Poslanik Srbija centra prof. dr Dragan Delić izjavio je da se od početka devedesetih godina prošlog veka u Srbiji održavaju i umnožavaju brojni problemi u zdravstvenom sistemu.
- Izgradnja i renoviranje bolnica, ulaganje u digitalizaciju i medicinsku opremu ne vredi ničemu, ako u ustanovama nema lekara i ako je njihov odnos sa pacijentima narušen, delovanje ministarke zdravlja samo do granice koju odobrava vladajuća partija, spavanje zdravstvenih udruženja, kao i neobrazovanost stanovništva koja ga odvlači od vakcinacije, samo su deo razloga zbog kojih se srpsko zdravstvo koprca na dnu vapeći za slamkom spasa, rekao je Delić za Nova.rs.
Delić je naveo tri osnovna razloga za propadanje zdravstvenog sistema Srbije.
- Prvo je neznanje, nekompetentnost, korupcija, politizacija zdravstva. To su dominantni destruktivni procesi, dok su kreativni i zdravi resursi isključeni ili blokirani. Drugo, nema političke zrelosti, niti volje za kvalitetnim promenama, jer one bi značile i neophodnost preraspodele ‘ekonomskog kolača’ na nivou celog društva. Činjenica je da aktuelna vlast ima jedino snažnu volju kada su u pitanju krediti i netransparentno trošenje istih. I treće, potpuno su potcenjeni promocija zdravlja, prevencija i primarna zdravstvena zaštita, u korist manje efikasnog i preskupog sekundarnog i tercijarnog nivoa zdravstvene zaštite.
Delić, je i predsednik Odbora za zdravstvo Srbija centra, uporedio je zdravstveni sistem Srbije, sa „zapuštenom livadom“.
- Toj dijagnozi možemo da dodamo i druge dubinske probleme, koji nisu vidljivi široj zajednici, a među njima su činjenice: šest godina je u proseku kraći život u Srbiji nego u visokorazvijenim zemljama Evrope, ukupna smrtnost u Srbiji iznosi 14,6 na hiljadu stanovnika, a evropski prosek je 10,8, po incidenciji od karcinoma Srbija zauzima 13. mesto u Evropi, ali po stopi smrtnosti smo na samom vrhu.
Delić je osvrnuo i na svoju Srčanu knjigu u kojoj su evidentirani probleni, ali i ponuđena rešenja.
- Neke mere su formiranje jedinstvenog zdravstvenog sistema (državni, privatni, vojni), definisanje osnovnog paketa zdravstvenih usluga, na nivou primarne zdravstvene zaštite pomeranje težišta rada ka preventivnoj medicini, unapređenje sistema objedinjene javne nabavke, potpuna digitalizacija zdravstvenog sistema i usluga, smanjenje učestalosti bolničkih infekcija, iskorenjenje korupcije, objasnio je dr Delić.
On je naveo da virus korona neće biti i poslednji virus u ovom veku rekavši da pored kovida, postoji tridesetak drugih virusa koji su aktuelni u svetu.
- Svi oni imaju epidemijski potencijal. Zato nam je potrebna potpuno nova organizacija infektološke službe Srbije, novi namenski prostori opremljeni najsavremenijom opremom i značajne promene u edukaciji infektologa, zaključio je dr Delić.