S dosta novih iskustava, dobrog fudbala i, najvažnije, dečjih osmeha odigran je turnir Turnir prijateljstva u Divostinu. Događaji slični ovom svedoče o naporu malih klubova da ostanu dostojni tradicije – a klub iz Divostina slavio je 50 godina postojanja! Često ćemo čuti da je niželigaški fudbal sačuvao iskru koju je profesionalni izgubio, tragajući za novcem – a ekipa Glasa Šumadije imala je priliku da se to i uveri.
Pre nego što vas provedemo kroz pregled utakmica, prenosimo izjavu učesnika turnira – legendarnog igrača Partizana, Gorana Kadenića – koja najbolje opisuje značaj ovakvog događaja:
- Generalno, društvena situacija je malo preokrenula način razmišljanja i prema sportu. Da ne kažem do kraja onu izreku: ’Iz nečega u nešto je došlo ljudima u glavu’, tako da ovakve manifestacije predstavljaju koren nečega što u budućnosti treba da predstavlja razvoj sporta u Srbiji, kad je fudbal u pitanju. Ali bez razvoja tog, takozvanog, da ne kažem malog sporta, provincijskog sporta, mi u buduće nećemo moći da računamo na razvoj velikog, svetskog sporta. Jer pravi igrači, pravi sportisti, pravi članovi sportskih udruženja, rekreatori, oni se nalaze ovde, i odavde idu u veće klubove, nažalost ti veći klubovi su tamo gde je asfalt, tamo postajete neko i nešto i onda se tako razvija. Ali bez toga, da počnete odavde, nema šanse. Ovakve manifestacije treba podržavati, Partizan sa svoje strane će uvek to da uradi, međutim treba podržavati u svakom slučaju. Ove manifestacije za sada ne zahtevaju neke velike finansijske investicije, ali omogućavaju ljudima da počnu da misle da su normalni, da predstavljaju nekoga i nešto, a ne da večito sa visine onih asfalta, Beograda, Niša i tako dalje, posmatramo razvoj sporta ovde kao da je to neka niža kategorija. Ne, prava kategorija se nalazi ovde, onda dobija svoj prizvuk onog najboljega tamo gde su vodeći klubovi, vodeće institucije.
A kako je bilo u nedelju u Divostinu?
Saharska vrućina, cvrčanje zemlje i topljenje asfalta pokazuju samo koliko bi tabloidna štampa bila nesposobna da dočara tu vrućinu. U Divostinu se kotrlja lopta između predstavnika triju kragujevačkih liga i, ni manje ni više, Partizanovih legendi!
Publika okupljena u hladovima koji okružuju stadion FK Divostina, pozdravila je legende beogradskog kluba, koje su im pružile dan za pamćenje. Suncobrani i šator – deo dekora svakog seoskog turnira, uz doskočice naročito inspirisane veličinom Partizanovog imena, dali su ovom događaju jednu pomalo zaboravljenu draž.
Format takmičenja bio je takav da su pobednici dveju utakmica (FK Azbest – FK Srbija i FK Divostin – FK Partizan) odlazili u finale, a poražene ekipe se borile za treće mesto. Budući da je svaki klub imao da odigra dve utakmice, njihovo trajanje bilo je 45 minuta plus penali u slučaju nerešenog rezultata.
U prvoj utakmici koplja su ukrstili pobednici Prve i Treće gradske lige – FK Srbija iz Ilićeva i FK Azbest iz Stragara. Razmak u klasi dva ranga takmičenja nije bio prevelik, ali se osećao. „Srbija” je primala „Azbest” na svoju polovinu, gde se prilično lako nosila s njihovim napadima i kreirala kontru. Takav pristup igri rezultirao je nekolicinom šuteva (uglavnom iz daljine) kao poslednje opcije, a Ilićevci su vremenom igru sasvim preselili na protivničku polovinu. Krajem prvog i najvećim delom drugog poluvremena „Srbija” je vršila takav pritisak na zadnju liniju Stragaraca, da se rezultat od 1:0, koji postavlja Marko Milenić, činio sasvim fer i prijateljski.
Na pitanje da prokomentariše završenu utakmicu kao i priliku da igraju protiv asova Partizana, trener pobedničke ekipe, Danijel Spasić je istakao da su oni nova ekipa, tek u stvaranju za viši stepen takmičenja.
- Svakako nam je čast da igramo protiv takve institucija kakav je Partizan. To su naši idoli iz vremena kad smo bili klinci. Pohvalio bih igrače, vreme je bilo stvarno teško za igru, borili smo se dobro.
Kako je vreme postajalo prijatnije i publika je postajala sve brojnija, a mališani su prilazili po svoju fotografiju sa igračima Partizana. Na red je došla utakmica koju su mnogi čekali: domaćin, FK Divostin protivu legendi beogradskog fudbalskog kluba; (0-0; 4:5 penali)
Ukoliko je bilo šaljivdžija (a jeste) na račun spremnosti Partizanovih veterana, čini se da su dobili instant odgovor! Trčeći taman onoliko koliko je potrebno za ekspresnu tranziciju ka protivničkom golu, u prvom delu utakmice oni su vršili takav pressing na domaćina, da je izgledalo kao da se čitavim njenim tokom neće izvući iz ovog ‘medveđeg zagrljaja’. Gotovo da je čitavo poluvreme Divostincima bilo potrebno da se oslobode tog pritiska, kada je terenom zavladalo oku prijatno nadmetanje u kome je lopta klizila s jednog na drugi kraj terena, praćenja stvaranjem brojnih šansi. Pojedinim akcijama domaćin pokazuje organizaciju dostojnu daleko viših rangova takmičenja, a Partizanovci uzvraćaju individualnim majstorijama. Nakon prilično ravnomerne borbe, iz koje, ponovo, izuzimamo prvi deo utakmice – nastupili su penali:
Na belu tačku prvi izlazi Vlačić, igrač Divostina i – pogađa! Divostin vodi 1:0
Branko Savić projektilom isod prečke poravnava rezultat za Divostin 1:1 Partizan
Marko Stanković, čuveni ‘Stanke’ izvodi školski precizan penal, te matira golmana koji je pročitao stranu za Divostin 2:1 Partizan
Ristovski Aleksandar uzvraća istom merom. Donji ugao za izjednačenje! 2:2
Igrač Divostina, Đoković, prilazi lopti ambiciozno, sa idejom izvede šut sličan onom Branka Savića, ali lopta prolazi poviše prečke − čime poklanja prednost Partizanu. Ostaje 2:2.
Predrag Spasić ne ispušta ovu priliku – sigurnim šutom podiže rezultat na 2:3 za Partizan.
Luka Nikolić pogađa za novo izjednačenje Divostina, ali Da Silva pokazuje klasu pogotkom uz samu levu stativu – čime produžava prednost za crno-bele – 3:4
Ispravan udarac Željka Grabovca predstavljao je produženu nadu za domaćina, nakon čega je Partizan overio prednost za konačnih: Divostin 4:5 Partizan!
Malo je u ovoj utakmici nedostajalo Divostinu do senzacije.
Borba za treće mesto: FK Divostin – FK Azbest (0:0, 4:5 penali)
Mesto susreta sa onim čuvenim, drevnim fudbalsko-filozofskim pitanjem: ohlađeni, a odmorni ili zagrejani, a umorni? Isprva je odgovor izgledao vrlo jednostavno – nijedno ne valja. Fudbalerima Azbesta je trebalo vremena da se razmrdaju i vrate na nivo iz prve utakmice, dok su Divostinci izgledali pomalo tromo u da želji da spasu što se spasti može. Sa rasplamsavanjem u nekoliko situacija za nerešen rezultat momci iz Stragara imali su zahvaliti isključivo golmanu, Nikoli Lukiću, koji je paradama retko viđenim u ovom rangu zaustavljao napade protivnika. I Azbest je, međutim, imao svoje prilike, iz kojih se moglo iščitati fudbalsko osveženje Druge gradske lige. Te prilike su, zasigurno, bile zrelije, iz kontri opasnijih od onih protiv ’Srbije’, no sudbina je ipak htela da penali odluče i ovu utakmicu… Kakav ringišpil emocija za domaće navijače.
Prvi penal za ekipu Azbesta izveo je igrač sa brojem 18, dovevši svoju ekipu u vođstvo od 0:1
Divostin je krenuo istim redosledom kao maločas, pa Vlačić izjednačava; 1:1
Drugi jedanaesterac za Azbest izvodi Aleksandar Vasiljević. I pogađa! Rezultat je 1:2 za Azbest.
Ako je iko obeležio ovu utakmicu – to su golmani. Mladi Nikola Lukić, golman Azbesta koji je oduševio u prvom delu utakmice brani penal za prednost svog tima.
Ali još uvek ništa nije rešeno! Ista stvar za rukom polazi i veličanstvenom Veličkoviću, koji brani penal igraču sa brojem 6 – Ljubomiru Markoviću, za rezultat: Divostin 1:2 Azbest
Nakon demonstracije golmanske veštine sa obe strane, igrač sa brojem 21 najzad pogađa za domaće. Rezultat je 2:2. Napetost među navijačima raste.
Nikola Pavlović, igrač Azbesta sa brojem 3 šutira, a neverovatni Veličković vezuje drugu odbranu! Sada je gost u neugodnoj poziciji.
Penal je za Divostin, golman gostiju čita stranu, ali ne uspeva da zaustavi udarac protivnika. 3:2
Igrač sa brojem sedam, Stevan Ašić šutira za Azbest, sada Veličković na isti način ne uspeva da zaustavi precizno plasiran udarac. Rezultat je 3:3
Prilazi domaća 10-ka – ali broj ne pomaže mnogo jer Lukić brani, iznova zagorčavajući život protivniku. Kakav golman!
Đorđe Maksimović za Azbest šutira i pogađa; 4:3
Sigurno izvođenje za Divostin; 4:4
Luka Radosavljević, fudbaler Azbesta, lucidnim šutom za 4:5 uhvatio je golmna na krivoj nozi, čime je, ispostavlja se, postavio konačan rezultat utakmice, budući da mnogozaslužni golman Azbesta, Nikola Lukić brani i poslednji penal. Pehar za treće mesto odlazi u Stragare!
Bilo je zanimljivo videti da li će Srbija iz Ilićeva protiv Partizana upasti u istu početnu zamku kao i njihove kolege iz Divostina. Oni, međutim, kreću eksplozivnije, te lako prelaze na protivničku polovinu. Taj pressing, zaista, isprva ne izgleda tako plodno kao u utakmici protiv Azbesta, ali već do kraja poluvremena oni stvaraju nekoliko veoma izglednih prilika. Nesigurno stajanje na lopti, koje je provejavalo tokom prve utakmice, igrači Srbije zamenili su brzom tranzicijom i lakom predajom lopte. Popularni Mima – desni krilni igrač ekipe iz Ilićeva ulazi u šansu, ostavlja iza sebe Partizanovog beka, šutira i lopta prolazi tik pored leve stative! ‘Srbija’ ima inicijativu!
Izgledalo je u prvom poluvremenu ove utakmice kao da godine ipak uzimaju danka, pošto su igrači Partizana svesno prepustili inicijativu protivniku i čekali priliku za povremene kontranapade. S gubljenjem inicijative koja se ispoljavala u utakmici protiv domaćina, rasla je i nervoza. Jači dueli sa kojima su se do sada prilično nonšalatno nosili, kao da počinju da smetaju – te dolazi do prvih čarki.
Posle par odlučnih napada FK Srbije iz Ilićeva, Partizan je spustio loptu u zadnju liniju odakle pokušava da iznova organizuje igru. Niz ofsajda sa obe strane naliči više na čin umora i neopreznosti nego na čin organizovane odbrane. Partizanovi igrači sa klupe, naročito legendarni ‘Kadena’, svestan fizičkog pada ekipe bodri saigrače da nastave i prikažu bolju igru.
U drugom poluvremenu izgledalo je kao da Partizan uspeva da uspostavi inicijativu na terenu, mada ne onako uverljivo kao FK Srbija – tek, lopta je u njihovim nogama. Naročito se ističe vremešno krilo Partizana koje brzinom nadilazi gro suparničkih igrača! Kruna ove inicijative bio je strahovit udarac ispod prečke, koji je golman kluba iz Ilićeva s mukom uspeo da izvadi. Nakon ovoga igra se nanovo seli na polovinu Partizana, a Stefan Ljušić matira golmana Partizana za konačnih 1:0.
Nakon odigranog meča, Da Silvu pitali smo za utisak o kragujevačkom ligaškom fudbalu, budući da su sve tri preostale ekipe učesnice turnira iz ovog grada:
Ovo je dobra ekipa. Teren je malo neravan, ali nema veze. Mlada ekipa, koja ima tri, četiri igrača koji bi mogli da igraju u boljem rangu!
Zatim ponovo prilazimo Danijelu Spasiću, treneru FK Srbije iz Ilićeva, koji je već mnogo raspoloženiji.
- Šta sada mogu da očekuju u zoni kada je Partizan ovako prošao?
(Smeh) Pa da! Biće naporno, ali mi ćemo se dobro spremiti. Nadamo se nekoj sredini u zoni. Novi smo. Danas nam je falilo nekih 7-8 igrača, ali nadamo se dobrom plasmanu naredne godine.
Stadion u Divostinu je jedno od retkih fudbalskih mesta gde se ne može čuti: Uprava napolje (!), budući da se ljudi iz kluba prema njemu odnose familijarno. Ovom prilikom razgovarali smo sa jednim od zaslužnijih ljudi što se ovaj turnir odigrao – Nikolom Lazovićem.
- Veliki uspeh za Divostin. Veliko ime kao što je Partizan. Familijarna atmosfera u klubu. Isto pitanje koje smo postavili gospodinu Kadeniću – kako vi gledate na uspon kulture niželigaškog fudbala?
„Pre godinu i po, dve dana. Okupilo se nas nekoliko prijatelja kluba, te smo napravili pravu porodičnu atmosferu. Svi smo naše energije usmerili prema razvoju FK Divostina i time ga doveli na nivo zavidan za ovaj rang takmičenja. Podigli smo neke standarde. Za evo godinu i po dana podigli smo svlačionice, u planu je iskop bazena, nalivanje terena. Imamo mnoge planove. Posrećilo nam se da smo ušli u viši rang takmičenja, tako da mogu reći da idemo u pravom smeru. Uspeli smo i dovođenjem Partizana na ovaj kup, tako da mogu reći da sam zadovoljan čitavom situacijom u vezi kluba“.
Kup prijateljstva okončan je prijateljskim rezultatima i pričom za mlađe generacije. Pelcer entuzijazma iz Divostina zasigurno kreće na svoj put Šumadijom, a Glas Šumadije će biti uvek tu za lepe priče.
Tekst je realizovan sredstvima iz budžeta grada Kragujevca. Stavovi izneti u podržanom medijskom programu nužno ne izražavaju stavove grada Kragujevca koji je dodelio sredstva