U noći između 21. i 22. decembra, u dvorištu porodične kuće u Kragujevcu, direktoru srednje škole „Toza Dragović“ Ivici Miljkoviću izgorela su dva automobila.
U Policijskoj upravi Kragujevac za Glas Šumadije kažu da su „pripadnici Policijske uprave Kragujevac i Uprave za vanredne situacije, odmah po prijavi da je došlo do požara na dva automobila, izašli su na mesto događaja“. Navode i da u ovom požaru niko nije povređen. A o „događaju je obavešteno Osnovno javno tužilaštvo u Kragujevcu, po čijem nalogu policija preduzima sve mere i radnje iz svoje nadležnosti i intenzivno radi na rasvetljavanju svih okolnosti ovog događaja“.
U odgovoru na naše pitanje iz policije navode i da „u interesu istage“ nisu u mogućnosti da dostave više informacija.
A „više informacija“ mogle bi da se odnose i na činjenicu da su nakon požara u policiju pozivani pojedini profesori škole „Toza Dragović“. Ni pozivani profesori, ni direktor Miljković ne žele da govore o tome. Slažu se, ipak, u jednom: U školi su poremećeni međuljudski odnosi.
Noć pre nego što će izgoreti automobili u školi je održan, kako za Glas Šumadije priča jedan od zaposlenih, „dramatičan“ sastanak. Oko 40 profesora u školi nezadovoljno je odnosom direktora prema zaposlenima, tvrde da su mobingovani, naročito pomoćne radnice. Kažu i da je o tome obaveštena Školska uprava. Za paljenje automobila čuli su kada su ih zvali iz policije.
Direktor Ivica Miljković, takođe ne želi da govori za medije. Ne može, kaže, da tvrdi da li su automobili automobil zapaljeni, ili „samozapaljeni“.
Verovatno će istraga, koja traje, da pokaže o čemu je reč. Utisak našeg novinara, nakon razgovora sa profesorima, jeste da su odnosi između direktora i profesora trajno narušeni.
Žalosno je to što se dogodilo, jer je normalno osuditi bilo koji oblik kriminalnog ponašanja i postupaka. Nadam se da će počinioci biti pronađeni i da oni neće biti iz prosvete, jer je nepojmljivo da se osoba koja treba decu da uči civilizacijskim vrednostima okrene ovakvom vidu vandalizma.
Na žalost, sam Ivica je napravio mnogo gluposti u želji da postane direktor. Prvo se izvrgao sprdnji konkurišući na mesto direktora Medicinske škole, a onda (takođe) preko SNS-a i statusa VD-a u ŠUP-u postao sinonim za poslušništvo i potčinjenost partiji i bratiji.
Izgleda da je ovo samo početak kraja najsramnijeg perioda srpske istorije posle komuniziranja Srba i Srbije tridesetih i četrdesetih godina XX veka.