Za dobre vesti nikad nije kasno. Pa, tako i za tekt o debatnoj ekipi Prve kragujevačke gimnazije koja je krajem septembra triumfovala na Nacionalnom debatnom turniru „Odisej”. Turnir se održavao u više krugova („Oksfordski tip” debate) u četiri države: Grčkoj, Poljskoj, Estoniji i Srbiji. Osvajači nacionalnog trofeja su učenici naše Prve gimnazije, svi osamnaestogodišnjaci i đaci četvrtog razreda: Mina Ilinčić i Kristina Daničić (sa društveno-jezičkog smera), Pavle Antonijević iz specijalnog matematičkog odeljenja i Mihajlo Krivčević sa prirodno-matematičkog smera.
Ovaj četvoročlani tim je 29. septembar u Beogradu na FDU u finalu pobedio debatni tim 14. beogradske gimnazije na temu „Podivljavanje je najbolji način za očuvanje ekosistema”. Naši Kragujevčani (po propozicijama debatnog turnira) bili su „ZA” ili „pozicija”, odnosno branili ovu tezu dok su drugoplasirani Beograđani bili „PROTIV” odnosno „opozicija”. Teme za debate na ovom takmičenju bira organizator a ove godine u Srbiji je to bio Centar za promociju nauke.
Pripreme za takmičenje su (ot)počele još pre korone. Profesorke Prve gimnazije Vesna Spasojević (fizika) i Sanela Ristić Ranković (filozofija) planirale su da se u čitav projekat uključi više učenika i da se prvo održi školsko takmičenje na kome bi se odabrali učenici koji će predstavljati školu na debatnom „Odiseju”. Međutim, kao i sve ostalo ove godine, korona je „poremetila” i ove planove.
Oni koji su planirali da učestvuju u debatnom takmičenju polako su odustajali i otkazivali što zbog rizika od pandemije, školskih i drugih obaveza… ali ne Mina i Kristina koje su uz podršku profesorki okupile novi školski tim. debatnoj ekipi priključuju se Pavle i Mihajlo.
- Pre odlaska na četvrtfinalno takmičenje u punom sastavu okupili smo se samo tri puta, iskreno i skromno priznaju naši mladi sagovornici nacionalni debatni šampioni. Očigledno da je vredelo.
Četrvrtfinale i polufinale istog dana
Takođe, timovi se za debatna takmičenja ovakve vrste pripremaju za „obe verzije”, i za za i za protiv, jer da li će neka ekipa zastupati ili osporavati tezu o kojoj debatuju odlučuje se na samom takmičenju žrebom. Po propozicijama tim se u ovom formatu debate (oksfordskom) sastoji minimalno od tri a maksimalno od pet članova. Tri su govornici, ali svako od njih ima svoju posebnu ulogu: prvi izlaže temu, drugi je brani, produbljuje i pobija argumente suprotne strane a treći formacijski takođe pobija argumente „onih drugih”, sublimira one svoje ekipe i daje završnu reč zbog čega su baš oni njihovi argumenti značajniji, važniji i jači od „protivničkih”.
Tim može da ima jednog ili dva istraživača (može i bez te „funkcije”) u ovom slučaju bila je to Kristina. Uloga istraživača je da se fokusira na praćenje situacije u toku debate, piše pitanja, daje sugestije, sastavlja teze… što je sve dozvoljeno u toku trajanja debate. Vreme je ograničeno, prvi i drugi govornik imaju na raspolaganju po tri, a treći pet minuta. Između svakog kruga u kome se smenjuje po jedan govornik iz obe ekipe sledi „unakrsno ispitivanje” a posle završnih reči i pitanja članova žirija. Zbraju se svi utisci.
Zbog pandemije četvrtfinale i polufinale održani su istog dana19. septembar na Biološkom fakultetu u Beogradu. Tri dana ranije organizatori su učesnicima poslali „materijale” odnosno teme i teze oko kojih će se debatovati. Pošto je sve bilo ubrzano i ažurirano zbog kovida bilo ih je samo dve ali kakve: „Veštačka inteligencija će predstavljati veliki socijalno ekonomski problem u bliskoj budućnosti” i „Internet će u budućnosti biti najbolji medij u oblasti prenošenja znanja”. Tih 72 sata učesnici su imali da se pripreme za obe ali i za oba ugla sagledavanja i debatovanja za i protiv svake pojedinačno. Naši gimnazijalci su se dali na posao.
- Pripreme se sastoje od diskutovanja o temama i razgovorima o njima, okvirnom definisanju pojmova koji se kasnije u debati mogu upotrebiti kao argumenti za i protiv. Dakle, debatni tim mora da bude spreman i da ima argumente za obe opcije, pričaju naši sagovornici.
Istraživačica Kristina pronalazila je dodatne primere, one prave iz života koji dodatno potvrđuju njihovu argumentaciju kako bi kompetentnije „suflirala” tokom trajanja debate.
- Za kraj je dovoljno imati tri ali dobro branjena argumenta koja potvrđuju tezu. Nije poželjno „natrpavati i zatrpavati” argumentima jer onda nema dovoljno vremena da se oni valjano obrazlože i gube na ozboljnosti i težini. Takođe moraju se hipotetički predviđati i sva ona pitanja koja tokom debate može da vam postavi druga strana, pojašnjavaju oni.
Tog dana u Beogradu na Biološkom fakultetu sem naših kragujevačkih gimnazijalaca pojavili su se takmičari iz: Šeste, Sedme i Četrnaeste beogradske gimnazije, Elektrotehničke škole „Nikola Tesla” iz Beograda, Osnovne i srednje škole sa domom učenika „Pero Kuzmjak” iz Ruskog Krstura i Ekonomsko-trgovačke škole „Paja Marganović” iz Pančeva, a izostali su najavljeni učesnici iz niške gimnazije „Svetozar Marković” koji su takođe učestvovali u ovom projektu.
Žreb je hteo da ekipa Prve kragujevačke gimanzije ostane bez protivnika u četvrfinalu zbog nedolaska Nišlija tako da su bili u mogućnosti da na miru pogledaju i sagledaju par beogradske elektrotehničke škole i gimnazije čiji će pobednik postati njihov protivnik u narednom krugu.
- Pre nego je takmičenje počelo, pošteno imali smo malo i strah jer nismo znali šta nas očekuje i kako su se drugi učesnici pripremali. Kada smo ih videli na delu, strah je nestao i odmah smo uočili „rupe” u njihovim argumentima i načinu argumentacije koje smo mogli da upotrebimo protiv njih u polufinalu, „priznaju” kragujevački šampioni.
Žiri smote čine naučni stručnjaci (iz oblasti iz koje se debatuje), obavezno jedan profesor filozofije zbog načina debatovanja i iznošenja argumenata a tu su i moderator i voditelji, obično naši mlađi ljudi koji su već ovenčani priznanjima na svetskim debatama. U debati dve beogradske škole pobedila je Elektrotehnička a naš tim kome je zapalo da bude pozicija imao je pola sata za pripremu debatovanja na temu „Razvoja veštačke inteligencije”. Polufinale je moglo da počne.
- U tom trenutku jako je bitno ko gde sedi, kakav je raspored govornika a istraživač mora da pronađe mesto tako da bude blizu svakog od njih kako bi im prosledio teze koje zapisuje. Mina Ilinčić je bila prvi govornik i otvorila celu debatu. Potom je nastupio njihov prvi govornik, pa onda prvi krug „unakrsnog ispitivanja”. Drugi je za tim Gimnazije nastupio Pavle Antonijević a za kraj, kao treći Mihajlo Krivčević, naravno sve u parovima sa govornicima iz protivničke ekipe kombinovano sa unakrsnim ispitivanjima između svakog kruga.
Svoju tezu su uspešno odbranili odnosno dokazali navodeći kao argumente opasnost od gubljenja radnih mesta i posle pitanja žirija Elektrotehnička škola je ostala iza njih. No, nije bilo vremena za dremanje na lovorikama jer je za deset dana sledilo finalno takmičenje i već na početku teksta (s)pomenuta teza „Podivljavanje je najbolji način za očuvanje ekosistema” i čuvena 14. beogradska gimnazija koja je pobedila u drugom polufinalnom paru.
Spremali se za jednu, trujumfovali sa drugom opcijom
Naši gimnazijalci ističu da je u pitanju, njima do tada nepoznat koncept i način obnove ekosistema i kontrole lanca ishrane uvođenjem predatora u područje u kojem nisu ranije bitisali ili su bili istrebljeni. Po njima je to kompleksna ideja i odmah su se složili da svoje debatne stavove grade na principu opozicije a argumentima za „protiv” posvetili su tek poslednji dan dva. Ispalo je da su u finalnom takmičenju dobili da brane stav opozicije, dakle ipak su se dobro pripremili i sagledali obe strane priče.
U finalu su imali malu tremu ali samo na početku.
- Mnogo smo slušali o protivničkoj ekipi iz 14. beogradske gimnazije i njihovoj superiornost ali je oni u debati nisu opravdali, iskreno cene naši mlađani sagovornici koji su saznavši na žrebu da su opozicija svojih pola sata za pripremu maksimalno iskoristili za razliku od svojih oponenata beogradskih gimnazijalaca.
Tim koji se dobija se menja kao i njegov sistem nastupa i raspored govornka. Ponovo je prvi govornik za kragujevački tim bila Mina Ilinčić koja je po mišljenju kolega iskoristila svaku sekundu i čije je otvaranje debate bilo znatno uverljivo.
- Imala sam tremu… na početku. Posmatralo me je puno ljudi, moji i profesori drugih škola… priznajem, postojao je izvestan pritisak… ali kada sam probila led pao mi je teret i potpuno sam se opustila i fokusirala na temu, pogotovo u unakrsnom ispitivanju, iskrena je ona.
Drugi je govorio Pavle Antonijević pobijajući njihove argumente dok je treći kragujevački takmičar Mihajlo Krivčević bio više nego dorastao suparničkoj kontraargumentaciji. Tokom pitanja članova žirija u „priču se uključila” i Kristina Daničić, dotanim argumentima a pri tom joj lični afinitet prema ekološkim pitanjima nije ni malo odmogao – naprotiv. Čekala se samo „presuda” žirija.
Na takmičenju se dodeljuju dva trofeja. Prvi za najboljeg govornika finala koji je pripao drugom govorniku iz tima 14. beogradske gimnazije. Kod nastupa ekipe iz Prve kragujevačke gimnazije žiri je bio jednoglasan – oni su suvereno trijumfovali na ovogodišnjem Nacionalnom debatnom turniru „Odisej”.
Prve su im čestitale profesorke Vesna Spasojević i Sanela Ristić Ranković koje su sve vreme bile uz njih i direktorka škole Slavica Marković koja je prisustvovala finalnoj debati u Beogradu.
Po pobedničkom povratku u Kragujevac, početkom oktobra usledio je i poziv iz Skupštine grada gde su ih ozvali i svečano primili Dušan Aleksić Zeka, član Gradskog veća za obrazovanje i gradonačelnik Nikola Dašić. I naravno izjave za medije.
Tokom prijema u Skupštini grada mladi šampioni iz Gimnazije diskutovali su sa gradskim čelnicima o benefitima debatovanja i njegovom značaj kao kritičkog načina razmišljanja u obrazovnom sistemu.
- Istakli smo i svoju želju da u Prvoj gimnaziji osnujemo Debatni klub koji do sada nije psotojao. kada smo došli na takmičenje uvideli smo da ga imaju sve škole koje su učestvovale na takmičenju sem naše. To bi moglo da se promeni u našoj Gimnaziji, opravdano smatraju oni.
Opravdano se postavlja pitanje i šta dalje? Posle pobede na nivou Srbije… To je za sada otvoreno pitanje za koje se između ostalog „pita i korona”. Sam projekat „Odisej” na kojem su trijumfovali na nacionalnom nivou traje zvanično od marta 2021. godine. Postoje mogućnosti da se na međunarodnom takmičenju sastanu pobednici država koje su u „Odiseju” učestvovale. Naši gimnazijalci su spremni. Spremni da dobiju i međunarodne debate koje bi se vodile na engleskom (bio bi to debatni a ne konverzacioni engleski). Voljni su da preskoče i prebace ne samo protivničke argumete i kontraargumete već i jezičku barijeru. Do sada su na sve izazove više nego uspešno odgovarali. Samo da im daju par dana da se pripreme…