. Elem, da ne duljimo ako se nastave parkovsko-ulične aktivnosti slede rigoroznije mere. Neke su već tu nego Lončar (da li nije hteo ili nije smeo, vrag bi ga znao, a možda je samo žurio) poput ukidanja dvadeseto minutne šetnje ljubimaca i zatvaranje svih pijaca (onih spoljnih – unutrašnje su zatvorene odavno). Za pijace, pa, sad, šta tu ja… Ali za ljubimce… Oni su mogli da se šetaju (kao nekada) po ravnim krovovima zgrada ali su u periodu tranzicije svi oni nadgrađeni. Mada, da nisu, družili bi se po njima i roštiljale komšije k’o za vreme bombardovanja.
Lekari još jednom apelovaše na ljude da se ne leče sami. Posle luka (beli, naravno), rakije, alkohola (med.), sirćeta, hlorokvina (šta god je to), sredstava za čišćenje akvarijuma, ljudi počinju da se preventivni kljukaju antimalaricima… Nemojte.
Pošto su se TV časovi utrojili današnja subota je za decu neradna. Zluradi dodaju da je svaka baš tak’a. Čitamo o profesoru fizičkog iz Hrvatske koji je onlajn zalepio keca svom učeniku. Izgleda da je i on doček’o ko oni iz Mehika Amere. Zabava se seli na net. Sinoć nije moglo da se „priđe” novom filmu Polanskog na „Moj of festivalu” zbog velike potražnje net nije izdržao. Ostvarenje „Optužujem” (e, tako je Zola prozivao za vreme vanrednih stanja i sranja) o aferi Drajfus rađeno je po odličnom romanu britanskog pisca Roberta Harisa (’de Haris ima loš roman) „Oficir i špijun”. Film, a, knjiga još bolja, k’o rođeni za ubijanje (samo)izolacije.
Loša vest iz sveta je da je frontmen „Ramštajna” Tin Lindeman u jako lošem stanju i na respiratoru.
Dobra vest iz lokala je da KG SKC od juče, baš na Svetski dan pozorišta počeo da emituje svoje predstave koje su na „tjub” kanalu dostupne 24 sata. Predstava „totovi”, zaista odlična, ko nije pogledao nek sad iskoristi priliku obavezno! Teatar i Pozorište za decu već prikazuju svoje predstave na RTK i linkovima. Bend „Van Gog” najavljuje rok maraton (onlajn, naravno) i dvanaestočasovni „Rokenrol spas za policijski čas” (pozdravljamo Cviku ovim putem i zahvaljujemo mu se) a neki od nas, bogami imaju danas i rođendan. (Pre)skromno, baš kako i dolikuje u doba korone.
Kad padne noć, stariji se spremaju za svoj nedeljni šoping pred svitanje od 4 do 7 sati. Ovom „senior uranku” priključuju se i apoteke od 5 do 8 sati da bi se (jedno)nedeljno snabdeli i lekovima. Guramo. Pred nama su najteže nedelje, upozorava Kon. Nema spuštanja garda.
Foto: Lazar Novaković i ekipa Glasa Šumadije
Piše: Zoran Mišić