Đurđevdan proglašen za Dan grada na predlog etnologa Borivoja Radića

Pre više od dva veka Kragujevac je proglašen za prestonicu obnovljene Srbije – na Đurđevdan 1818. godine.

Obeležavanje Đurđevdna kao Dan grada, sa svim manifestacijama, počinje 6. maja 1997. godine, ali odluku o tome nije donela, kako se veruje, novouspostavljena demokratska vlast koalicije Zajedno, već nekoliko meseci ranije, Skupština grada u kojoj je većinu imala Socijalistička partija Srbije.

Kako je došlo do toga, za Glas Šumadije piše etnolog, dugogodišnji predsednik Gradskog odbora Demokratske stranke i prvi predsednik Izvršnog odbora Skupštine grada po uspostavljanju vlasti koalicije Zajedno, Borivoje Radić:

• Radeći dugi niz godina kao etnolog savetnik u Zavodu za zaštitu spomenika kulture, posebno sam se bavio spomenicima narodnog graditeljstva i to narocito onim iz XIX veka. U Kragujevcu su tu veoma značajne građevine vezane za doba Kneza Miloša i njegovo stolovanje u gradu na Lepenici. To me je i podstaklo da se založim da grad ima trajno obeležje iz tog, za njegov budući razvoj presudnog perioda. Godine 1996. napisao sam predlog Skupštini grada da se Đurđevdan, dan kada je u manastiru Vraćevšnica skupština na predlog kneza Miloša odlučila da se Kragujevac učini prestonim gradom.
• Taj predlog obrazložio sam tadašnjem podpredsedniku Skupštine grada Dragiću Laziću, a on predsedniku Živoradu Nešiću. Oni su to sa razumevanjem prihvatili i uputili Skupštini na usvajanje. I od tada se Đurđevdan proslavlja kao Dan grada i tom prilikom održavaju brojne svečanosti i uručuju Đurđevdanske nagrade zaslužnim pojedincima i ustanovama.
• Tako Kragujevac iz godine u godinu obeležavajuci Đurđevdan na najbolji način čuva uspomenu na vreme kada je bio prestonica obnovljene srpske države u XIX veku.