Rukometaši Radničkog su dva kola pred kraj regularnog dela sezone ostvarili zacrtani cilj, plasman u plej-of. Iako su se nalazili u „grupi smrti“, sjajnim igrama, pogotovo na domaćem terenu su apsolutno zaslužili mesto u najboljih 8 Arkus lige. Najpozvaniji da analizira urađeno je šef stručnog štaba Đorđe Teodorović. Razgovor započinjemo pitanjem kakvi su mu bili prvi utisci o mogućnostima ekipe prilikom preuzimanja komandne palice.
Prvi utisci su se poklapali u potpunosti sa onim što sam o Radničkom znao pre dolaska u klub. Bio je to skup dobrih momaka koji su periodično pružali partije na zavidnom nivou. Odmah mi je bilo jasno da imamo kvalitetan material za rad, a da najveći focus treba usmeriti ka formiranju pobedničkog mentaliteta. Iskreno sam od prvog dana verovao da ćemo se plasirati u play-off, iako je konkurencija bila žestoka. Tu iskrenost su momci brzo prepoznali I evo nas tu gde smo se i dogovorili da treba da budemo.
Šta je ono na čemu ste insistirali u igri?
Svako ko se iole razume u sport i rukomet, vrlo lako može zaključiti čemu jedan trener teži, a to se najlakše vidi kroz utakmice. Sve moje ekipe krasi moderan i brz stil igre. Posle toliko godina provedenih u vrhunskom rukometu u Norveškoj, takav stil igre je i za očekivati. Ono što je takođe lako uočljivo je fizička pripremljenost ekipe. Na taj segment se odvaja zaista dosta vremena u zajedničkom i individualnom radu, a to u principu stvara podlogu za brzu igru. Znate, kada se odlučite da rukomet prezentujete na takav način, morate biti pripremljeni na „krvav“ rad. Ono sto je najvažnije, takav rad je moguće sprovesti samo ukoliko imate zdravu atmosferu u ekipi. Niko živ na ovom svetu neće naporno da radi ukoliko ne veruje u ono što treba da uradi, tako da sa mentalne strane to iziskuje najkvalitetniji mogući pristup ovim zlatnim momcima. Ukoliko trener nastupi sa svojom posvećenošću i poštenim pristupom prema celoj grupi, onda je za očekivati da će odnosi i atmosfera u ekipi biti potpuno čisti. Od samog početka radili smo mnogo na mentalnom treningu i raznim akcijama koje su doprinele da momci u najvažnijim trenucima na utakmicama izgaraju, ponekad i na granici fanatizma. Verujte mi da sam mnogo puta tu pored klupe osetio neverovatan ponos i primetio da se „naježim“ od sreće kada vidim kako se bore jedan za drugoga.
Prikazanim partijama ste se približili na korak najboljima.
Jesmo, ja čak imam osećaj i da smo bolji od svih. Šalu na stranu, ali do sada smo odigrali izvanredne partije protiv Metaloplastike i Crvene Zvezde, a nismo bili loši ni protiv aktuelnih šampiona iz Novog Sada. Sve su to odlični timovi i takvi nastupi nam daju pravu motivaciju za dalji rad i usavršavanje. Da se razumemo, bili smo mi i katastrofalni na gostovanjima u Pančevu i Beogradu protiv Obilića, ali sve to je ogromna škola koja je ekipu dodatno podstakla na još bolji rad i pomogla nam da u najvažnijim utakmicama prikažemo svoje najbolje lice. Verujem da ćemo u nastavku takmičenja uspeti da napredujemo još više i da Kragujevčane nateramo da dođu u halu da nas bodre.
Dali ste zavidnu minutažu mladim igračima. Kako ste zadovoljni njihovim napretkom?
Ma to sa mladim igracima je meni najveća moguća motivacija. Ljudi me gledaju „belo“ kad kažem da sam se zbog toga vratio u Srbiju. Ali to je stvarno tako. Želim da svo stečeno znanje uložim u našu decu. Potpuno sam svestan da mi kao rukometna nacija trenutno nismo u mogućnosti da naše najkvalitetnije igrače zadržimo u domaćoj, Arkusligi. Razumljivo je to da oni idu „trbuhom za kruhom“. Zato je neophodno stalno proizvoditi nove igrače, a da ta mladež što je moguće pre igra na što kvalitetnijem nivou. Ja verujem da je to moguće! Potrebno je samo imati dovoljno hrabrosti i pružiti šansu mladim igračima koji svojim pristupom i radom to zaslužuju. Osećaj je neverovatan kada jedan šesnaestogodišnjak u utakmicama od najveće važnosti dobije centralnu ulogu, iskoristi je napravi načini mi zabeležimo povoljan rezultat. Za mene je to najlepši deo moje profesije.
I na kraju, kakva su Vaša očekivanja u plej-ofu?
Smatram da će biti jako teško u apsolutno svim utakmicama. Svesni smo da klubovi sa većim resursima od nas pripremaju pojačanja u igračkom kadru i spremaju se za ozbiljnu borbu kada je najviši plasman u pitanju. Vojvodina, Partizan, Metaloplastika i Dinamo po mom mišljenju imaju najozbiljnije namere. Mi ćemo iz prikrajka, kao totalni autsajderi, pokušati da im pomrsimo račune. Znamo šta možemo i neizmerno verujemo u ono što radimo. Takođe znamo i da će svi nabrojani klubovi nivo svoje igre u play-offu podići za još jedan stepenik. Ne sumnjam da ćemo napornim radom i stečenim iskustvom i mi biti rame uz rame sa ovim klubovima na istom stepeniku. Nisam dobar prognozer, jer uvek kada me pitaju za prognozu, ja kažem da cemo ih „pocepati“ sve redom. Pošto je realnost ipak malo drugačija, neka vreme pokaže kakva će preraspodela pozicija biti na kraju takmičenja.
Koristim priliku da svim ljubiteljima rukometa, a posebno navijačima Radničkog poželim srećnu i uspešnu Novu godinu i mir u nadolazećim božićnim praznicima, zaključio je na kraju razgovora šef struke Đorđe Teodorović.