Već dve nedelje po zvaničnoj listi Teniskog saveza Srbije naša desetogodišnja sugrađanka Ena Ilić je prvorangirana u kategoriji igračica svog uzrasta. Prvi put se to „dogodilo” 30. avgusta a isti uspeh „ponovila” je i ove nedelje 8. septembra i dalje je „Broj 1” u Srbiji u svojoj uzrasnoj kategoriji.
Ena je desetogodišnjakinja koja živi u naselju Sunčani breg u Ulici prijateljstva i upravo je krenula u četvrti razred Škole „Sveti Sava”. Odlična je učenica i usklađuje svoje sportske i školske obaveze.
Takmičarski program Mini tenisa podeljen je na crveni (u kojem još uvek zajedno igraju dečaci i devojčice), narandžasti i zeleni nivo za decu do 10 godina. Ena je „Broj 1” na zelenom nivou, „izlaznom” za desetogodišnjake posle kojeg sledi starija konkurencija. Od januara sledeće godine prelazi na takozvanu „dvanaesticu”.
Na svom putu crveni i narandžasti nivo je maltene preskočila. U oktobru 2018. godine odigrala i osvojila jedan turnir narandžastog nivoa što je bio znak da može da krene sa takmičenjima na višem, zelenom nivou”. U novembru 2019. godine na Akademiji „Tipsarević” osvojila je turnir u svojoj kategoriji. Od kraja prošle godine do danas Ena je odigrala šest turnira i donela pehare sa svakog od njih.
- Rang lista Teniskog sveza Srbije sačinjena je od bodova sa 12 turnira a Ena je odigrala šest i zabeležila 30 pobeda i samo dva poraza, pojašnjava njen otac Nenad, iskusno dodajući da je ona krenula da igra i trenira tenis „relativno kasno za taj sport” sa šest i po godina. Ena trenira već oko tri i po-četiri godine a devojčice u desetogodišnjem uzrastu znaju da budu već i po punih pet godina u tom sportu, napominje Nenad Ilić.
A, počela je baš u komšiluku na Tenskim terenima „Rado” kod trenera Zorice Petrov. Krenula je u grupici sa dva-tri dečaka i brzo je napredovala i prevazišla tu grupu. Već posle šest-sedam meseci prešla je na individualne treninge. U tom klubu bila je do septembra prošle godine kada zbog registracije za takmičenja na zvaničnim teniskim turnirima prelazi u klub „Puma”.
- Bio je to korak dalje i trenutno Ena radi i trenira sa Dejanom Petrovićem poznatim i kao igračem a još poznatijim kao trenerom. On je jedan od najboljih i najpriznatijih trenera u Srbiji koji je trenirao i sarađivao sa Đokovićem (uveo ga u prvih 100), Anom Ivanović (sa njom osvojio Sinsinati), Jelenom Janković, Nikolom Milojevićem, Laslom Đereom, bio selektor za „Dejvis kup” SCG a potom i Srbije, podseća naš sagovornik.
U poslednje vreme trener Petrović radi u kragujevačkom klubu „Puma” sa željom i ciljem da podigne nivo njihove tensike akademije a Ena sa njim radi već četiri meseca. I to se „osetilo” u rezultatima ali i iziskuje mnogo veće zalaganje. Do prošle godine i prelaska u „Pumu” trenirala je dva puta nedeljno pa je potom „duplirali” treninge a sada svakog dana na terenu provodi od sat do dva u kombinaciji grupnih i individualnih treninga. Vikendi su rezevisani za turnire, naravno koliko je porodica Ilić u stanju da to finansijski „isprati” jer je nerealno i nemoguće „obići” sve turnire za taj uzrast koji postoje u Srbiji.
I „tekuća” korona je poremetila ritam odigravanja turnira i takmičenja. Na prvom turniru od pominjanih šest zelenog nivoa Ena je nastupila decembra 2019. godine u Jagodini i osvojila treće mesto. Pre pandemije krone odigrala još dva-tri turnira gde je čisto „sticala takmičarsko iskustvo” i „odmeravala snage” sa drugim devojčicama da vidi „gde je trenutno”. Zbog prinudne „korona pauze” mesec i po dana nije imala nijedan treninga. U julu su ponovo krenuli turniri a „krenula” je i Ena.
Prvi pa međunarodni „13. teniske nade” nade na terenima TK „Haron” u Beogradu kod Partizanovog stadiona. Učestvovalo 30 devojčica tog uzrasta iz Crne Gore, BiH, Severne Makedonije i naravno Srbije. Ena je bila trećeplasirana u tako jakoj internacionalnoj konkurenciji. Imala je meč loptu u polufinalu i šeteta što ga nije prošla jer finalisti ovog takmičenja idu u Umag na svetsko takmičenje.
Usledilo je „Otvoreno prvenstvo Ćuprije” (osvojila prvo mesto) a već narednog vikenda „Otvoreno prvenstvo Niša” (takođe trijumfovala), pa turnit Teniskog kluba „Top 10” iz Beograda sa velikim brojem učesnika 55 dečaka i devojičica. Kao četvororangirana do tada Ena je u polufinalu izbacila drugoplasiranu takmičarku a u finalu pobedila prvorangiranu i samim tim obezbedila svoju „promociju” na toj poziciji liste Teniskog saveza Srbije. Nakon Beograda, zadnji vikend pred školu nastupila je na turniru „Otvoreno prvenstvo Kruševca” i stigla do finala i osvojila drugo mesto ali i to je bilo dovoljno da već istog dana izađe lista na kojoj je prvoplasirana u Srbiji za taj uzrast.
Porodica Ilić i Ena u dogovoru sa trenerom planiraju da „zagrizu” viši nivo i da je prijave na turnire iz ranga „dvanaestice” (igraju se u Beogradu i Pančevu) da na njima tokom naredne dve godine stiče takmičarsko iskustvo u toj kategoriji sa igračicama starijeg uzrasta. Po njima nerealno je odmah očekivati (pre)velike uspehe jer u tom periodu života godina-dve razlike među igračicama čini ogromnu razliku.
Samoj Eni, tenis se „baš svideo” i ona uživa igrajući ga što je za dete njene dobi i najvažnije. Pre „belog sporta” se okušala i u plivanju, atletici i folkoru.
- Volim da trčim, mnogo… To me je i privuklo tenisu pre svega a svideli su mi se reket i loptica. Jednostavno, volim da se igram i tenis mi je bio igra na početku. Sada je sve to ozbiljnije ali nisam izgubila volju da ga igram i trenram. Volim da igram turnire i da se takmičim, kaže veselo ona, mada priznaje da pred meč ima „malu tremu” a i moraće da (po)malo koriguje i takmičarski „nerv i temperament” jer kako sama kaže „nervira se kada gubi”. Već „radi” na tom „segmentu”.
U školi je, kao što smo napomenuli, odlična i uspešno za sada usklađuje sve svoje obaveze.
- Mogu a i moram, kroz iskren dečiji osmeh pomalo šeretski dodaje Ena.
A, u tenisu za sada obožava kada servira i raspali drajv volej na forhend, onako napadački kakva sva i jeste. I dalje svakoga dana i treninga uživa u samoj igri i nije (pre)opterećena rezultatima i uspesima. Revnosna je na trenizima i po završetku njihovog zvaničnog dela sa Dejanom Petrovićem nije joj teško da nastavi sama da vežba servis još po pola sata.
Dok je fotografišemo sa trofejima koje je do sada osvojila odmah izdvaja i svoj najdraži.
- Moja omiljena teniserka je Ana Ivanović, a od trenera Dekija koji je sa njom radio za dosadašnje uspehe sam dobila lopticu (oficejelnu sa Australijan opena) koju je ona potpisala, ističe Ena i ardo se slika sa omiljenim rekvizitom.
Želja joj je da poput svog uzora Ane Ivanović postane prava, profesionalna igračica.
- Pa, to je svačiji san čim počinje da trenira. Volela bih da putujem, takmičim se i igram tenis, ne „krije” ona.
Ali, tu stupa na scenu i materijalni momenat.
- Svesno, čim postoji potencijal, porodica ulazi i u taj finansijski deo, realan je Enin otac Nenad, dodajući da kada se krene sa renizima na početku i u tensu su izdaci isti kao i usvakom drugom sportu. Ali, čim se počne sa individualnim radom oni rastu. Po njemu još uvek su podnošljivi u ovom uzrastu ali…
Najveći izdaci su odlasci na turnire i putovanja a tu se javavlja i problem slobodnog vremena roditelja. Već sada turniri traju po dva-tri dana, čitav vikend a na „dvanaesticama” traju danima.
- Što duže „ostaješ” na njima sve si bolji ali treba to izdražati i vremenski i materijalno, napominje Ilić po kome mladi teniseri ako žele da nastave da se bave ozbiljno ovim sportom moraju da imaju sponzore već sa 13-14 godina.
Ilići posle ovih početnih uspeha očekuju da se jave.
Enu pak, za sada ne napušta volja za bavljenje omiljenim sportom.
Svakoga dana seda na biciklu (ako roditelji ne mogu da je odvezu) i zajedno sa bratom pedala do treninga u Šumaricama i opet pola sata nazad. Kaže: „drži je ljubav prema tenisu”, a to je najbitnije. A, o daljim uspesima i napretku ćemo već uredno izveštavati na „Glasu Šumadije”.