Dan četrdeset i treći – 25. april 2020.
Petak za nama, odnosno prva noć jednog od opet onih dugosežnih vikenda koje više niko i ne broji jer su se ljudi uverili da će trajati dok Vučić hoće, koliko hoće i kad hoće, bi i kod nas „crni petak” kako smo navikli da čitamo i slušamo kad su u pitanju Velika i ostale „britanije” i „španska sela” a bogami i gradovi.
To nam odmah danas saopšti sam A.V. lično, baš to da je za nama „protekla noć jedna od najtežih po broju umrlih” reče on jer to zna pošto ima „uvid” u broj umrlih a i verovatno da dokaže kako ne donosi samo dobre vesti ono, kao „100 evra kako kome” i „kako iz tri klika lako”. Elem, već treći dan za redom (ovako počinju oni izveštaji iz Njujorka i mi saosećamo sa braćom Amerikancima jer oni imaju koronu i Trampa a mi imamo Vučića i koronu – zaista „niko nema što Srbin imade”) A.V. se ukrtio i ušančio u onom okolopodnevnom terminu a povod se uvek (pro)nađe. Danas baš lep i humanistički (svejedno je nastup humoristički) jer dosta su drugi pomagali nas red je da i mi uzvratimo istom merom. Iz Srbije odoše četiri aviona kao pomoć bratskoj Italiji (i valja se) a isprati ih sam lično A.V. potpisavši se na nekim kutijama k’o osnovnoškolka u leksikon, obnovi nam u podsećanju sve što nas veže sa Republikom Italijom pogotovo u novijoj istoriji i još „pogotovije” u Doba korone. Izbaci više (pred)izbornih floskula iz svog standardnog EPP SNS repertoara i naglasi da je „sada lakše” ali „još nije gotovo” ponovi da je večeras umro veći broj ljudi i da je to „rezultat” korone u niškom Gerontološkom centru i zaključi da se epidemija smiruje i (po)malo kontradiktorno (kod njega to k’o dobar dan) najavi novo žarište u Nišu i pohvali „naša krila”. Ako ima nešto dobro u ovim branč tajminzima (koji su pre A.V.-a samog) bili rezervisani isključivo za manekenke je to što i nisu baš predugački (ne tajminzi već ON), odnosno barem ne kako i koliko on ume kad se smrkne pa onda i „zanoći” na omiljenim TV postajama. E, da sem pomoći i lepih želja, sa sve svojim rukopisom (čisto da se italo-psiho-grafolozi nečim zanimaju dok su u karantinu) A.V. na „Čizmu” prati jednu od svojih ministarki (samo što ova nije gospođa a nije u pitanju status udatosti) ali se više i ne sećamo koju. Nije ni važno, ima on u SNS takvih (i verujem još gorih) kadrova ko’ kusih pasa a bilo bi i sevap da je braća Italijani tamo i zadrže e, ne bi li se ovde bar malo smanjila virulentnost i fluktuacija njegovih kadrovika (i kadrovikica).
Kad smo kod njih Maja Gojković koju niko nije ni vido’ ni čuo od kad nas je A.V. zabeđivao da je ona odobrila vanredno stanje putem nekog linka (e, bre, preko linka – ko da joj sude što je u papučama bacala đubre u vreme policijskog časa) poče da najavljuje (izbori su već tu) vaskrsenje Narodne skupštine koja je pre nekih malo manje od dva meseca i „utuljena” njenim, njegovim i Ana B. signaturama, mada ni to nikada nikome nije dato na uvid a i što bi? Tri potpisa (k’o „Trojni pakt” sa istim blagotvornim utjecajem na demokraciju poput ove „koalicije”) šta napravi sad mora Maja G. i oni ostali tamo SNS lelemudi i zgubidani da verifikuju, legalizuju, nostrifikuju i overe cirka 60 naredbi, uredbi, zaključaka… ozakone sav ovaj zulum što nam činješe, što nije lak posao, ne zbog nas – to je boza, već samih akata jer većina njih nit je ustavna, još manje suvisla a većina je kontradiktorna sa onima koje su im prethodile samo po neki dan ili sat ranije kad su se iživljavali i pokazivali da mogu da rade ama baš sve šta hoće. Sad to još lepo da „upakuju” kako bi makar u svojim očima (u drugima je to apsolutno nemožno) izgledalo da se igraju „ozbiljne države”. Rekosmo da su izbori već tu a to potvrdi i M. Gojković rekavši da će biti u zakonskom roku kao i da A.V. lično nema nameru da krši Ustav koji on visokopočituje baš k’o što drži i do onih protokola struke što ih se pridržav’o k’o što je Vulin odgovar’o na pozive za vojsku. Dakle, sem ozakonjenja svog bezakonja aktuelna vlast će da udari forcu i pokuša da povuče još jedan jak propagandni potez igrajući se sada demokratski izabranih tela i organa (nije pod navodnicima, pa nismo poslanici vladajuće stranke u Skupštini) u zemlji koju oni pokušavaju da nam (po)ture kao državu a koju sve češće (ajd kod nas to ih zabole) ali i u inostranstvu zovu „Vučićeva zona sumraka” ili „SNS Srbija”.
Da su izbori odmah tu „iza ćoška” potvrdi i I. Dačić koji prizemi ona svoja „naša krila” i posla ih sada sve na svoje zadatke (jeste citat njegovog velikog Učitelja) jer se vazdušna flota neće više rabiti za potrebe dovoženja raštrkanog građanstva našeg po vaskolikom dunjaluku. I on (pro)javi da će izbori biti tu u prvoj polovini godine, baš negde tu oko i za OrdenVidovDan. A, on je ozbiljan „izbirač” pretekao ih je bezbroj, na mnogima je i pobeđivao a u svakom slučaju nije izgubio nijedne.
Gojković, ali ne Maja nego Zoran, onaj iz struke, najavi da ni u maju neće moći svadbe i krštenja da se obavljaju. I kada se mere potpuno relaksiraju moraće da se (is)poštuje socijalna distanca a kada bude dozvoljeno i „grupisanje” biće u njemu (grupnjaku ne Zokiju) obavezne zaštitne maske i rukavice. U budućnosti (do)javi nam on (SNS-ovci su svi vidoviti što je dokaz da se p.p.P.Kon još nije učlanio u stranku jer je juče eksplicitno rekao „da nije vidovit”) svi oni koji imaju respiratorne funkcije moraće odmah da se jave lekaru, sem ako to ne bude dan izbora kada će moći da obave svoju građansku dužnost prema A.V.-u pa tek onda da se obrate za stručnu pomoć (u slučaju da za njega glasaju razumem da im je neophodna).
A, struka, ona najpoznatija se raspolutila. Ne, što se tiče politizacije tu su k’o jedan već što i oni imaju kontradiktoran zadatak da ulivaju optimizam (Boris Tadić je bio najveći optimista a danas ga se u Doba korone sećaju k’o svinjskog ili ptičijeg gripa) i ubeđuju ljude da sve ide na bolje, da je epidemija pod kontrolom, pri kraju, samo što nije… a sa druge strane obrazlažu još i još vikend karantina, zakatančenih praznika, policijskih časova… i tako sve do izbora na kojima će penzioneri očito moći da glasaju u svojim standardnim terminima za nabavku od 4 do 7 i šetnju od 18 do 01 i time pomognu A.V. da ostvari stopostotnu pobedu. Dodatno bi je uveličao ako bi neki od zalutalih (zabludelih) šetača (ako im se preklope tajminzi) ubacio u kutiju „spontani produkt” svog ljubimca (da ne ostaje na travi ili asfaltu) pobeda bi bila do neba. Tako se i „oseća”.
Kon pak ističe da „izlazimo iz epidemije” (naravno drugi talas je tu jesen/zima) ali da u potpunosti ostaje zabrana javnih okupljanja. Pa, da, zamislite da se organizuje neki miting u Krušiku ili slično. Tiodorović naglašava da smo iz nepovoljne situacije prešli u povoljnu mada se sve više javlja obolelih bez ikakvih simptoma (konačna potvrda krvne veze sa Rusima) a na jugu Srbije „omače” se još jedan starački dom, sad u Aleksincu (al sad je sve pod kontrolom) tek da povoljnu situaciju učini dodatno još povoljnijom.
Doktor Stevanović objavi da je prvi pacijent u nas primio terapiju sa krvnom plazmom, ali je još rano da se daju prognoze a mi ga pominjemo zbog toga što je on živi dokaz da se o koroni sa aspekta struke može govoriti u medijima i bez fudbalske terminologije, da, da… Jer dr G. Stevanović nije upotrebio ništa tipa „izveden je početni udarac plazme krvne” ili „izlečenje visi u vazduhu (u šesnaestercu)… čemu već.
Doktorka Darija K.T. napominje da je kod nas samo 15% obolelih pacijenata spada u najstariju populaciju što u drugim zemljama nije slučaj. Samo to objavi i čeka obraćanje struke da i ona neko pitanjce postavi.
Od struke koja „ne jede” iz Vučićeve ruke epidemiolog Zoran Radovanović naglašava da se kod nas, pogotovo u manjim mestima (lepo vaspitan neće da kaže provincija) testiranje obavlja nasumično i kampanjski i to potvrđuje (jedno)dnevnim rezultatima baš iz onog Aleksinca, Babušnice i još neki mestima čija imena nismo mogli da zapamtimo k’o da su A.V.-ove ministarke na putu s koronom oko sveta.
A, dobro je dati kad se dobija više. I nama stiže nova pomoć i to opet iz Kine dva aviona ali i ne samo iz bratske Azije već i od Novaka Đokovića čija fondacija od danas doprema zdravstvenu pomoć ustanovama koje se bore protiv kovida. Bravo, a i trebaće im jer (svi sem struke na onim priopćenjima) objavljuju reči dr Danice Grujičić da je na Institutu za onkologiju pozitivno 29 zaposlenih a čekaju se rezultati za još 64 tamošnjih zdravstvenih radnika dok je oboleo 91 pacijent. Ovo prenosi čak i RTS.
Kad smo kod RTS-a ovih dana se obeležava udar NATO-a na ovu medijsku kuću kada je poginulo (mada svi znaju da su bili žrtvovani od vlasti koja je sticajem okolnosti i ondašnja i sadašnja – S.M. cirka više-manje). Obeležava se i godišnjica Savamale. U oba slučaja zločinci nisu kažnjeni. Niti će.
U ovaj vikend karantin Srbija ulazi kao 39 na listi (gleda se broj obolelih, novoobolelih i preminulih) zemalja u svetu po „uticaju” kovida. Kada smo počeli da pratimo ovaj sajt bili smo na 44. mestu, pa na 41., ali, bitno je da je sve pod kontrolom, da epidemija „prolazi” i da novi talas (unatoč epidemiolozima bez SNS kliničke slike i SZO – nisu za SNS ni čuli, blago njima) neće da „udari” barem dok se ne održe izbori. Mitinzi, konvencije, trpanje u buseve dušgupke, kampanjice od vrata do vrata… najbolja su prevencija protiv drugog i svih ostalih talasa. Onda epidemija neće imati „rep” već malj ali „glavu dajem izbore ne dajem!”… Novi oboleli u Novom Pazaru a porastao je broj zaraženih u svim opštinama Pomoravskog okruga ali se to verovatno ne uklapa u trenutnu „optimističku fazu” pandemije i (pred)izbornu kampanju.
Do 17 sati još dva novoobolela u Šumadijskom okrugu, jedan pacijent iz Kragujevca i jedan iz Aranđelovca. Ukupan broj obolelih u Šumadiji je na današnji dan 93 od toga u našem gradu 68, u Aranđelovcu 15, Rači pet, Topoli tri i dvoje u Batočini. U našem Kliničkom centru trenutno je smešteno 85 bolesnika od kojih sedmoro na respiratorima a do sada je izlečeno 72 ljudi. U izolaciji je 1.836 osoba. Ona pomoć N. Đokovića stigla je i do našeg K.C.-a. Hvala.
I „Lidl” je donirao pakete sa namirnicama i higijenskim potrepštinama u vrednosti od 10.000 evra i to im nije prva donacija. Već su davali sredstva za nabavku zaštitne opreme zdravstvenim radnicima. Lepo i plemenito, za svaku pohvalu.
No, kad smo kod sredstava korona udarila na gradsku kasicu. Grad ostao bez 77% prihoda cirka ali oni tvrde (grad, ne prihodi) kažu da su „domaćinskim planiranjem finansija”… Kad čujem reč „domaćin” latim se za revolver. K’o čemu, vojnik o skraćenju, kurva o poštenju, a volšebna reč „domaćin” je poslednje utočište onih koji ne vole ništa što je urbano, lepo, civilizovano, kulturno… nego samo: „domaćin”, „domaćinski”, „oj, domaćine!”… mada je više ljudi u nas (su)srelo jetija nego tog njihovog izmišljenog (zbog senzibiliteta korisnika izraza ne mogu da napišem – izmaštanog), arhitipsko-etalonskog lika „domaćina”.
Kad smo kod „domaćina” i „domaćinstva” rekonstruiše se i glavna gradska pijaca. E, tek da učini vikend (kod kuće) zabavnijim (traje to, jebiga) oglasi se (od kuće) i kragujevačka opozicija (komada dva) sa saopštenjima (isti broj) povodom tog pitanja. Po jednima, to je samo bacanje (pranje…) šta sve može da se radi sa parama koje nisu „tvoje” već „od građana” a da pri tom nikome ne polažeš „račune” a po drugima „kič rešenje”. U ovo drugo sam siguran jer dovoditi ukus (dobar) i ovu vlast (ali i one pre nje, nemoj se lažemo) je kao virus kovida i starački dom dovesti u stanje miroljubive koegzistencije. Nemoguće.
Ljudi se od dosade sekiraju što će da im upropaste praznik rada iako nismo, iskreno, baš neki rabotnici ali im žao što će da im propadne roštiljanje. U’vatili se roštilja k’o A.V. izbora pa „glavu dajem al’ roštilj ne dajem!” k’o da će da pocrkaju bez par pregorelih kobaja ili tako nekog sličnog „parčenceta mesnog raja”.
A, po gradu i oko njega pusto (poštiva se) i dosadno. Ulicama, kao što smo već pisali onda na miru se šepure i baškare drugu (neljudski, ne mislimo na virus) organizmi i zverovi. Ima onih što ’oće da ih bace na roštilj, ražanj, u lonac, kazan… (vidi sliku) ali i onih što se polako za tu namenu zabranjuju u Kini.
A, Kina već 10 dana bez smrtnog slučaja. danas samo 12 novih, 11 „uvoznih”… i uvek taj jedan „što sreću kvari”.
Pandemija nas je učinila delom sveta i do(po)kazala da svako ima svoje „ozoniste”. U američkom slučaju to je predsednik Tramp (ne znači da i ovaj naš neće da postane predsednik – mislim da smo to i zaslužili) koji, mučenik još nije usavršio „ozonjavanje” pa koristi dezinfekcionog sredstva ubrizgavanje. Ima i neke ideje sa ultraljubičastim zracima a ako smo išta naučili iz filmova (znanje koje nije za potceniti) je da uve zraci „ubivaju vampire k’o ništa” ali kako baš deluju na kovid još nije naučno dokazano. Ne mora baš svaka budala da bude predsednik (i tamo i vamo) ima „heroja i pregalaca” i među običnim smrtnicima. Američki vatrogasci popeniše (i propeniše) objašnjavajući higijenski nastrojenom pučanstvu da ne dezinfikuju maske u mikrotalasnoj jer time neće (pro)čistiti istu ali će zato izazvati požar i eksploziju sa smrtnim ishodom (svojim, ne maskinim). Inače SAD se je prebacila 900.000 obolelih (i furiozno se primiče milionu) a žrtava je još danas bilo oko 53.000 što je neverovatna brojka obzorom da su za gotovo dve decenije vojevanja po Vijetnamu izgubili 58.000 vojaka cirka. Oni su u ovaj vikend ušli sa danom koji je odneo 3.176 žrtava što je veća brojka mrtvih nego što je bilo koja zemlja ikada prijavila.
Korona bukti u Peruu gde se broj obolelih udvostručio za nedelju dana na 20.000 i oni imaju ekonomske probleme (a nemaju A.V.-a i Malog, dobro nešto i njih da hoće) a gorući je po odgajivačima rod sirove koke. Oni od vlade traže da otkupi 70% ovogodišnje berbe. Pa, šta u Austriji vlasnici bordela traže pomoć od države. Obzirom na vrstu „proizvodnje” kod nas bi taj slučaj bio rešen pomoći ali u naturi.
Britanija je peta zemlja koja je „izašla” na preko 20.000 žrtava a počeli su medicinsku pomoć da doturaju dronovima. U Nemačkoj još pre dva dana više od 150.000 zaraženih. Slovenija neće da popušta mere za 1. maj (a, šta oni ne vole kranjsku i da jodluju po parkićima) a osvedočeniji su šljakeri od nas, ali kod njih su ponovo uvedene mogućnosti za venčanja (da li ima gužve, ne ozbiljno?) a Norvežani najavili zabranu svih skupova do 1. maja. To bi kod nas bilo lepo prihvaćeno barem od dece koja ni pre nisu volela da idu u školu a sad bar nemaju razloga da se pretvaraju. Naslednici su poput naših vlasti više nego transparentni. Kad smo kod škola Poljska ih neće još otvarati a u Francuskoj Makron hoće od 11. maja ali je dobrovoljna samo za one koji hoće da ih pohađaju. Dobar je on lik ali ako uzmemo u obzir da je oženio učiteljicu možda su njegovi motivi za „školovanje” i „edukaciju” drugačiji i emotivniji nego kod većine populacije. Već smo pomenuli Austriju ali ne mogu da im se ne „vratim” zbog „slične teme” i pomenem protest (teoretičara zavere) koji je juče u borbi protiv vakcine u Vieni okupio cirka pet učesnika. Miliciji nije bio problem da ih rastera (mislim da su se brojnošću čak uklopili u dozvoljenu kvotu) ali nam pažnju privuče transparent „Svrgnimo Kurca!” koji se zbog svoje jednostavne ali jasne i prijemčive poruke može primeniti na svaku zemlju na svetu. S Kurcem ili bez njega Habzburzi su danas ponudili I. Dačiću veoma galantno i humano na ovu situaciju da preuzmu lečenje jednog broja naših pacijenata. Hvala. Belgija i dalje najveći stepen smrtnosti na svetu ali ukida restriktivne mere od 4. maja. Da ne planiraju da „sruše” onaj američki rekord?
U Brazilu kolaps zdravstvenog sistema ali tamošnji predsednik i dalje ne veruje da korona postoji pa ne reaguje. Njegov saborac Lukašenko otišao je i dalje, iako je korona kod njih ušla u sirotište gde se nalaze deca sa smetnjama u razvoju, on tvrdi da je u pitanju samo „psihoza”. Pa gde on „pokupi” taj izraz dok se stalno traktoriše od kovida da se preveniše. Tim povodom (psiho, definitivno) je papa Lukaška upriličio jedan lep, prolećni anti-kovid dan i zdjelao jednu (o)manju radnu akcijicu na koju su bili obavezni da se odazovu svi zaposleni u javnom sektoru (a, Belorusija poznata po privatnoj inicijativi) gde je više stotina ljudi onako grupisano džumle odbrusilo koroni odlučno „njet!” sve tokom društveno korisnog rada krečeći, sadeći (i zalivajući) sadnice i čisteći gradove. U Rusiji situacija ozbiljnija, oni po šest hiljada novih svaki dan, obolelih već 75.000 a i dalje zadržavaju onu (za)čudnu kliničku sliku u kojoj pola obolelih nema nikakve simptome (k’o da su svi ispali iz onog staračkodomskog aleksinačkog šinjela). I u S. Koreji nema korone, al juče pozvali stručne timove kineskih lekara „samo nešto da vide”. U Africi SZO predviđa da može od korone da bude duplo više mrtvih nego od malarije i „izbaci” početnu brojku od 700.000 cirka. Ista organizacija ponovo naglašava da nema dokaza da se ljudi koji su se oporavili od korone ne mogu ponovo razboleti od iste. Oni, bre, k’o da nisu nikad čuli za izbore.
E, kad smo kod njih (ne SZO-a već izbora) bi i ono obraćanje struke i 15 sati. Otvori ga Gojković (ne Maja već Zoran) i potvrdi Vučićeve reči da je u toku noći preminulo sedam ljudi (četiri muškog i tri ženskog pola) i da je do danas broj mrtvih kod nas stigao do 151 pacijenta, kao i da četvoro njih „potiču” iz onog zloglasnog staračkog doma u Nišu.
Novoobolelih je 296 dakle ukupno 7.779 pacijenata do sada, od čega je njihov broj po bolnicama 3.135 a 91 je na respiratorima. Do sada je testirano oko 60.000 ljudi a 1,152 izlečeno. U ustanovama soc. zaštite obolelo je 531 pacijent i 131 zaposleni a i među njima ima oporavljenih 55 korisnika i 10 uposlenika. Korona je u 30 ovih ustanova a najnovija „pala” nosi tužno ime „Radost”.
Gojković (ne Maja već Zoran) pokaza ništa manji entuzijazam kada su (pred)izborne aktivnosti u pitanju od svoje (prez)imenjakinje i opredeli ovaj dan za citiranje A.V.- u svakoj prilici. (Ot)poče sa: „iza nas je najstrašnija noć”, pa potvrdi Vučićevu objavu od novom žarištu u Negotinu (ali, to je sve pod kontrolom)… i tako bogme dobar deo popodneva sve do (moje omiljene A.V.-ove sentence) da „svako može da piše i kritikuje šta hoće”. Behu tu i oni izrazi „virulencija prouzrokovača”, „detekcija unosa” ili „indkator uspešnosti sofisticiranih istraživanja”… Oni sa pitanjima „oko 1. maja” i „turisti namernici” (a, lepo smo primetili juče da doktorka Darija K.T. sve više koluta očima) konačno nateraše i samu dr Dariju da ona postavi novinarima „pitanje” (profesionalno gledajući bilo je mnogo glupljih sa „ove”, „naše” strane) a behu i pitanja, po prvi put na serglišu (komada dva) ali i ona se dotakoše izbora a zna se da politizacija kvari idiličnu sliku A.V.-ove apsolutne depolitizacije koju struka na ovim obraćanjima izuzetno neguje. Gojković (ne Maja već Zoran) iskoristi ovu priliku da ubije vreme do ručka sa pričom od mudrom indijskom seljaku (al nam beše poznata iz „Tisuću i jedne noći”) i docitira još par mudrih misli A.V. kao „prijateljstvo nije tica”i slično i na blic nam dočara sliku apolitičnosti u staroj Atini, koja ekvivalentna spartanskoj pacifikaciji. Struka ostade jedinstvena i nepokolebljiva u svom stavu da sve mora da se odloži i odgodi sem izbora. Dobro, barem su u tome dosledni. I jedino u tome.
Još popodne korona uze 200.000 žrtvu a broj obolelih se vrtoglavo primiče brojci od tri miliona. Utonusmo u drugu noć još jednog produženog vikenda i još veću tminu A.V.-ovih izbornih aspiracija. Svetlo na kraju tunela se nazire ali samo za članove SNS-a i (pred)izbornu i (pri)dvorsku struku. Ti muku…
Piše: Zoran Mišić