Dan trideset i drugi – 14.04.2020
Današnji dan (ot)poče nenormalno totalno i tako se nastavi. Neobično beše što je najtopliji deo dana pade u sred noći a kako je dan odmicao svaki sat je smanjivao za po jedan stepen. Noćas se (s)kuvasmo a po danu smrzosmo. Ovako doba verovatno zahteva takvu klimu (čudnu, i to ne samo vremensku) a ni druge okolnosti nam ne idoše na ruku. Krete sivo, muzgavo ali ipak, takav neočekivani obrt, gore nego „niški scenario”… Prvo bismo u pravu. Ljudi juče hvatali predah „odmarali” od vikenda ali sledeći se već ozbiljno primakao pa nema više lenstvovanja. Ni vetar, oblaci, kiša ne „odbiše” ljude od „omiljene” (počesto i jedine) zanimacije dreždanja po redovima (mal ne napisa – rovovima a i bitka je bitka). Isponabadaše se u iste a još se nije pošteno ni razdanilo (i neće) jer i mediji podgrevaju i dosipaju ulje na vatru pandemije ujedinjene sa produženim vikendima. Kalkuliše se od 80 (najumereniji) do čak 108 sati (provladin dnevni list iz kojeg su se ispilili svi tabloidi) za predstojeće praznike. Pa, ko onda da ostane pri čistoj svesti i ne otkasa u iste momentalno. E, sad ljudima, po prvi put živci odista popustili (a, dobro su izdžali KOVID-19, A.V.-1, A.V-2, A.B-0…) i prisustvujemo onim scenama kao sa početka pandemije i jače, k’o u onom (pro)zapadnim hipermarketima gde se sve čisti sa polica. U jednoj takvoj kopiji kod nas gledam tri žene a devet kolica, ali nisu pravilo raspodeljena. Jedna gura sama četvoro. Istovremeno. Ne verujem a (eh, ženska ruka) sve lepo (p)rasporedila: prva samo brašno, druga cuker, treća oil i ini oilni proizvodi, a četvrta „pod razno” – ostale potrepštine… Druga tri komada sa sličnim „ratnim rasporedom” provijanta a treća (e, nesreća) samo dvoja… Ima onih što ne vole svoju državu ali porodicu…? Kako im polazi za rukom (bukvalno?) k’o da su u sred Šumadije u Doba korone oživele višeručne indijske Šive i Višne. Mađija. Cepa i kiša, vetar… Ništa, spremno su dočekani. Ljudi u redovima kabanice, kišobrane, kaljače (ne one zaštitne) i udri. Bolje rečeno – stoji. Srbima se konačno otelotvorila ona stara narodna izreka „pazi šta želiš, možda ti se to i ostvari” i konačno imaju „vikend” koji traje duplo duže od onog, radnog dela. E, sad opet nisu zadovoljni, ali ko će narodu ugoditi…
Iz Beograda lekari hitne pomoći javljaju frapirani da naši ljudi nemaju toplomere po kućama (e, od kad su povukli one stare živine) i kad pitaju pacijente da li su izmerili temperaturu oni uzvrate: „čime?” No, ne stigosmo da se mnogo ispreneražavamo nad tom činjenicom kad (za)dobismo najteži udarac koji ni korona nije mogla da zada. Nego ljudi, dokoni, zlonamerni… Stiže vest p.pukovnik Kon odustaje. I razlog nije da nije seriozan, iznervirali ga neki što pišu po „fejsu”. Au! RTS promptno izvesti sa prve linije Konovog „fejs” naloga u tačno (nema tu cirka) 8:49 h da je potpukovnik rekao „dosta je bilo”. Vreme stade. Niko ne diše po redovima. Neki počeli i maske da smiču, cepaju rukavice (al, ne može lako – one hirurške, skuplje ali izdržljivije), samo što ne dođe do pljuvanja u usta među redovnicima. Pošteno, to je kraj. Čemu sve one prevencije i gvozdene discipline, kad pojedinci udaraju tamo gde je najsvetije – po „fejsu”. Ono tmurno nebo potpuno pomrači se totalno i pomislismo da se nikada više neće razvedriti. Ali, ako, tako nam i treba kad ne da ne poštujemo struku i njenu preporuku, nego im bre još (dobro, ne svi, po nekim ministarskim procenama i više od 97% građana nije pisalo Konu po „fejsovima”) dokoni i zlojebi, kakvi jesu „dobacuju” i rajcaju po društvenim mrežama. E, to ozbiljan čovek, persona od integriteta ne može da (i)strpi. Pa to nadrasta i gvozdenu (samo)disciplinu i kida dušu na komade (setite se razornog dejstva onog SMS-a a „fejs” za poruke ko hidrogenka za kašikaru) i ostavlja trajne i nesagledive posledice jer je opšte poznato da se po „mrežama” isključivo dopisuju samo najveći giganti ljudske misli i da se tu „taloži” kvintesencija ljudske duhovne baštine k’o u Borhesovom „Alefu”. Dosta je p.pukovnik Kon i trpeo, ne može se više. To je razumljivo i ljudski ali šta sad nacija da radi? Ko će da brine o njenoj zdravstvenoj bezbednosti. Presede mu čin. Ali, p.pukovniku ima k’o da piše (mislim da je drug Markes preterav’o sa insignijama) i to ko do vrhovni komandant lično. Na hitnom sastanku Vrhovnog Antivirusnog Štaba A. V. i Ana B. apelovaše na njega da uspe da (pre)povije svoje otvorene duševne društveno-mrežne rane i nastavi dalje. I on uspe. RTS smesta projavi ovu važnu i ništa manje blagu vest i to još pre 11 uri. E, šta mi preživljavamo k’o nacija za dva sata (sad jeste cirka) to, bre neki narodi ne dožive za dva veka, šta veka – milenijuma. Tako ti je kad si narod bogat ali bremenit (h)istorijom. Servis nacionale objavi da će p.pukovnik Kon da se objavi naciji u onom struka-terminu pre ručka. Ljudi se (po)vratiše po redovima, gvozdena disciplina zavlada nanovo pred poštama, bankomatima, piljarnicama i drugim intendantskim službama (malo)potrošnje. Maske se natakoše, rukavice okrpiše i polepiše, seknuše se (ne)zaražene pljuce… A, i sam pandemija zamrznuta u ovoj dramskoj intermundiji ispusti duboh uzdah olakotnosti i nastavi svoj posao. Svi na svoje zadatke, stara je krilatica na ovim meridijanima.
Dobro, bilo na RTS-u al treba se sam uveriti u isto. Vreme sporo teče, ma vuče se… Kako ubiti tih 240 minuta (opet cirka) neizvesnosti a nije ni šestodnevni vikend total karantin, koji tek treba da bude. E, a oni naivni (97% cirka i cirka) jadni (po)mislili da posle onog jednoipodnevnog pokušaja Vlade da „uštroji” medije nećemo više viđati slične budalaštine. Pa, u odnosu na p.pukovikovo igranje sa „fejsom” ona nesrećna Uredba Vlade (na koju su svi već zaboravili, sem novinara samih) deluje k’o ozbiljna i promišljena medisjka politika i strategija neke prave organizacije u krizno doba. E, ti (97%) pokazaše čak i ovoj pošasti tradicionalnu osobinu sa ovih prostora „ostari se a pamet ne steče”.
Dobro, nema je ni u svetu. Tramp koji neće da mu „lekari vode državu” podseća svoje nižeredne čimbenike da je on „svemoćan” i da ima „apsolutnu moć”. Otpisuje mu guverner Njujorka koji je još ranije „izbrojao” 23.000. mrtvog sugrađanina da mu ne pada na pamet da posluša bilo kakvu njegovu predsedničku (o, ima i takvih guvernera) nebulozu koja bi dodatno ugrozila zdravlje građana (’de će više?!) dok SAD „izlaze” na 600.000 obolelih.
I u Rusiji sve više obolelih, svaki dan (prebacili 20.000 odavno) a u Moskvi nema više slobodnih kreveta za bolesnike. Zbog korone Nemačka odložila izbore a i Turci počeli da „oslobađaju” zatvore.
U Kini prvi dan bez ijednog preminulog a počeli su da testiraju vakcine na ljudima. Nadam se uspešno, prvo po te ljude potom po sve nas. U Indiji predsednik reši da karantin za njih 1.300.000.000 (kod njih jeste cirka, k’o stvarno da ih pobroji) produži na još tri nedelje. Sve zatvoreno, ali apsolutno, baš sve. Ljudi samo mogu da idu do prodavnice. Kako, kad su zatvorene? Tu će morati da im pomognu njihove tradicionalne fakirske veštine. A, Makedonija prelomila – karantin od petka do utorka i tako rešila praznovanje praznika koji su već u svetu (i, kod nas) dobili etiketu „preko maske i telefona”. U Beču fijakerima dostavljaju besplatne obroke na gajbu građanima a, kod nas nema ni obroka a kamoli fijakera. A, i konjicu smo odavno pretvorili u iste. Obroke, ne fijakere.
Sa kavalerije skoknusmo na avijatiku a I. Dačić ponovo u(ob)jedinio Češku i Slovačku. Stigli naši iz Praga i Bratislave. Javljaju se iz Rusije raportira Lazanski (nije on Vulin da glumi, on je takav oduvek) ostali bez posla. A, ono: slovenska široka duša, matuškica rodna, nije to Zapad… Nije, sad i sami vidite. Korona da vam otvara oči. I dok Dačić duma kako da poveže SAD i Moskvu via Australija sa skretanjem u Bangaloru ministar Stefanović kaže da je stopa kriminala u pandemiji opala za četvrtinu. Ta cena je „plaćena” sa četiri preminula policajca i 157 obolelih. Javi se i neki Radomir Ilić, državni sekretar u Ministarstvu pravde (isti Spiridon Kopicl iz kultnog „Davitelja” – ja rek’o znao sam da je Krle u SNS-u ali baš i Šaper u muriji?!) i priopći nam najstrože izrečene kazne u novijoj istoriji za prekršioce predsednikovih apela. Najjača u Jagodini (da nije onih Palminih rek’o bi „lavovska”) dvogodna, pa Despot (viteški Red zmaja) u istom trajanju, pa mi, jako treće mesto (staroprestoničani) 10 „metara”, onda Ub… Ma, koga briga za te „utešne nagrade”… i „drvene medalje”…
U kragujevačkom Kliničkom centru preminuo je pacijent iz Gornjeg Milanovca, javlja njihova opština koja će i snositi troškove sahrane. U Kovid ambulanti KG Doma zdravlja juče (pri)javili javnosti da su u ponedeljak imali duplo više pacijenata čak 60 osoba. U Kliničkom centru ovdašnjem po podacima struke sa podnevnog obraćanja hospitalizovano je 97 obolelih od čega je 15 na respiratorima.
Preminuo je od korone i direktor Urgentnog centra u Nišu. Broj obolelih u „onom” niškom domu (onom što ga je čuvala vojska) porastao na 151 korisnika i za još jednog zaposlenog koji (i, izgleda da nije konačan) su smešteni na Infektivnu kliniku. Penzionera na Zlatiboru prebili aktivisti SNS-a jer je odbio da primi njihovu stranačko-humanitarnu pomoć i ta vest kod nas nikog čak ni ne čudi. E, da su ga opanjkavali po „fejsu” valjda bi dobio termin (ne baš na RTS-u) na lokalnoj TV Čajetini. Kad smo kod penzionera oduševio me senior iz hrvatskog Zaprešiča (Zaprešić? Pa, to zvuči kao mesto u kome bi FK „Zvezda” špilala svoje europske tekme) koji je revoltiran što mu penziju nisu isporučili na kućnu adresu otišao u mesnu poštu, čekao u redu, podigao je i onda objavio da je pozitivan na kovid. Moša. Osvetio se dobrano (svaki bratski narod u nas ima svog Savu Licimira) ali ga uhapsili. Meni ga je žao i odmah bi potpisao peticiju za njegovo puštanje. Pa, mora neko birokrate da dovede u red.
A, kada smo kod potpisivanja peticija nema koja grupa nije sa njima izašla pred Krizni štab (manje više sa istim ishodom) od vlasnika ljubimaca, penzionera, pčelara, pčelara-penzionera, penzionera pčelara… Već sam se pitao pa, gde je takav javni akt podrške i za bicikliste i uoči ga danas. Pominju se pregovori i pokušaju kompromisa sa vlastima, nešto kao patrijarh Irinej i prezident A. V. oko vaskršnjih praznika. Kompromis oko bicikala? Kako bi to izgledalo? Pa, na primer da voze monocikle.
Oni što se razumeju u politiku podsećaju (ma, koga?) da je u našoj zemlji izvršen „mini državni udar” (teror se podrazumeva kao kolateralna šteta). Cenim da se mi ne bi potresli ni da je „maksi”. Pričajte šta hoćete, to je i A. V. poručio još odavno, samo mojne da pišete po „fejsu”. Drugi (al ima ovih antidržavnih, navalili k’o neka pošast) cene da je kod nas u javnosti na sceni potpuna militarizacija društva koja je po njima (eh, da je samo po njima) potpuno „nepotrebna” i puko „treniranje strogoće”. E, sad kao glavni egzemplar militari vokabulara oni ne targetiraju ni A.V.-a 1., pa ni A.V.-a 2., već premijerku Anu B. kao najmilitantniju čvrstorukašicu i gvozdenodisciplinku. Senzibilisano to do balčaka.
U Kriznom štabu se „krčka” odluka povodom molbe Sinoda SPC za „vaskršnju uslovnu slobodu” mada se ishod više nego nazire.
Oduži se dan do p. pukovnikovog kam beka. Znam da je Kon lep samo dok se čeka…
Dočekasmo. Pojavi se p.pukovnik P. Kon. Izroni k’o feniks iz pepela „fejsovih” kleveta i laži, očeličen A. V.-u i Ani B. još miliji i draži. Doktorka Darija K. T. saopšti da je u poslednja 24 sata u Srbiji od korone preminulo devet pacijenata (sedam muškog i dve ženskog pola) i da je njihova prosečna dob bila 69 godina. Do sada je u našoj zemlji od virusa umrlo 94 pacijenta. Letalitet u ovom trenutku iznosi 2,1 posto. Novoobolelih je 411 (a, danas nema Niš, bar ne onako grandiozno, vulinvojnočuvarno) i da je od ukupnog broja pacijenata 4.465 njih 3.006 u bolnicama od čega je 131 na respiratorima. Spisak ustanova za brigu o najstarijima i ostalih socijalnih ustanova u koje je korona prodrla beše duži nego Vučićevih obećanja o merama ekonomskog oporavka, a „pojačan” je i Toponicom kod Niša. U njima je obolelo 228 korisnika i 30 radnika. Do sada je na koronu pozitivno 533 zdravstvena radnika a još 1.062 njih čeka na rezultate testiranja. Sva deca sa smetnjama u razvoju, po odluci struke, dobiše nezavisan termin za šetnju od 18 do 20 sati uveče.
E, sad ovaj dan bi bio proglašen za „crni” zbog najvećeg broja žrtava ali se ne imade vremena za njih. Veća muka stisla. Ko je čačk’o p.p.P. Kona po „fejsu”? Kon, polako i dostojanstveno baci pogled, samo onako malo, ovlaš, malte ne nehajno na mesto gde će da „legne” onaj A.V. „vidovdanac” i potom vaskolikoj javnosti pojasni sve aspekte svog neopozivog visokomoranog čina u vezi sa nalogom na privatnom „fejsu” i to u oba smera kako i zašto ga je dao i odmah potom i povukao na ličnu molbu, zalaganje (ne i prenemaganje) i apelovanje predsedničko-premijerskog dvojca.
Naravno, on to ne htede da politizuje samo se zahvali A.V.-u na toliko velikoj i snažnoj podršci da ne mogade a de je ne spomene i javno ne iskaže. Pa, Vučić toliko voli p.p.P. Kona da je samo zbog njega u stanju da se zaustavi u svojoj furioznoj korona-(pred)izbornoj kampanji i posveti se prepisci po njegovom „fejs” nalogu. On bi ga za generala postavio, keve mi, samo da to mesto nije rezervisano za Vulina koji ga drži, ono „last man standing”. Kon i (do)reče da ga je molba Sinoda SPC pogodila toliko duboko (što? da nije poslata na privatni „fejs” nalog?) zbog potpune negacije svega što je do sada postignuto. Tu Darija K.T. elegantno preuze banku inače bi p.p.P.Kon stigao da nam ispovedi i ono što mu pišu po drugim nalozima i mrežama (što ih ne pogasi N. Krstić) i potvrdi da je stav struke jasan oko zahteva crkve i da se ni u čemu nije pomenilo. Struka se pak složi oko toga da oni nisu teolozi oko čega behu nepodeljena mišljenja. Struka beše jedinstvena oko SPC i uputi svoji poslanicu VVS – Vera, Volja, Snaga… a dopisivanje sa p.p.P.Konom na „fejsu” zadobi rang organizovane kampanje mada ne preraste (još) u „organizovani kriminal”. A, N. Krstić nas je lepo i preventivno odvrać’o. I tako, Kon vaskrse, vaistinu vaskrse! Vama ovo može da izgleda kao sprdanje i to čak neukusno. Dobro, pitaću vas kad se budemo pozdravljali sa „Kon se javi, vaistinu se javi”. Behu i pitanja i njih mahom „ne prenosimo” ali omiljena (provladina) ružičasta tabloidna televizija postavi jedno koje se nosi i sa samim osnovama elementarne, one, zdrave, seljačke logike. Kakva bi bila situacija kod nas sa obolelim od korene ako se ne bi računao jučerašnji „incident u Nišu”?. Pokušavam da prevedem ovo na jezik umlja. To bi bilo kao kada bi ste pitali istoričara (statističara) koliki bi bio letalitet srpske vojske u Prvom svetskom ratu ako se ne bi računali Cer, Kolubara, epidemija tifusa, odbrana Beograda, povlačenje preko Albanije, Krf, Vido, Solunski front, Kajmakčalan, proboj fronta i oslobađanje zemlje?