Prošlo je 11 godina od kada su tadašnji gradonačelnik Niša i predsednici 7 okolnih opština potpisali
ugovor o regionalnoj deponiji „Keleš”, ali se ona nije izgradila. O njoj nadležni više i ne govore, a nakon
što je pre nekoliko godina najavljeno da će biti građen Centar za otpada sa spalionicom – i o tome se ćuti.
Rešenja nema ni u Bujanovcu, gde redovni požari na deponiji direktno ugrožavaju zdravlje ljudi,
regionalna deponija Čačanima nije donela trajno rešenje, već probleme i Užičanima, a Kragujevčani,
poput Nišlija, čekaju trajno rešenje i obećanja o regionalnoj deponiji.
Sav otpad koji se sakupi u Nišu, ali u nekim okolnim mestima, odlaže se na deponiji „Bubanj” koja je
otvorena još 1968. godine, a već decenijama na njoj manjka prostora. Odavno se priča da je potrebno da
ona bude rekultivisana i zatvorena, a umesto toga se ulaže u sanaciju postojećih polja. Samo ove godine,
kako stoji u planu javnih nabavki JKP Mediana, planirano da se uloži 100 miliona dinara za sanaciju polja
S1, S2 i S3.
Koliki je rizik ta deponija niko ne govori, ali je ove godine JKP Mediana raspisala tender za firmu koja će
uraditi monitoring deponije i za to dobiti oko 34 miliona dinara.
Kako se navodi u tenderskoj dokumentaciji, potrebno je da se urade merenja deponijskih gasova i oceni
koliko je lokacija bezbedna od paljenja, klizišta i da li ima rizika od stvaranja eksplozivnih gasova.
Novi planovi o spalionici otpada
Baš zato što je na deponiji „Bubanj” malo prostora, još 2013. godine počela je priča o regionalnoj
deponiji „Keleš” i tada je najavljeno da će biti izgrađena do 2015. godine. Prvo je bio plan da se formira
novo regionalno javno preduzeće koje bi upravljalo, a onda je dogovoreno da se uđe u javno-privatno
partnerstvo.
Propali su tenderi za koncesionara 2015. i 2016. godine na koje su se prijavljivale grčke i španske
kompanije, govorili su Kinezi i Amerikanci da bi upravljali otpadom, a potom i 2020. godine Italijani, ali
sve to nije bilo uspešno.
Nakon višegodišnjeg pauze se ova deponija pominje u Programu ekonomskog razvoja Grada Niša za 2022. godinu, nakon čega se iste godine pominje i novo rešenje.
Naime, tadašnji ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Tomislav Momirović otkrio je da je u
planu da se u Nišu izgradi regionalna deponija i centar za upravljanje otpadom sa spalionicom i to u sklopu projekta „Čista Srbija”. Ovo je potom potvrdio i predsednik Srbije Aleksandar Vučić koji je istakao
da će sve biti rađeno u skladu sa ekološkim standardima.
Dakle, i dalje je plan da se u Nišu izgradi regionalni centar za upravljanje otpadom kome će se priključiti
Sokobanja, Prokuplje, Blace, Žitorađe, Kuršumlija, Merošina, Ražanj, Doljevac, Aleksinac, Svrljig i Gadžin
Han.
Za grad Niš planirana je izgradnja Centra za upravljanje otpadom sa termovaporizatorom (postrojenje za
koinsineraciju čvrstog mešanog komunalnog otpada) kapaciteta do 250 T/dan, sa svim potrebnim
pratećim sadržajima (deponijom, postrojenjem za preradu procedne vode, upravnom zgradom…).
Termovalorizator proizvodi električnu energiju i toplu vodu, koja se može koristiti za grejanje objekata –
stoji u opisu ovog projekta na sajtu projekta „Čista Srbija”.
Navode da je ugovorom predviđeno da prostor Centra bude na 500.000 kvadratnih metara, a da je
predviđena sanacija i rekultivacija postojeće sanitarne deponije na površini od 135.700 m2.
Međutim, konkretnih i vidiljivih koraka i dalje nema. Na pitanja Južnih vesti o tome šta se dešava sa tim
centrom, već mesecima ne odgovaraju ni iz Ministarstva, kao ni nadležni u Gradu Nišu.
Učestali požari na deponiji u Bujanovcu, ugroženo zdravlje ljudi
Gradska deponija u Bujanovcu predstavlja pravu ekološku katastrofu godinama unazad. Požari koji traju i
po nedelju dana i širenje otrovnog dima gradom i okolnim selima dešavaju se na desetine puta godišnje,
a trajnog rešenja za sada nema. Nakon poslednjeg velikog požara koji je izbio početkom avgusta i trajao
tri dana, a za koji novi predsednik Opštine Bujanovac Arber Pajaziti smatra da je podmetnut, postavljene
su nadzorne kamere i naloženo je da radnici JP Komunalac dežuraju non-stop kako bi se sprečile
paljevine.
- Gradska deponija će od sada biti pod nadzorom sigurnosnih kamera 24 sata. Rukovodioci JP Komunalac i firme MNF potpisali su ugovor za ugradnju ovih uređaja koji će služiti za kontinuirani nadzor tog prostora. Na ovaj način biće onemogućen ulazak neovlašćenih lica na deponiju, kao i neuredno odlaganje otpada od strane samih radnika ovog preduzeća, rekao je predsednik Opštine.
Međutim, samo dve nedelje kasnije, opet je došlo do požara i trovanja građana, ali su ovog puta na
deponiju odmah stigle cisterne za gašenje i nadležni su izjavili da čekaju izveštaj sa nadzornih kamera.
Najveći problem predstavlja to što se deponija nalazi u neposrednoj blizini naseljenih mesta, njiva, ali i
dve fabrike mineralne vode, potpuno nelegalno na privatnim imanjima, ali građani uzalud traže njeno
potpuno izmeštanje. Rešenje problema se nazire, ali tek za nekoliko godina, ukoliko se ispune obećanja
nadležnih sa republičkog nivoa da će sav otpad sa teritorije Pčinjskog okruga biti otpreman na veliku
ekološku deponiju Meteris kod Vranja, čije je proširenje u toku.
Deponije direktno utiču na zdravlje, a rešenje se ne nazire
Kristina Mitić, koja sa porodicom živi tik pored gradske deponije, zbog zagađenja izazvanih požarima
kaže za Bujanovačke da svake nedelje vodi decu kod lekara zbog respiratornih infekcija. Obraćala se
svima, od predsednika Aleksandra Vučića do nadležnih u Opštini Bujanovac. Svi su joj obećali da će
problem rešiti, ali je sve ostalo samo na obećanju.
- Imam troje dece, devojčicu od sedam godina i blizance od četiri godine i prečesto ih vodim kod lekara zbog respiratornih infekcija. Ne mogu da pustim decu da se igraju napolje, ne mogu da stavim veš da se suši u dvorištu zbog dima, a ni prozore ne otvaram, stalno zovemo vatrogasce, rekla je Mitićeva.
Lidija Stojković, diplomirani biolog sa licencom ekološkog inspektora, autor mnogih projekata vezanih za
ekologiju, objasnila je za Bujanovačke kako dim sa deponije utiče na zdravlje ljudi:
- Sve što se zapali i gori na deponiji – guma, plastika, neonske sijalice, olovo… sve je to vrlo kancerogeno. Sve te supstance kruže u prirodi i opasne su, neke od njih i smrtonosne. Izazivaju pad imuniteta, pa nas napadaju virusi i bakterije. Posebno osetljive grupe su stariji sugrađani, deca, trudnice, astmatičari, hronični bolesnici, dijabetičari, onkološki bolesnici. Isparenja utiču i na plodnost, na nervni sistem, umanjuju nam funkciju mozga, kaže Stojkovićeva.
Konačno rešenje problema gradske deponije u Bujanovcu najavljeno je za kraj 2026. godine od strane
ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Gorana Vesića, kada će, po njegovim rečima, biti
završeni radovi na regionalnoj sanitarnoj deponiji „Meteris” u Vranju, na koju će biti otpreman i otpad sa
gradske deponije u Bujanovcu. Projektom su obuhvaćeni i Surdulica, Trgovište, Preševo i Bosilegrad.
Opština Bujanovac je potpisnica međuopštinskog sporazuma o odlaganju otpada, a još se čeka na
završetak transfer stanice na kojoj će se otpad razvrstavati, a potom otpremati na regionalnu deponiju u
Vranju.
- Znamo da vam je najveći problem ovde deponija. Mi smo kao Vlada potrpisali ugovor sa Vranjem oko izgradnje regionalne deponije Meteris i to krećemo da radimo. Vrednost je 22 miliona evra i izgradnjom te regionalne deponije sav otpad iz vaše opštine će ići tamo i time ćemo definitivno rešiti problem koji imate, rekao je Vesić u novembru tokom posete Bujanovcu.
Gradska deponija nije jedini problem Bujanovčana kada je zagađenje u pitanju. Ceo Bujanovac sa
okolinom, kao i priobalje Južne Morave i Trnovačke reke, su postali divlja deponija, a pojedini delovi
grada izgledaju kao scenografija za horor film. Kontejnera ima premalo, pri tom je većina njih polomljena
i nefunkcionalna, pa pa prečesto i najuži centar grada izleda kao deponija. Đubre se raznosi po ulicama,
baca se i na mesta koja nisu predviđena za to, pretvarajući svaki čošak grada u divlju deponiju. Nadležni
su popisali i najavili uklanjanje divljih deponija, čekao se ugovor, ali sa tim poslom ni posle 2 meseca se
nije počelo.
Smeće iz Čačka od Užica do Kragujevca
I Čačak je vrelo leto proveo sa usporenim odvoženjem smeća, prepunim uličnim kontejnerima,
pretvaranjem Reciklažnog centra u divlju deponiju i razvoženjem hiljade tona svog smeća na smetlišta u
Kraljevu, Kniću i Kragujevcu.
Čačak je inače jedna od 9 lokalnih samouprava koje su zajdničkim snagama, uz pomoć države i EU,
podigle Regionalnu deponiju „Duboko” u ataru grada Užica. U tom „konzorcijumu” Čačak je najveći
akcionar, ali je svoje učešće u upravljanju JP „Duboko” u poslednjih nekoliko godina minimizirao.
Nakon požara proletos Užičani su se gušili u dimu sa deponije, a usledila je tromesečna zabrana
dovoženja smeća, sanacija posledica požara, pranje od odgovornosti, buđenje svesti meštana okolnih
sela i građana Užica, organizovanje protestnih skupova ispred zgrade Skupštine grada Užica i
postavljanje blokada za ponovni dovoz smeća.
Komšije iz Gornjeg Milanovca nisu htele ni da čuju da se čačansko smeće privremeno dovozi na njihovu
deponiju, a dobra volja komšija iz Kraljeva, Knića i Kragujevca trajala je kratko, po 15, 20 dana, dok se
tamošnje stanovništvo nije uzbunilo zbog toga.
Usledio je sastanak u Užicu i pokušaj da se donese odluka da se posle kakve-takve sanacije od požara
smeće ponovo dovozi na deponiju Duboko. Meštani okolnih sela to nisu prihvatili, postavili su blokade
na prilaznim putevima i kamioni smeća iz Čačka, Užica, Požege, Arilja su zaustavljeni.
Sedmog dana blokade kamioni su povučeni i auto-putem „Miloš Veliki” upućeni ka Obrenovcu, gde će
smeće biti spaljeno u termoelektrani ili ka regionalnoj deponijii u Sremskoj Mitrovici, pretpostavili su aktivisti Udruženja „Da (ne)dišemo Duboko”, koji su kamione sa smećem dopratili do ulaska na auto-put
u Pakovraću.
Direktor JKP „Duboko” pokušao je da iskoristi nastalu situaciju zabrane deponovanja čačanskog smeća
kao ucenu za naplatu duga od 54 miliona dinara koji čačansko JKP „Komunalac” ima prema deponiji
„Duboko”. Manje-više dug se mora platiti, ali postavilo se novo pitanje – JKP „Komunalac” uredno je
fakturisao svoje usluge odvoženja smeća, a svoje obaveze ka „Duboko” nije izmirivao i sada je enigma
gde je završio novac koji je uzet od građana i privrede Čačka?
I Kragujevčani godinama čekaju gradnju regionalne deponije
Prvi kamioni sa komunalnim otpadom iz Čačka istovarili su svoj tovar na smetilište Jovanovac u
Kragujevcu 15. jula i tada se znalo da će se na njoj odlagati 180 tona smeća iz tog grada jer se Čačak
suočavao sa problemom deponovanja otpada od sredine maja, nakon velikog požara na deponiji Duboko
kod Užica, na kojoj je više gradova i opština iz zapadne Srbije transportovalo otpad.
Reakcije građana bile su burne, jer za tu odluku nisu saznali od svojih gradskih vlasti, već je informacija
stigla iz Čačka, onda kada ju je tamošnjim medijima obznanio gradonačelnik tog grada Milun Todorović.
Pored negodovanja Kragujevčana, opozicija je oštro kritikovala odluku, govoreći da se Kragujevac
pretvara u „smetlište Srbije” i da, pored svog otpada, „sada uvozi” i tuđe smeće.
Kako je za Glas Šumadije rekao Marko Vujnović, direktor JKP Šumadija Kragujevac, ugovorom je
deponovanje bilo predviđeno do 10. avgusta, deponovano je oko 1.600 tona otpada i, kako je kazao, ta
količina ne može da ugrozi deponiju i negativno utiče na životnu sredinu.
A još 2020. godine predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je izgradnju modernih regionalnih
deponija u Kragujevcu i Nišu do 19. decembra 2021. godine. Obećanja su bila deo projekta „Čista Srbija”
vrednog 3,5 milijardi evra, koji sprovodi kineska korporacija CRBS. U Kragujevcu je planirana izgradnja
regionalnog centra za upravljanje komunalnim otpadom sa termovalorizatorom, ali do danas ni jedna
deponija nije urađena.
Gradska uprava u Kragujevcu najavila je u martu 2021. izradu Plana detaljne regulacije Vitlište, gde bi
trebalo da bude izgrađena nova deponija. Međutim, od tada je prošlo tri godine, a niko od zvaničnika
nije javno spomenuo novu deponiju, a konačno je Vlada Srbije na nedavnoj sednici po predlogu
Gradskog pravobranilaštva Kragujevca usvojila rešenje o utvrđivanju javnog interesa za eksproprijaciju
nepokretnosti radi izgradnje saobraćajnice i same deponije komunalnog otpada Vitlište.
*Potreba građana južno od Beograda je da imaju svoju nacionalnu mrežu. Ovaj tekst nastao je u okviru te inicijative koju čine medijske kuće Južne vesti, Ozonpress, Glas Šumadije i Bujanovačke.