DNEVNIK U DOBA KORONE: I BI VUČIĆ…

Dan treći – 16.03.2020

I, dočekasmo. I bi obraćanje. I bi Vučić. I bi Vanredno stanje. I to, dočekasmo. I bi Vučić. Iskusno, performerski, sa dramatskih 15-ak munuta zakašnjenja. Nacija u transu, lomi se: trema, odgovornost, zakašljao se (ne daj Bože od „ovog”) pa uzeo onu kratku državničku stanku za „onu preventivnu jednu rakijici” (citat A. V.) od pre neki dan. Ako, valja se, kažu analitičari (pro)vladinih medija, pozivajući se na izvore: „da i glumci umeju da trgnu neku pred nastup”.

I bi nastup. Prezident objavi i zvanično rat „opasnom i nevidljivom neprijatelju” najavi „najtežu bitku” sa opcijom „nema predaje!”. U maniru „Pastira Kostje” sa pijetetom svima onim koji su nam izgradili „puteve i pruge”, „sela i gradove”, „šljivike i livade” sa puno emocija, mahom ispraznih, ljigavih fraza u svom pa, jače od polusatnom nastupu A. V. zaključi pobedonosno da „da se zatvara život, da bi se sačuvao” (ko li je kopi rajter za ovu sentencu – neka se javi posle korone, biće izbornih kampanja i dalje).

• Predaja nikada nije ni bila opcija. Borićemo se i pobediti. Živela Srbija!, uskliknu el prezidente i po stoti put obnovi da je sve to za brigu za naše stare (one graditelje iz „Pastira Kostje”) da se oni sačuvaju a da će se naći mlađani volonteri koji će ih snabdevati, šetati ljubimca i paziti da ne ostanu sami, zapostavljeni i neservisirani po bilo kojem pitanju.

Padne tu i tamo po koja suza, onako, muška, predsednička, nestranačka, državnička i nadasve čoveka iskreno zagledanog u starost koja je za nama. Puno ljubavi, puno emocija…

Dotače se prezidentore i zapadnjačkog licemerja i hipokrizije i „srbskoj solidarnsti” i održa dugačak, nadahnut (tek sa kojom rosicom u okicama) i emotivan govor (puno ljubavi, puno emocija…) o bratskoj Kini (ako nam ovo za trajnije „skine Ruse” podržavam i ja, i ja, i ja…) i o nepatvorenom bratu, tebrici, tebranu, burazeru… Si Đi Pingu… Ako, mašala… Na licu mesta „pade” i večna „zakletva” na, u najavi, „više vekovno čelično prijateljstvo i savezništvo” malih Nas i veliko-grandioznih NJIH.

Pomenu se ovlaš i „vojska na ulicama”, one kazne „od tri godine zatvora” i druge delicije kada je vanredno (ratno stanje u pitanju).

Nasta noć. Padoše veze (mahom telekomunikacione) i nasta muk.

I bi muk.

Sunce ipak izađe, mada po nekim naučnicima ima „preko” 65 godina. I bi svetlo, al’ posle Vučića. Neki red mora da se zna i poštuje u vanrednim okolnostima. Po svetlu, bi nekako, malo lakše.

Već na prvi pogled na ulicama mnogo manje ljudi, a ponedeljak je jutro, početak radne nedelje. To bi moglo i na dobro da izađe. Nema gužve, smanjuje se opasnost od prenošenja zaraze, novih spontanih građanskih žarišta, poslušali ljudi sinoćno obraćanje… Ali, loša je vest što to nisu poslušali oni na koje se odnosilo, onaj „najodgovorniji i najmudriji deo nacije”. Ma, kakvi! pa, gde je makar onaj tradicionalno srpsko-starački (i ne samo njihov) strah od vlasti, njeno obožavanje „tvrde ruke” (svrab ne češe) a, o građanskoj svesti da ne pominjemo. Na ulicama nikog ispod 70 godina. Sa Suncem izmileli njegovi vršnajaci i ušančili se u svakoj prodavnici, apoteci, samoposluzi, pekari, na autobuskim stanicama… K’o da je neki „heppy hour” za penzose al’ na zornjaka. Sve to vrvi, pazari, „kuva”, muva, kopa po kantama (još jedan od poslova malo težih za rad od kuće ako se prenebregne stari vic o „prčkanju po resajkl binu”)… Iziritirani predlažu da se na prodajne objekte stavi obaveštenje: „Zbog korone ne dajemo penzionerima na rate”. I, brate (ne kineski, već onaj srpski, solidaran, neejdžistički)!

Ako se naleti i na nekog mlađeg „njih korona već smorila” kao i sve informacije u vezi sa njom. Cena kako je to kod nas od samog vrha vlasti šaljivo prikazivano skupo se plaća. I tek će.

Građevinski radnici uredno kuckaju na svakom objektu u izgradnji. Preduzetništvo zadnje umire. Nije lako, uprkos strahu (opravdanom) u toku noći pobediti naš mentalitet i sirotinju.

Studentski i učenički domovi polako se prazne dok se ne zabrani i međugradski saobraćaj. Ana Brnabić, dok objašnjava kako će teći onlajn nastava lagano „ubacuje” i neonlajn uvođenje policijskog časa. Klinci već pustili „mim” sa A.V.-ovim učiteljem (nije Šešelj) i prethodnikom T. Nikolićem koji poručuje: „I ja sam se školovao od kuće”. Lepo, duhovito i srpski solidarno sa mlađanim kolegama po kućnom školovanju.

SOLIDARNOST SA MALOM BRAĆOM PO E-KNJIZI)

Oni upućeni i potkovani (Šabić i ostali) tvrde da A. V. nema po ustavu pravo da raspisuje vanredno stanje, ali, ko te sad pita… Pa, već je raspisano… Bivši načelnik Generalštaba Ponoš upozorava „Polako sa vojskom na ulicama!”… Koga? Ona je već tu. (vidi pred kraj)

Možda Srbin i (ne)ide toliko rado o vojnike ali u vanredno stanje se baca otvorenih grudi i punog srca. Ona stalna kuknjava, nama fali neki despot (tiranin, gazda, čvrsta ruka… – dopiši sam) konačno je urodila svojim otrovnim (ne samo koronskim) plodom.

Godinama su ankete „upozoravale” da u ovo vreme poljuljanih i pokolebanih vrednosti naš narod ima najviše poverenja u vojsku kao instituciju. Instituciju na čijem je čelu Vulin?! Ma, hajte molim vas, odmahnuo bi S. Žigon u ulozi majora Krigera a on je iz vremena kada je vojska isto bila po ulicama, samo ne naša.

U Kragujevačkom Kliničkom centru i drugi pacijent sa KOVID-19. Ovaj put u pitanju je Aranđelovčanin. Našim ljudima odmah lakše. Prvi – Rekovac, drugi Aranđelovac… Ih, još nije stiglo kod ili do nas.

• Pa, oni su sami još pre koliko godina zacrtali da postanu beogradska opština. Red je da „prestonica” najviše i prva „povuče”, zluradi su komentatori ovdašnji.

Postavlja se seriozno epidemiološko-gineološko pitanje koliko kolena treba da si Kragujevčanin (po oba roditelja) da te (uz)računaju u „našeg” pacijenta od korone.

Realniji komentari odnose se na sinoćnje „obraćanje” uplakanog ali nepokolebljivog Vučića.

„Vanredno stanje saopštava se vojnički, kratko i jasno, u tri do pet minuta a ne da plače nad mojim živim roditeljima” ili „U svom paranoičnom saopštenju Vučić je jedino uspeo da se posvađa sa samim sobom”, vele saopštenja, stavovi, statusi i komentari.

Svuda i na svakom mestu citira se Kesić: „Korona je toliko aktuelna da je u medijima ima skoro koliko i Vučića. Skoro. Negde između medijske zastupljenosti Vučića i Vesića. I, isto je toliko mučna”, veli duhovito Kesić.

Ipak na kragujevačkim ulicama od danas po prvi put ljudi sa maskama. Čak i pojedini konobari u „uglednijim objektima”. Sam Vučić je sinoć priznao, što niko nije hteo (ili nije smeo) da je potrošnja po prodavnicama skočila 100 posto. Svi se kunu u urednu snabdevenost, sastavljen je spisak od 36 živežnih namirnica kojima ne sme da skoči cena, ali… nema ih. U Kragujevcu od pre neki dan ne možeš da nađeš kvasac pa si Si Đi Ping i da si stvarno doneo onu pomoć iz „gvozdeno-čelično-železne” saradnje u futuru. Veze (mahom mobilne telefonije) padaju i pre podne. Fiksni, pak rade. Ura! E, sad oni što su ih odjavili, večiti optimisti, (za)uvek zagledani u svetlu budućnost… zaboravivši je kod nas vanredno-ratno stanje nešto permanentno… Sad nek’ se dopisuju, golubovi, ovo-ono…

Haos i po bankama. Toliko o e-benkingu (a, bitkoini nam ionako propali), svuda redovi, gužva i tipično ovdašnje „pridržavanje rastojanja od metar između osoba”…

Vic dana je: „Zabrinuo se Mujo. Kaže, bolan, ovo nikad nije bilo. Svet se preokren’o. Pa, kad je bilo da original dolazi iz Kine a falsifikat iz Italije?!”.

Novi recept za izbegavanje za danas (objavio „Kurir” još pre neki dan – 11. marta) opet iz „proverene tajlandske kuhinje”) u kome eminentni stručnjaci sa Tajlanda savetuju: Duboko udahnite i zadržite dah više od 10 sekundi. Ako to možete da uradite bez kašljanja, gušenja ili lošeg osećaja, nemate fibrozu u plućima, što je osnovni pokazatelj da nema infekcije. Mi (re)savetujemo – nemojte!

JAČE I OD TAJLANDSKIH LEKOVA – LIS’ KUPUSA KORONA NE KUSA)

Ugledni „Telegraf” (sad nije Tajland već je u pitanju „eminentni naučnik” Čandra Vikramasing – dok ga izgovoriš prođe korona) objašnjava da je korona virus stigao iz svemira. Po njima je to panspermička teorija. Nama dosta „vuče” na „spermičku” al’ ne znam koliko baš i na „pan”.

Sa druge strane ima onih koji ne odustaju od američko-kinesko-ruske teorije zavere, koja ima za cilj da nas sve „dovede u red”. Pobrojana trojka ako bi se okupila oko zajedničkog preduzeća (što bi rekli naši stari, al’ oni još stariji od onih što ne slušaju Vučića i cunjaju po ulicama) deluje da je kompetentna da nam tu svoju „edukaciju” utera i bez korone. Možda je ovako bezbolnije, manje agresivno i politički korektnije. Vučić bi ga znao?

Visi opasnost uvođenja karantina (pripadajući policijski čas već apsolviran) ali ni on ne može da prođe bez pošalica tipa: „Otvaram karantin za muškarce. Uslov da nismo u srodstvu.” koje još uvek nailaze na odobravanje.

Manje smešno zvuči kad pogledate (nije fora) ISIS savetuje svojim članovima da izbegavaju Evropu zbog pandemije. Bre, i terorizam može da sačeka al’ ne i srpski penzioner u izmirivanju računa. Džaba mu odlažu na tri meseca. Sad barem ne preti opasnost od bombe, samo od korone.

U toku dana 55 obolelih. U Čačku četvoro ali u karantinu u ovom gradu čak 267 osoba od kojih 117 Kineza. K’o u Šangaju?! pa oni da predaju listu (i bez bojkota bi dobili) lokalnu vlast. Reč je o radnicima koji rade na obližnjoj deonici autoputa. Pusta Pakovraća đe padoše i kineska braća.

Gradske vlasti u Kragujevcu od vikenda na sajtu Skupštine grada (kojoj se u doba pre korone tepalo Zgrada grada) pokrenula poseban odeljak za sve o korona virusu, redukovan je gradski saobraćaj, a otvorena je i e-mejl pisarnica.

Koja škola? U KG-u i zumba krenula da se trenira preko skajpa. Beli luk polako pada u zaborav. Hit je lik iz Novog Sada koji je napravio zaštitnu masku od lista kupusa. Tajlandski lekari i eminentni naučnici tvrde da je ovaj list još lekovitiji i učinkovitiji ako se barem desetak dana (bez vađenja i sazuvanja) prvo nosi kao obloga na nozi.

NE POTAPAJTE LJUBIMCE U ANTISEPTIKE)

Ljudi su zabrinuti i za svoje kućne ljubimce. Ne oni stariji što ne mogu da ih šetaju. To će Vučićevi volonteri za desetak dana. Već oni koji se brinu da li virus može da se prenese i preko njih. Ne može. Nigde u svetu nije zabeležen slučaj da kućni ljubimci prenose zarazu na čoveka. Ipak na RTS-u ide emisija gde članovi udruženja za zaštitu životinja apeluju na vlasnike da kučiće i mačiće ne potapaju u asepsol. Nemojte, čak ni bezdlaku egipatsku mačku i golokožog afričkog psa.

U popodnevnim satima zaista se pojavljuje vojska u Pešačkoj zoni „Kod krsta”. Trojke sa maskama, rukavicama i dugim cevima građanstvo ne dočekuje baš sa oduševljenjem, kao oslobodioce i predsedničkim usklikom: „Živela Srbija!”. Naprotiv, razilaze se sa tihim negodovanjem. To je verovatno i bio cilj ove akcije.

Pada mrak. A, kako nas uče naši stari (oni što su nam izgradili i pruge i puteve, i sela i gradove, i šljivike i livade…) iz istog ništa dobro ne biva. Iz njegovog „srca tame” dopiru, spontani, ničim izazvani „šumovi”… ono, kao voks populi: „Odlučan je i odličan. Vučića bi trebalo za doživotnog predsednika!”… i tako te, neposredne i nepatvorene (iznad)stranačke ideje nadasve.

Kragujevčani su za sada rezidentni.

• Bolje da svi pocrkamo od korone, poručuju oni.

Piše: Zoran Mišić