Na današnji dan (subota, 29. septembar), navršilo se ravno deset godina od kako je istoga datuma podaleke 2008. u Beogradu potpisan, a u Kragujevcu javnosti delimično predstavljen ugovor izmedju Vlade Srbije I Fijata o formiranju zajedničke automobilske kompanije, pod nazivom Fijat automobili Srbija (FAS), u kojoj je italijanski partner imao 67 a srpska država 33 odsto kapitala i isto toliko upravljačkih prava.
Ugovor o formiranju FAS-a, u prisustvu ondašnjih predsednika i premijera Srbije, Borisa Tadića i Mirka Cvetkovića, tog 29. septembra 2008., potpisali su izvršni direktor Fijata Serdjo Markione i srpski ministar privrede Mladjan Dinkić. Markione, Cvetković i Dinkić potom su došli u Kragujevac, gde su, pored ostalog, posetili Zastavinu fabriku automobila, na čijim je temeljima, u decembru 2011., predata u rad potpuno nova, odnosno tada najsavremenija Fijatova fabrika na svetu, u čiju gradnju i opremanje je do sada investirano blizu 1,4 milijarde evra, što je najveća industrijska investicija u Srbiji od izgradnje Zastavine fabrike automobila, koja je, na kragujevačkom Abisinijskom polju, u dve faze gradjena od kraja 50-tih do početka 70-tih prošloga veka…
Novi, preciznije u to vreme najnoviji Fijatov model (“500L”) iz pogona FAS-a počeo je da izlazi početkom jula 2012. Od tada do danas u kragujevačkoj fabrici koja je, u medjuvremenu – nakon što je Fijat 2013. preuzeo Krajsler, svomnazivu dodala i ime te američke kompanij, te se od tada zove Fijat Krajsler automobili Srbija – proizvedeno je, prema nešto slobodnijoj proceni, oko 550.000 gotovoh automobila, od kojih je svih 98 odsto izvezeno mahom na evropska, a znatno manje i na severnoamerička tržišta (SAD i Kanada). Kragujevačka fabrika automobila je od 2013. do ove 2018. najveći srpski izvoznik, sa ukupno ostvarenim deviznim prihodom od, opet prema nešto slobodnijoj proceni, šest i po do sedam milijardi evra.
Kragujevac – najznačajniji industrijski centar na Balkanu
Ponajviše zahvaljujući Fijatovoj proizvodnji i plasmanu, Kragujevac proizvodi desetinu godišnjeg srpskog izvoza. Zahvaljujući Fijatu, u Kragujevac su stigli i njegovi najznačajniji kooperanti,ali i drugi investitori, medju kojima je i glasoviti nemački SIMENS, te je centar Šumadije izgubio dvodecenijski epitet – “dolina gladi”. Kragujevac je, sa Fijatom, Simensom, fabrkiom oružja, proizvodnjim automobilskih delova i nameštaja (Forma Ideale) i drugim privrednim delatnostima ponovo najznačajniji srpski I jedan od najznačajnijih industrijskih centara na Balkanu.
Alo, šta i kako od ponedeljka, prvog oktobra? Ponedeljak je, naime, prvi radni dan nakon subotnjeg „obeležavanja“ desetogodišnjice ugovora sa Fijatom, koji je (ugovor), kako je javnosti 29. septembra 2008. zvanično saopšteno, potpisan sa rokom trajanja od deset godina. Elem, da li taj desetogodišnji ugovor države Srbije i Fijata važi i danas? Prema nekim tumačenjima, ugovor Srbije i Fijata važi dok se jedna strana ne povuče iz njega. Ako je suditi prema skorašnjim izjavama zvaničnika države Srbija i Fijata, nijedna strana ne planira prekid dosadašnje saradnje.Prema drugim tumačenjima, ugovor Vlada Srbije i Fijata važi – ne od 29. septembra 2008. , kad je potpisan – nego od „početka transakcije“, odnosno februara 2010,, kad je Fijat zvanično preuzeo bivšu Zastavinu fabriku automobila i deo zaposlenih u njoj.
Zaposleni u Fijatu ipak mnogo više veruju u ono tumačenje, prema kojem je taj ugovor istekao prekjuče. Otuda su i sve zabrinutiji za svoju i budućnost kompanije, što je i razumlljivo jer mahom radi o mladim l judima kojima je Fijatova fabrika prvo radno mesto, i koji su verujući u dugovečnost poslovnog aranžmana Fijata i države Srbije u medjuvremenu zasnovali porodice i sa stambenim i drugim kreditima zadužili se do guše. Eventualni prekid saradnje države i Fijata na duže staze bi ih ostavkio na ulici, bez mogućnosti da izdržavaju poodice i vraćaju kredite.
Nedavne izjave premijerke Ane Brnabićda da Fijat ostaje u Srbiji i nakon 29. septembra, te da „ne postoji nijedan razlog da sumnjamo u to”, kao i gotovo istovremena poruka generalne menadžerke kompanije Fijat Krajsler automobili Srbija Silvije Verneti da „Fijat ostaje” i da „otpuštanja radnika neće biti”, imale su tek privremeno, sedativno dejstvo, koje je, u medjuvremenu, prestalo.Tim pre što se šumadijski trudbenici sećaju da su im vodeći menadžeri FCA Srbija, krajem 2015. i početkom 2016., takodje obećavakli da nikakvo ogtpuštanje radnika nije planirano, da bi već pola godine docnije, u julu te 2016., Iz Fijatovove fabrike, nakon ukidanja jedne od tri proizvodne smene, i njenih kooperantskih firmi otpušteno oko 1.000 radnika.
Mnogo nepoznanica
Šumadijski radnici u kragujevačkoj fabrici će, naravno, i u ponedeljak, i narednih dana, nedelja, sigurno i godina, izvesno i decenija, nastaviti da proizvode automobile. Još uvek Fijatove, a u budćnosti, videće se. Poruka premijerke Brnabiće da „Fijat ostaje u Srbiji”, otuda nije velika novost, posebno ne za upućeni deo javanosti, kojem je jasno da je Fijat došao da bi ostao ovde. Nepoznanica je, medjutim, pod kojima uslovima, odnosno da lli će i u narednih deset godina, na primer, biti oslobodjen plaćanja poreza na imovinu, dobit i plate, kao i da li i ubuduće neće da plaća lokalne poreze i takse.
Premijerka Brnabić se sredinom septembra srela sa menadžmentom Fijata, i na tom sastanku se sigurno razgovaralo i o uslovima pod kojima će biti produžena saradanja države Srbije i Fijata. Kragujevački radnici i domaća javnost javnost i o tome i dalje ništa ne znaju, iako je prekjuče, barem kalendarski, istekao ugovor o zajedničkom poslovnom aranžmanu države Srbije i italijanskog Fijata. Poznavaoci problematike smatraju, poprilično osnovano, reklo bi se, da bi od uslova pod kojima Fijat treba da nastavi rad u Srbiji, moglo da zavisi i da li će u kragujevačkoj fabruici i ubuduće da bude zapošlkjeno oko 2.500 radnika, ako FCA Srbija bude morala da plaća sve poreze, soptinose i takse.
Nepoznanica su, nadalje, i budući planovi Gupacije Fijat Krajsler automobili (FCA) u Kragujevacu. Brojni domaći mediji su, sredinom prošlog meseca (septembra), uoči posete visokih zvaničnika Fijata (Alfreda Ledjera, Silvije Verneti i drugih) poprilično bombastiično obavestili javnost da je u Fijatovoj fabrici u Kragujevcu startovala serijska proizvodnja „Fijata 500L” na hibridni pogon, zatim da će uskoro da počne i proizvodnja tog modela na elektro pogon, kao i da će najdalje do sredine naredne godine da počne proizvodnja potpuno novog modela.
Iako bi i najveći deo dobrobanamerne javnosti, a još više zaposleni u kragujevačkoj fabrici i njenim kooperantskim firmama voleli da stvari stoje baš onako kako su to mediji tada izvestili, situacija je, medjutim, poprilično drugačija. U Fijatovoj fabrici u Kragujevcu u poslednjih nekoliko medeci, naime, uhodava se ugradnja motora EURO 6”B”, koji zadovoljava najzahtevnije evropske standarde u oblasti zaštite životne sredine, ali se tu radi o standardnom benzinskom i(li) dizel motoru, a ne hibridnom agregatu koji kombinovano koristi električni i benzinski pogon. Proizvodnju hibridnog modela „500L” u Srbiji počivši šef FCA gupacije Serdjo Markione pre dva i po meseca je, govoreći o planovima FCA, najavio kao deo budćih planova FCA grupacije Na isti način je nagovestio i proizvodnju električnih automobila Fijatove game „500”.
Proizvodnja potpuno novog modela u Kragujevcu, sve i da je o tome doneta odluka, a nije, i sve i da uskoro bude najavljena, i u najpovoljnijim okolnostima ne bi mogla da počne pre 2020. godine, pošto su tehničko-tehnološke prireme, koje podrazumevaju i instaliranje nove i štelovanje postojeće opreme, kao i marketinška obrada tržišta, traju dve do tri godine i koštaju od više stotina do svih milijardu evra. Dilemu vezanu za novi model u Kragujevcu jedino može da razreši novi top menadžment FCA Grupacije, kojem je na čelu Amerikanac Majkl Menli, koji bi, kako se očekuje, nakon prošlonedelje završne komemoracije povodom nedavne smrti Serdja Markionea u Mičigenu, trebalo da javnosti predstavi tim sa kojim će u narednom periodu da vodi FCA grupacijui, sa kojim će da realizuje petogodišnji plan rada i razvoja FCA grupacije koji je 1. Juna ove godine obznanio upravo počivši Markione.
Taj plan, kako je saopšteno, teži” oko devet milijardi evra, a koliko će od tog kolača da pripadne kragujevačkoj fabrici, ostaje da se vidi. Ono što je trenutno izvesno jeste da će u kragujevačkooj fabrici do kraja godine raditi prema mesečnim operativnim planovima, dok bi početkom 2019. trebalo da bude donet novi plan koji će bitiu skladu sa planom rada i razvoja FCA grupacije do 2022., od čega, opet, zavisi koliko će radnika biti angažovano u FCA Srbija. Dolazak novog modela u Kragujevac obezbedio bi očuvanje svih dosadašnjih radih mesta, a najverovatnije omogućio i nova zapošljavanja.