Dimnjak u Kneževom arsenalu: Samo da i njega ne sruše

Dimnjak, u Srba, a od Turaka pozajmljen i naziv odžak, sastavni je deo kuće. Kaže srpski rečnik, a i građevinski pripučnik dodaje još i da je dimnjak deo zgrade ili industrijskog objekta, namenjen za odvođenje dima odnosno plinova nastalih sagorevanjem. Ako bismo se držali dalje građevinske literature, saznali bismo i od čega se sve pravi i kako tačno funkcioniše dimnjak, ali to su za današnje vreme suvišne informacije, jer budimo realni, dimnjak je od sastavnog dela kuća posato suvišni, u retkim situacijama i luksuzni deo. Možda u tome i leži odgovor na pitanje: Kakva je sudbina ‘’Velikog dimnja’’ iz Kneževog Arsenala?

Primetno je bilo tokom trajanja ovogodišnjeg ‘’Arsenal festa’’ skraćenje prostora na ‘’Mejn stejdžu’’ – iz bezbednosnih razloga, rećiće nadležni – jer se dimnjak ‘’malo nakrivio’’. Zbog toga je prostor oko dimnjaka bio dodatno ograđen, a radnici Zavoda za zaštitu spomenika dodato angažovani, da tokom trajanja festiaval dežuraju pored dimnjaka i proveravaju da li se propisani propisi sprovode.

 ‘’Veliki dimnjak’’ građen je punih sedam godina u vreme kralja Milana Obrenovića, od 1882. do 1889., u sklopu Vojnotehnihčkog zavoda (VTZ). Visine je 29, u nekim literaturama se pominje i 33 metra, a pod zaštitu je satavljen 1979. godine, kada je proglašen kulturnim dobrom od velikog značaja. Odlukom nadležnih, gotovo 35 godina kasnije, ceo kompleks Vojnotehničkog zavoda definisan je kao kulturno dobro od izuzetnog značaja, što ujedno podrazumeva i najveći stepen njegove zaštite.

O tom stepenu zaštite sada bismo mogli debatovati, jer ‘’Veliki dimnjak’’ nije prvi objekat pod zaštitom države nad kojim se vrši rekonstrukcija u Kragujevcu. Po onom prvom ( Tržnici ), upravo posetioci ‘’Arsenal festa’’ ( a na čijem se mestu održavanja nalazi ‘’Veliki dimnjak’’), broje svoje posete Kragujevcu. ‘’Četvrta godina na ‘Arsenalu’, pijaca i dalje pod radovima’’ ili ‘’Još jedan ‘Arsenal’ dođe, pijaca u Kragujevcu nikad’’, glase samo neki od šaljivih komentara turista koji su se obreli put nekadašnje ‘’u svemu prve’’ prestonice. Ali da se vratimo na dimnjak.

Prvo drastično naginjanje dimnjaka uočeno je nakon NATO bombardovanja ’99 godine, kada su do temelja srušeni i proizvodni pogoni ‘’Zastave’’. U odnosu na vertikalnu osu, dimnjak je nagnut čitavih 70 centimetara do današnjeg dana, a da se njegovo kretanje drastično ubrzalo potvrđeno je merenjem obavljenim između 2006. i 2018. godine.

• Dimnjak se za tih 12 godina nakrivio 12 centimetara, dakle centimetar godišnje. Od 2018. do 2021. dimnjak se nakrivio još četiri centimetara, u proseku nešto više nego u prethodnom periodu. Zbog toga, ali i zbog bezbednosti posetilaca „Arsenal festa” odlučio sam da pokrenem postupak sanacije „Velikog dimnjaka”.

  direktor Zavoda za zaštitu spomenika Kragujevac,                   

      Nenad Karamijalković

    ( Politika, 02.08.2023. )

Iako je inicijativa Zavoda podneta još 2021. godine, sa radovima na sanaciji počelo se dakle tek ove. Pomenuti radivi podrazumevaju saniranje temelja dimnjaka postavljanjem šipova na većoj dubini.

• Radovi obuhvataju postavljanje 16 šipova, kao i izgradnju grede koja će osigurati postojeći dimnjak. Nije bila ugrožena bezbednost posetilaca nijednog trenutka, zato što se dimnjak od prethodne sanacije nije pomerio ni za milimetar. Ovo je čisto po sugestiji Građevinskog fakulteta u Beogradu koji je radio ceo projekat. Radimo radi stabilizacije, da bismo dugoročno bili mirni, da ni za 20, 30 godina neće biti problema sa ovim dimnjakom.

                                                                   Načelnik Gradske uprave za razvoj i investicije,

                                                                         Dejan Ružić

                                                                                                                     ( RTK,  01.08.2023. )

Ako bismo smeli da zaključimo, a na osnovu izjava nadležnih, sanacija se radi reda radi, a dve godine inicijative Zavoda za zaštitu spomenika kulrute Kragujevac, zapravo ni neznače ništa dok amin ne da Beograd.

Zvaničnu odluku o sanaciji ‘’Velikog dimnjaka’’ donela je Skupština grada Kragujevca 2022. godine, godinu dana nakon inicijative Zavoda, da bi za izvođača radove 2023. ista Skupština prihvatila ponude građevinskih firmi LHR iz Beograda i GML iz Kragujevca. Vrednost radova projektovana je na 11,5 miliona dinara, bez PDV-a, a sve troškove snosi grad Kragujevac.

Ako se vratimo samo korak unazad na izvođače radova, prema podacima Agencije za privredni registar (APR), jedna od firmi koja je angažovana na rekonstrukciji ‘’Velikog dimnjaka’’ je i firma LHR CONSTRUCTION DOO BEOGRAD. Na sajtu kompanije LHR navodi se da postoje od 1991. godine, dok se na APR-u pod ovim imenom pominju tek od 2023. kada su promenili ime iz JM INTERNATIOL DOO BEOGRAD. Godinu dana ranije, tačnije 2022. firma je promenila i delatnost, od ‘’izgradnje stambenih i nestambenih objekata’’ u ‘’iznajmljivanje i lizing automobila i lakih motornih vozila’’. Na sajt kompanije, među ‘’uslugama’’ nećete naći iznajmljivanje ‘’lakih motornih vozila’’.

Ugovor sa izvođačima radova zaključen je 15. maja ove godine. U dokumentima objavljenim na stranici grada Kragujevca, u obaveštenju o dedli ugovor stoji da je okvirni sporazum za izvođenje radova šest meseci. Formalno gledano, to znači da bi od trenutka započetih radova ’’Veliki dimnjak’’ u ’’Kneževom Arsenalu’’ trebalo da zasija u punom svetlu za najviše šest meseci, iliti da se radovi završe najkasnije početkom februara naredne godine.

I da se vratimo na sam početak. Da li je dimnjak postao suvišan ili luksuzan detalj pečata jednog grada koji je zaista u svemu bio prvi?! Da u nova obećanja više ne veruju ni Kragujevčani sami su poručili komentarima na vest o još jednoj rekonstrukciji u gradu – ‘’Samo da i njega ne sruše’’.

Piše: Katarina Vasiljević Siročić

Fotografija: Suzana Đorđević