Dan dvadeset i četvrti – 06.04.2020
U noć pred fajront prvog karantin vikenda ulazimo sa konstatacijom kineskih stručnjaka da se naš narod slabo pridržava propisanih mera i da bi tek ako se uvede 24/7 na najmanje dva meseca epidemija kod nas mogla da bude „stavljena pod kontrolu”. E, gotovo, jer ako to Kinezi kažu (i nalažu) onda nema više priče pogotovo što se sa tim slažu i P. Kon i A. Vučić (’ajde, ja da stavim struku ispred politike, mada i oni samo često to ne rade). Ništa, vidimo se tamo, polovinom juna, a? Možda i neće biti baš tako crno.
Borisu Džonsonu nije bolje, prebačen je u bolnicu ali zato sad ekrane u Britaniji (pre)uze kraljica zatraži „koncentraciju i napore” kao za vreme Drugog svetskog rata ali i nagovesti, posle, bolje dane. I Ameri se drže „ratne” terminologije iz istog sukoba i najavljuju „novi Perl Harbor” ali i pričaju o žarištu koje je ispod radara svetske opšte paske (svi pogledi su uprti u Njujork) Nju Orleans (rekao sam ja za one što im ime počinje sa Novi – vidi Pazar) gde oboleli imaju duplo veću stopu smrtnosti nego u „Velikoj jabuci”. Inače sam grad Njujork duplo je veći od čitave Luizijane.
Kinezi beleže blagi porast novoobolelih (da li da sačekaju malo sa onom proslavom?) a najviše ih brinu oni zaraženi koji ne pokazuju nikakve simptome. Njihovi panduri počeli da nose termovizijske kacige za otkrivanje zaraženih. Robokap je zaživeo u praksi.
Putin „radi na daljinu” a A. V. izbliza u Novom Pazaru. Rasimu Lj. promptno izmenjen ratno-pandemijski raspored i sa borbenog položaja bakaluka, arpadžika i agrumluka (pre)raspodeljen je za umirivanje svojih zemljaka kojima pokušava da pojasni obustavu masovnih „kahfu mi draga ispeci” do boljih dana „za komšiju i jarana”. Volimo i mi druženje ali ne volimo da nam posle „nadraži gost” donosi „najveću zdravstvenu pomoć ikada” u „najtežem trenutku” do sada.
Po zvaničnim podacima Srbija je na 44. mestu po obolelima od KOVID-19 u svetu. Gde baš tu da budemo u „gornjem delu”? Ključni dani korone slede na planeti ali i kod nas.
Imunolog Srđa Janković gostujući na TV N1 upozorava da smo na ulaznoj putanji pandemije i dodaje da je „bolji i policijski čas od 24 sata nego da ljudi umiru” pa, makar posle „bili prozivani kao najveće autokrate na svetu” (je l sam rekao da će da ga uvedu).
Po njemu, bolje je nositi maske (i ikakve nego nikakve) ali je najvažnije prati ruke. To smo valjda do sada nekako savladali, a?
Takođe, Janković pojašnjava da se ne mogu porediti brojke obolelih i preminuli, na primer kod nas i u Hrvatskoj ili nekoj drugoj zemlji jer „tamo” i „ovde” nije isti dan krize.
Pak, kad smo već kod Hrvatske (to se valjda može upoređivati) ekonomisti, naravno ne oni (pro)vladini sa TV obraćanja i priopćenja, napominju da je pomoć koja je kod nas obećana za maj kod „njih” već uveliko uplaćena i isplaćena. Iz „tamošnjih” medija se vidi i da Hrvati razmišljaju o skraćenju radne sedmice za vreme epidemije. Zaraza izgleda, usporava u Persiji, u Japanu ubrzava (razmišlja se i o vanrednom stanju) a Švedska trpi sve veći pritisak da se „skoncentriše” oko mera koje regulišu slobodu kretanja. Još se „lome”… SAD najavljuju najtežu nedelju i po do dve a ni kod nas ništa lakše.
Drugi mesec pandemije u nas dočekujemo sa prodorom korone i u bolnicu u Paraćinu. Posle vojnika obolelih u garnizonu u Bačkoj Topoli, stižu podaci i za kolege po uniformi ali policijskoj. Do sada je od korone preminuo jedan, obolelih je 31 a u izolaciji je 900 pripadnika policije. Ministar policije Stefanović kaže da je u toku „najdužeg policijskog časa” tokom proteklog vikenda privedeno i uhapšeno (krivične i prekršajne prijave, dmao) između 600 i 700 lica koji su ga prekršili. Ministar izbaci i listu najboljih: Jagodina (stvarno, šta je sa Palmom? Od početka pandemije najbliže smo tigrovima bili kada je objavljeno da se zarazila ona tigrica u Bronksu), Prijepolju, Vranju, Kraljevu i Somboru. najgrđi su pak, ovim redom: Beograd, Novi Sad, Sremska Mitrovica i Kikinda.
U BiH (sa RS) donekle (za)čudni podaci. U Banjaluci ima osam puta više zaraženih nego u Sarajevu. Iz grada na Vrbasu novinari javljaju da su pacijenti smešteni u karantinu tražili d aih posluže pečenim prasetom i pićem. Kod nas na beogradskom Sajmu nema pečenja a za alkohol su se i sami snašli, barem po snimcima koji su sa istog „procureli”. Žurka u doba pandemije? Ma, što i da ne, šta tamo drugo i da rade… To mi nekako ljudski i simpatično i ne reagujem kao „Nova stranka” (ko?) koje je time zgrožena. To sablažnjavanje nad partijanjem u vojno-zdravstvenim objektima tjekom pošasti, sem za ubiranje jeftinih dnevno-političkih po(j)ena, govori nam da su u školi iz lektire preskočili Krležinu „Baraku 5 B”.
Ne samo kod nas tokom najdužih – vikend policijskih časova opaženi su izletnici ljubitelji prirode i ražnja kako po šumama i gorama, dolinama i obalama potoka i reka roštiljaju ili „okreću” (po)nešto drugo na žaru, mada niko od njih nije ponovio uspeh onih „čuvara prirode” sa Fruške gore koji su za ljubav par ćevapa i krmenadlica sažgali čitavu šumu.
Gori i po (i oko) Kragujevca. Izgleda se početkom drugog meseca Korone prva moderna srpska prestonica rešila da pridruži onoj drugoj, sadašnjoj. Sezonu vatrišta je otvorio (za sada N. N.) domaćin iz obližnjeg Cvetojevca, izgleda spaljujući vrzinu (što je zabranjeno i bez vanrednog stanja) a nastavili (kako ime i samo kazuje) Palilulci u nešto urbanijim uvjetima.
Još sinoć podaci, koji se sakupljaju i pabirče po (ne)proverenim izvorima i sajtovima drugih šumadijskih opština i gradova i tamošnjih medija, javljaju da su u Kragujevcu obolela još dva čoveka što brojku dovodi do 28 pacijenata u našem KC-eu. Ovaj isti se ni na sajtu ne oglasi više od 96 sati (96 sati? Vreme je za Lijama Nisona) a da li je u pitanju „produženje produženog vikenda” ili je već „uveden karantin 24/7” na sve informacije.
U doba predratno-pandemjsko ovaj dan bi počinjao uvek istim reminiscencijama na bombardovanje Beograda a tadašnja vazdušna operacija zatiranja našeg glavnog grada imala je ime „Strašni sud”. Sad za memorijabile nema mnogo vremena a i „Strašni sud” je svuda oko nas i to na zemlji. A, i kod neba promenila se situacija. Dačićeva eskadrila doletela iz Frankfurta a dobijamo i pomoć iz EU pa ona pesma iz „Kozare” (i velikih transporta) sada glasi: „Letu štuke, letu avione, da pomognu protiv nam korone!”.
Kad smo kod oslobođenja (ili oslobađanja) braćo i sestre mnogo sam veću živost očekivao jutros po isteku najdužeg policijskog časa. Ono, ništa. Ja mislio, to sad kad istrči, nagrne, pohrli, iskoči… Ništa. Pridržavaju se mera. Ma, jok. To se uspavalo. Nestali su oni predstavnici stare garde iz epohe J. B. Tita i S. Miloševića što su još pre prvih petlića pevača bili pred radnjama u borbi (sa samo njima znanim protivnicima) za hleb nasušni i kesu mleka. Ovi danas, tranzicijski i A. Vučićevi, dok odgledaju sve one „Zadruge” i „Parove” izglavinjaju krmeljivi na ulicu tek oko podne k’o i unučići im. Onda, mora da bude i gužvi. I bi ih, i to koliko. Džabe total vikend kada posle njega imaš utisak da se po redovima sleglo sve što ispunjava uslov „ispod 65” a i neki od njih, onako, mladolikiji.
A, dan ne samo da je lep i prolećni, već, bre i dugačak, do 17 sati cirka. Ludilo. Ko to sve da popuni i čime, pita se prosečan naš žitelj, ali na (ne)sreću tu su redovi i to za sve po redu da ga (pre)okupiraju do „pada zastavice” u pet popodne i vraćanja rialitijima. Redovi pred prodavnicama baš udarnički. Čitaoci-saradnici (do)javljuju da pojedini trgovinski lanci, stalne mušterije puštaju, na kvarno, kroz magacine. Pa, čekaj… I, to mi ljudski k’o ono na BG Sajmu i Krleže. Na, primer. Je l imaš ti recku u svojoj omiljenoj kafanici. Imaš. Lepo, i ja. Zašto? zato što tamo sediš svaki dan i spasavaš svoje najbliže od sebe i sebe od njih. Koliko si vremena tamo ubio, proveo, ostavio kinte…, a? Pa, čekaj, zar one dokone domaćice nemaju pravo na reciprocitetni „minuli rad”? Zar sva njihova ona višesatna blebetanja sa prodavačicama i kasirkama, birkanja i pipkanja robe, hiljade i hiljade besmislenih i dokonih pitanja o cenama, količinama, kvalitetu… treba da „zamete vjetar” (kako kažu „Prohujalo sa vihorom” oni čija je država izmirila prinadležnosti koje se kod nas očekuju negde tek oko maja), a? Pa, ne treba. Neki red i pandemiji ima da se zna.
A, što se snabdevenosti tiče, ovim redom: vikend karantin prodavci iskoristili da došaržiraju toalet papire, limun, pa, onako sa promenljivom srećom, a što se jaja tiče izgleda da se većina građanstva već snabdela za Uskrs, za koji predsednik Vučić već danima apeluje da se provede u najužem krugu porodice a ne kao do sada i kako adeti nalažu. Hoće li ga građani poslušati, pa videće se oko 24. ili 25. aprila na onim saopštenjima lekara u 15 sati.
Brašno, ulje, kvasac, šećer, so… to sve ček, u fulu, ma koliko da ljudi trpali u korpe, uvek ima. Bravo. Tu je i onaj naš nesalomiv duh, koji nas je i održao kroz sve nedaće (a „mi smo narod naviknut na sva zla i nevolje” kaže reditelj Z. Šotra) a kojem lično prisustvujem u jednoj „od najčekanijih prodavnica”. Žena, čiji račun za kasom iznese oko 2.800 dinara cirka, uze jedno paklo cigara da ga „prebaci” preko tri soma, a onda fiskalac pobedonosno zabode u kutiju za nagradnu igru koja je još u opticaju. Premija put u Veneciju. Bravo! To je optimizam i pravi, borbeni duh. Šta su utešne nagrade: vikend u Lombardiji, let za Vuhan, mogućnost da budete bolničar u Njujorku?
Duva neka vetrina, kad bi barem oduvala koronu, a što se pridržavanja propisanog razmaka i „socijalne distance” tiče, naši ljudi idu iz krajnosti u krajnost, od onih koji premru ako im priđete na sedam osam metara do onih koji „ništa”.
Alkohol, konačno tu. Ima i u prodavnicama i radnjama poput „Trnave” (povoljnije) ali i apotekama. Cena? E, sad cena…? Pa, u rasponu… recimo ovako… ako je flaša pre svega ovog koštala 70 dindži onda je oni sa razvijenijom farmaceutskom etikom valjaju sada samo sedam puta skuplje. Pak, ima i onih kod kojih apotekarska etika nije na toj razini. Eto, toliko košta.
Maski ima, manje više svuda a rukavice ostaju rak rana ovdašnje zaštite i preventive, mada ne znam zašto (ko Kon za zagušenje testiranja), da li ih toliko koriste za rad od kuće?
Rade pekare (one koje se još „drže”), butici, zlatare (po neke)… a, pošto uvek pronađemo neku (neo)zanimljivu socijalnu (pod)grupu za danas izdvajam one majstore što vole (znaju, umeju i smeju) „u ruke”. Kao predstavnik klase onih od kojih „zlatnije ruke” imaju i oni što su rođeni bez njih, iskreno se divim se tolikom entuzijazmu u pandemiji da okreče, omalaju, omalterišu, popločaju, preparketšu, ubrodskpodaju i tapetaju… i opsedaju radnje sa opremom i robom za sam svoj majstor.
U centru k’o svakog radnog dana bez obzira na epidemiju i apele struke. Mesta koja su pre samo par sati bila sablasno prazna sada puna ljudi. Neki i imaju neka posla i zato su redovima koji su nikad veći, i dostojni preživljavanja prvog najdužeg karantisnkog vikenda za nama. (vidi sve slike) Opet pošta, pa apoteka, svaka prodavnica, menjačnica a određene lokacije poput onih „za brzu uplatu” debelo bi trebalo da (po)razmisle o promeni imena. Ipak, pobednici ovog prvog prolećnjeg post total karantina su banke. Tu su redovi (ispred svake) ko na granicama dok se još, ono pre korone, išlo na more. Ipak, sve to strpljivo, disciplinovano, korektno… Dobijamo potvrdu iz prve ruke (PTT vratnice) da su građani „baš dobri” i „puni razumevanja”… Lepo, šta bi neki dali za takve građane a na ove naše još viču sa TV-a. Ali, izgleda da niko nije građanin u svom gradu i državi. Mesare i kasapnice rade isto ali pred njima i u njima nikakve gužve. Da li su se građani višemesečno-vaskršnje-vikend opremili kad i jajima. Bar se ne čeka, a ima i druge robe a ne samo mesa. Šta sve čovek sazna u doba korone. Rade i auto delovi i slična galanterija a ljudi kupuju branike i vrata k’o pre korona rata.
Kurs evra se drži od početka pandemije kolko-tolko, ali mahom u centru grada. Čim se vrdne iz njega ka drugim delovima grada menjačka etika izgleda opada srazmerno rastu evra ali to je valjda cena kad hoćeš da razmenjuješ pare blizu kuće i da se ne cimaš.
Saobraćaj baš jak. Možda ne baš u kola ko pre vanrednih mera, ali, pošteno, tu negde. Nezgodno kad se navikneš, ono tokom vikenda da nema automobila i kamiona pa moraš ponovo da obnavljaš saobraćajnu (ne)kulturu.
Tu je i najslabija karika u KOVID-19 prevenciji, lepo vreme i parkovi. Ima ljudi, klupice se aktivirale. Biciklisti mu ga samo daju razdragano pedalaju, a drugi samo mirišu cveće jakože neki Ferdinandi ovdašnji. Mladi (oni ljigaviji i kičerica bi rekli „ljubav u doba korne” dok mi to više onako staronardskim izrazom) ne odolevaju vrbopucu ni u pošasti a i dečica se baš razigrala. Oni savesniji roditelji ih prikrivaju i kamufliraju na zelenila između zgrada ko da su to bezbedni. Pa, nije korona ili preventivna pol. jedinica ministra Stefanovića promaja pa da ih ne u’vati (iz)među kuća.
Komšinice, one kone-verne druge, osvedočene naseljaške alapače izlegle pred ulaze i ogovaraju one što ne poštuju propisane mere (samo)zaštite i izlaze napolje samo da blebeću i ’vataju zjala.
Kod kuće (je l beše Kišon ubo Nobelovu nagradu za knjigu „Kod kuće je najgore”? Nije, e, trebao je) počela i nastavno-ratno-radna TV edukativna nedelja. Istoričar, baš dobar, a nastavnica iz likovnog najlepša. Toliko sam ja u’vatio iz gradiva. Postavlja se pitanje (raj za dokone psihologiškinje i korifejke roditeljstva) o bezbednosti mališana (iscureše im oči od igrica sa ekrana, za šta sada imaju opravdanje od samog vrha državnih i zdravstvenih vlasti) a, mi samo dodajemo da nema škole (onjaln ili ovako) bez siledžija.
U povratku iz Nju Marketa i to vazduhoplohovom na žiroskopski pogon prezident A. Vučić za branč (ni doručak ni ručak, pošteno) macnu jednu zeljanicu ( nije stigao na vreme da u’vati neku „mantiju”?) o čemu nas blagovremeno, tačno i pouzdano bez dezinformacija izvestiše svi (i)relevantni nacionalni mediji i servisi. On sam okačio to na instagram (što se i rimuje) a, valjda zato i nije dao N. Krstiću da isti zabrani, mada se ovaj baš isticao. Krstić ne Vučić.
Sa akademskim zakašnjenjem obrati se i struka u svom stalnom terminu. Doktor Kon nam prenese da je u toku 24 sata u Srbiji preminulo opet sedmoro ljudi (tri muškarca i četiri žene) i da je njihova prosečna starost bila 64 i po godine. Broj preminulih u Srbiji porastao je na 58 dok je obolelih 2.200 sa novih 292 pacijenta. Hospitalizovano je njih 1.197 a na respiratorima je 101 oboleli. Stopa smrtnosti je trenutno 2,63 posto a od preminulih pacijenata 42 su bili muškog pola a 16 žene. On saopšti i da je topografska distribucija obolelih (doduše, od pre dva dana Darija K. T. sledeća: Beograd (tačno pola obolelih), Niš, Novi Sad, Ćuprija, Valjevo, Kruševac, Čačak, Leskovac, Kragujevac (sa 28 pacijenata), Paraćin, Vranje, Zaječar, Jagodina, Pančevo, Novi Pazar, Surdulica, Subotica, Užice, Požarevac, Kraljevo i Pirot.
Ostali gradovi imaju jednocifren broj obolelih pa ih Kon ne iznese ali zaključi da su i ovi višeznamenkasti dovoljni da svakom bude jasno da je virus rasprostranjen po čitavoj našoj zemlji.
On objavi i da je korona „prodrla” i u privatni starački dom „Stara pruga” u BG naselju Umka ali i u Institut za kardiovaskularne bolesti na Dedinju (čak 67 zdravstvenih radnika koji imaju atipične simptome, što je još jedna od misterija novog virusa) i obeća da će se broj novotestiranih do kraja nedelje podići na 1.500 uzoraka.
Njegova koleginica Darija K. T. iznese i podatak da je trenutno u Srbiji broj obolelih radnika 160 odnosno 8,31 % svih zaraženih, a oboje naglasiše da je u petoj (i narednim) nedeljama korone u fokusu borba protiv daljeg i većeg ulaska virusa u zdravstvene ustanove. Behu i pitanja o žurkama na BG sajmu ali to smo već apsolvirali pa da se ne ponavljamo i rizikujemo da nas ne optuže za preteranu humanost, ljudskost i alkoempatiju.
U svetu broj obolelih preko 1.350.000 preminulo je više od 72.000 ljudi a ključni dani korone tek slede. I, neće nas mimoići. Šta će uz to još da nam se prikači… i to ćemo da vidimo vrlo brzo.