Divostin: „Tako blizu grada, tako daleko od civilizacije“

Pretposlednjeg dana jula Divostin je zahvatilo veliko nevreme. Ekipe JKP Šumadija ovih dana saniraju posledice nastale na infrastrukturi a potrpredsednik te mesne zajednice, Ljubiša Nektarijevića, kaže da su iz gradske uprave dobili su obećanje da će biti nasipani i makadamski putevi.

Par dana ranije sa Nektarijevićem smo razgovarali o šteti koju je nevreme pričinilo putnoj infrastrukturi, načinu rada mesnih zajednica, saradnji s gradom, kao i budućnosti Divostina:

• Tako blizu grada, a tako daleko od civilizacije, smatra naš sagovornik, aludirajući na niz nerešenih problema koje Divostin muče duži niz godina:

• Stvarno smo tu nadomak grada, a godinama prilično zapušteni i zapostavljeni. Nije to baš uvek krivica grada – bilo je par dosta neaktivnih saveta, bilo je u nekim periodima i do nas, ali prosto nas je zaobilazilo neko veće ulaganje već duže vreme.

Divostin je lepo selo. Prolazeći Milanovačkim putem stiče se utisak da je Divostin samo ono što pogled doseže sa obe strane puta. Naš sagovornik kaže da je najveći problem upravo mnoštvo kraćih sokaka koji su prilazi kućama, kao i sedam kilometara „rasturenih puteva“.

U selu je samo dva kilometra puta asfaltirano, pored kojih nema kanala.

• Posle svake ozbiljnije kiše imamo problem. Sada je bilo baš ekstremno nevreme, ali i kada je manje – topi se sneg u proleće pa uvek bude tako. Ljudi se često snađu kada nam od grada ne dođe ništa pa sami plate neku mašinu ili koji kubik kamena – iz sopstvenih sredstava izdvoje i urade, ali to je zaista nemoguće uraditi kako treba, a da možeš sam da finansiraš: kriza i sve ostalo, a dugačke su deonice da bi to mogli sami da održavamo, priča Ljubiša Nektarijević.

Na intervnciju komunalaca čekalo se nedelju dana a za to vreme je Savet mesne zajednice tražio podršku gde god je mogao. A bez saniranja štete makadamski putevi bili su gotovo neprohodni: Voda je odnela podlogu sa puteva, nastali su kanali, rupe i krateri koji zahtevaju sanaciju…

Savet mesne zajednice Divostin obraćao se gradskim službama i nakon nevremena u maju mesecu. Nisu, kažu, stigli na red, pa su ih sustigle i nove vremenske neprilike.

• Tražili smo kao Savet da nas primi gradonačelnik na rezgovor. Očekujemo da nam iz kabineta gradonačelnika odgovore u narednih par radnih dana da li ćemo i kada dobiti termin za razgovor na ovu temu. I uopšte vezano za infrastrukturu u Divostinu koja je u lošem stanju i zahteva mnogo ulaganja, kaže Nektarijević.

Naš sagovornik ističe da bi sada bilo najvažnije da se obezbedi materijal za nasipanje makadamskih puteva, da bar dovedu u prohodno stanje.

• Imamo čak u jednom i bolesnog komšiju kome ne može sanitet da priđe jer je put baš oštećen prošle nedelje. Uglavnom, što se nas tiče – mi smo učinili sve što nam omogućava zakon i što je naša dužnost da se potrudimo da to bude što pre sanirano.

Kako su poljoprivredna domaćinstva uglavnom i staračka, te nema dovoljno snage za krčenje atarskih puteva – ovo je još jedan problem sa kojim se susreću u Divostinu:

• Sada se već manji deo Divostina bavi poljoprivredom. Imamo problema i sa atarskim putevima koji su takođe u lošem stanju, gde još od 2008. nije urađen nijedan atarski put u smislu nasipanja, probijanja itd. Borimo se da dobijemo buldožer koji služi za probijanje atarskih puteva jer bukvalno kad dođe vreme žetve i nekih poljoprivrednih radova, mašine poput kombajna ne mogu da prođu pojedinim putevima. Retke su porodice koje imaju dovoljno radne snage da to mogu same da iskrče. Ostala su staračka domaćinstva i nažalost mali broj ljudi se bavi poljoprivredom zbog kompletnog stanja. Potrebe su nam i u tome velike, ali trenutno sve tapka u mestu.

I seoski dom kulture prevelik je zalogaj za obnovu, zbog urušavanja krova zgrade upotrebljiva je tek jedna prostorija:

• Dom je pravljen odmah posle drugog svetskog rata – poslednjih sedam-osam godina je u ovakvom stanju. Negde 2014. je postojao plan da se sanira, međutim to se tada nije desilo. Urušen je deo krova, sva imovina koja čini zemljište u njegovom okruženju i ispod njega samog vlasništvo je grada pa je i to jedan od problema zbog kojih ne možemo da radimo neke projekte i ozbiljniju sanaciju. Mi smo i to pokrenuli. Očekujemo da grad ima razumevanja za to jer je to uslov svih uslova da krenemo u bilo kakvo razmišljanje o sanaciji doma, ali plašim se da će to stvarno da potraje, a zahtevalo bi i neku hitnu intervenciju da spasimo bar od urušavanja – da krov bar saniramo da ne kisne dalje pa ćemo videti šta ćemo dalje sa tim unutra. Naravno, to su suviše velika sredstva da bi meštani sami mogli da urade i prosto je nemoguće. Sve zavisi od planova grada i od njihovih mogućnosti, priča Ljubiša Nektarijević.

Od kada zakon mesne zajednice ne prepoznaje kao vlasnike, već isključivo kao korisnike imovine – savetima je uskraćen novac kojima su u prošlosti raspolagali. Nektarijević kaže da je Dom kulture jedina imovina koja se nekada u katastru vodila kao vlasništvo mesne zajednice. Zakonskim promenama prešla je u vlasništvo grada, pa selo sada ne može da izdaje u zakup, a eventualnu cenu zakupa određuje gradska uprava za imovinu.

A upravo na glavnom putu, životom izolovanim od problema o kojima govori Ljubiša Nektarijević, živi čuveni ženski manastir u Divostinu:

• Manastir je jedan od zaista lepših manastira u okolini Kragujevca i u Šumadiji uopšte i puno ljudi iz grada je svake subote i nedelje na tu službi. Puno venčanja, krštenja… Ljudi iz grada, prigrada i okolnih sela dolaze tu radi obreda, tako da je manastir svetla tačka u Divostinu. Žalosno je što kada ljudi dolaze do manastira, prolaze pored doma na kome je deo krova pao – tako da kontrast nalazimo već preko puta.

Budući da je u pitanju serijal razgovora sa savetima mesnih zajednica u kojima SNS nema vlast, našeg sagovornika pitali smo o izbornim uslovima u kojima su stupili na dužnost:

• Mi smo pobedili zahvaljujući tome što se bukvalno digla prašina za savet mesne zajednice, što je neuobičajeno jer odziv zna da bude jako mali – od 408 upisanih tog momenta za savet mesne zajednice izašlo je 150 – 38% je bila izlaznost – retkost i na nivou grada kada je izbor za savete u pitanju. Od tih 150 upisanih i izašlih mi smo dobili 98, 93 i 79 glasova. Svako od nas je imao praktično dva puta više glasova od, da kažemo, protivničke ekipe na izborima.

Nektarijević ističe da je „žalosno“ što su i izbori za savete mesnih zajednica dobili neke odlike onih na višim nivoima. Bilo je, kaže, „prljavih igara nekih političkih aktera“.

• Par nedelja pred izbore i u Divostinu polarizovala javnost, napravila zaista loša atmosfera koju je trebalo kasnije vratiti u neku normalu i unaprediti je. Tako da smatram da sama ova tema gde mi govorimo o savetima mesnih zajednica, a s druge strane o političkim organizacijama i uticaju politike na formiranje i rad saveta govori o tome da smo negde zastranili i otišli u lošem pravcu kao društvo i kao grad. A to ne treba da bude tako: saveti nisu vlast, pa nemaju zato razloga ni da budu ispostave ni produžene ruke bilo koje političke organizacije. To je, koliko ja znam, počelo negde od 2013. Tada im je postalo važno da imaju i mesne zajednice – što nema nikakvog smisla. Dodatno što su u međuvremenu mesnim zajednicama oduzeto nešto nadležnosti, tako da ne predstavljaju apsolutno nikakvu vlast. Mi smo savet i sve se svelo na grupu ljudi koju komšije zovu zbog nečega, koja bukvalno ne može nikome ništa da naredi: nema ni svoj budžet, nema ništa čime raspolaže, kojoj je jedini instrument da nešto uradi da ode u gradsku upravu i tamo moli, kumi i preklinje i piše zahteve ili obilazi gradske većnike, načelnike uprava ili nadležne po svim pitanjima, priča Nektarijević i dodaje da je „potrebno je vratiti neke nadležnosti koje su u međuvremenu oduzete mesnim zajednicama“. i
• Komunisti su imali rešenje da svako selo dobije neku deonicu puta na godišnjem nivou: pa ti kažu na početku godine „za sledeću godinu imaš trista ili petsto metara asfalta u selu”, pa se ljudi dogovore sa mesnom zajednicom gde će to da bude. Ovako se izvlačimo iz nekog bubnja, učestvujemo u lutriji u kojoj svi plaćamo porez kao ulog i nikada ne znamo ko će biti izvučen iz bubnja – ko će dobiti na lozu, a ko će ostati kratkih rukava. Ja slobodno mogu da kažem da je Divostin bar u poslednjih deset godina gubitnik u toj igri. Lično sam bio kod većeg broja i gradskih većnika i načelnika uprava. Par puta sam i sa gradonačelnikom razgovarao. Sve je to u suštini lepo. Svi nas prime na razgovor: pričamo, shvate naše probleme – al’ nekako kad izađemo iz te prostorije nema nikakvih promena.

Ljubiša Nektarijević je inicijator ideje za kandidovanje aktuelnog saveta MZ Divostin, zamenik predsednika saveta i, kako voli da kaže, ujedno njegov najstariji član:

• Što se nas tiče, savet je u oktobru preuzeo dužnost i od tada smo malo uspeli da promenimo nabolje atmosferu u našem selu. Uspeli smo nekom našom energijom i zalaganjem. Ljudi su prepoznali naš trud i hvala im na tome. Sada imamo puno komšija koje se odazivaju akcijama koje smo organizovali. Oraganizovali smo akcije na uređenju groblja. Organizovali smo akcije ovde oko doma i do Milanovačkog puta. Ne samo košenje – tu nam je radio i komšija koji ima bager dva dana gratis. Imali smo vrzinu od koje se nije video dom sa puta. To smo iskrčili i uredili. Uveli smo vodu u dom – nije bilo vode. Skupljali smo novac i organizovali akcije – ljudi su donirali. Dva momka u savetu, Nikola i Miloš, su dosta mlađi od mene i zahvalan sam im su se kao mlade snage uključili jer u mnogo mesta nema interesovanja, posebno ne mladih da učestvuju u radu saveta – pa smo i tu na dobitku.

Svet mesne zajednice ima mnogo ideja: U selu je dosta mladih bračnih parova, pa nameravaju da adaptiraju nekadašnju veterinarsku stanicu za obdanište. U planu je dečje igralište. Agilni Savet mesne zajednice Divostin očekuje da će uspeti u svim naumima a prolaznicima poručuju da povremeno sa Milanovačkog puta skrenu i levo i desno.

Tekst i fotografije: Janko Milošević