Daničićeva – bulevar sumnjivog porekla

Da Daničićeva ulica treba da se znatno proširi i postane novi gradski bulevar najavljivano je više puta, a sve u sklopu velikih investicija u gradu iz kredita Evropske banke, namenjenih izgradnji ili obnovi deset važnih ulica. I dok za ostale saobraćajnice, od kojih se većina probija novim trasama, nema u javnosti kritika niti polemika ili bilo čega spornog, za Daničićevu ima veoma ozbiljnih primedbi, sve do poziva da se po svaku cenu odustane od ovako zamišljenog projekta jer može doneti štetu koja je nenadoknadiva.
Ove kritike prvi put su se pojavile u predizbornoj kampanji pred prošle lokalne izbore, kada je stranka Zajedno za Šumadiju Veroljuba Stevanovića građanima Erdoglije i Kolonije, dva naselja koje deli ova ulica, obećala da će, ako dođe na vlast, ovaj projekat obustaviti. Sada se oštrim kritikama predružuju i poznati gradski stručnjaci iz oblasti urbanizma.
Pošto je član Gradskog veća za investicije Vladimir Dobi najavio da će izgradnja ove ulice u novom profilu početi na proleće, zaista čudi kako je usvajanje svih planova do sada prošlo u tolikoj tišini i bez ikakvih komentara i sučeljavanja mišljenja, jer ovaj postupak uključuje i javnu diskusiju.
Kada se čuju primedbe kompetentnih ljudi zaista se moramo zapitati da li su kod „crtanja” plana za pretvaranje ove ulice u bulevar glavni bili političari i njihove ideje, i to dosta maštovite, ili je vodeću reč imala struka.

„Cepanje” Miloševog venca

Predsednik Zajedno za Šumadiju Veroljub Stevanović nastavio je da javno kritikuje ovaj projekat i posle izbora, sada kao opozicioni odbornik u Skupštini grada.

Na jednoj od sednica kazao je da je ovaj poduhvat veliki promašaj i glupost i tražio da se od svega odustane. Na meti kritika, pa i Stevanovićeve, posebno je onaj deo projekta gde Daničićeva, u profilu bulevara sa četiri trake, treba da prođe potpuno novom trasom koja treba da se probije. To je prvo nagli zaokret kod ugla Kasarne „Radomir Putnik”, prema Pozorišnoj ulici, koja bi se proširila zahvatanjem dela kasarne, a zatim izlazak na Ulicu kneza Miloša i dalje prolazak kroz krug Doma vojske, odnosno preko njegovih sportskih objekata, a potom da izađe na Lepenički bulevar, „probijajući se” kroz tesnac između Galerije Narodnog muzeja i zgrade Korpusa Vojske Srbije. 
Ideja je da se ovakvom trasom napravi saobraćajna kopča između Bulevara kraljice Marije i Lepeničkog bulevara kroz Daničićevu koja bi se znatno proširila. 

• Mi smo i dalje protiv ovog projekta i spremni smo da svoje neslaganje iskažemo i protestom. Nema logike da se Daničićeva toliko širi jer nema mesta za četiri trake, trotoare. Ima rezona da se napravi kružni tok kod skvera, gde je sada benzinska pumpa, i na uglu Kasarne „Vojvoda Putnik” izgradi kopča sa Pozorišnom ulicom i stvori veza sa Miloševom. Ali, od tog mesta pa dalje projekat je potpuni promašaj, jer treba da se pređe preko igrališta Doma vojske, da se ono sruši, pa da se poruši bazen i nastavi dalje do spajanja sa Lepeničkim bulevarom između zgrade Muzeja i Korpusa. To je katastrofa jer se Milošev venac, staro istorijsko jezgro, deli na dva dela, kaže Stevanović. 

On napominje da bi tada Gimnazija ostala na „ostrvu” odvojena od ostatka istorijske celine venca, te da bi najbolje bilo ovoj školi dati otvoreno sportsko igralište Doma vojske, jer ga ona nema, a bazen obnoviti i ponuditi građanima na korišćenje, a ne rušiti zbog besmislene ideje. A trasu budućeg bulevara od Miloševe ulice nikako ne voditi dalje, zalaže se Stevanović. 
Ovo i zbog toga jer je zgrada korpusa vojske Srbije izgrađena na mestu gde je bio Konak kneza Miloša, za koji postoji ideja izgradnje replike, što bi imalo veliki značaj za obnovu celog venca. Stevanović dodaje da ideje i nacrti postoje i da ne treba rušiti zgradu korpusa, već bi se intervencijama na fasadi postigao spoljni izgled nekadašnje kuće srpskog knjaza.  

• Ako treba poboljšati protok saobraćaja kroz grad, ima mnogo prečih deonica i ulica. Prvo treba dovršiti Petrovačku magistralu, čija je izgradnja stala na pola, a potom Ulicu Slobode, koja je takođe stala kod „Elektrošumadije”, spojiti sa ovom magistralom. Treba zatim uraditi četiri trake u Ulici kneza Miloša od Karađorđeve do Male Vage, što je davno planirano, zalaže se Stevanović. 

Sve je ovo daleko preče od širenja Daničićeve, za koju se, kako smatra, ideja rodila u glavi vodećih ljudi gradske vlasti u prethodnoj garnituri. Složen i zahtevan projekat je i izgradnja druge trake u Gušićevoj, za šta treba da se ruše kuće sa leve strane ulice, gledajući iz pravca Karađorđeve prema Zmaj Jovinoj, smatra Stevanović. 

Ugrožavanje identiteta

Koliko je projekat rađen bez konsultacija sa stručnom i ostalom javnošću, a proguran u tišini i na „mala vrata”, govori i to što je dr Veroljub Trifunović, arhitekta u penziji i dugogodišnji direktor Direkcije za urbanizam, a do pre nekoliko godina i član Gradskog veća za urbanizam, tek sada čuo šta sve plan predviđa. Kratko kaže da je projekat od Bulevara kraljice Marije do Miloševe u redu, ali da „ovo dalje ne valja”. 

• Milošev venac se bez velike potrebe ne seče. Takvom saobraćajnicom sa četiri trake presećiće se ovaj kompleks, znači i odvajanje Miloševog konaka, koji je bio na mestu današnjeg Korpusa, od ostalog dela venca. Puštanje tako velikog saobraćaja na ovom mestu bi ugrozilo istorijsko jezgro grada. To se ne sme dopustiti jer Milošev venac je identitet Kragujevca, i ako to ne sačuvamo ne ostaje ništa, kaže Trufunović. 

Po njemu ima još detalja u projektu koje treba preispitati. Jedan od njih je izgradnja kružnog toka kod skvera na mestu benzinske pumpe u Daničićevoj. Važno je da se skver sačuva i ne naruši, jer je njega projektovao još 1891. godine Luka Ivković u prvom Generalnom planu Kragujevca.  

I Slavoljub Bratuljević, saobraćajni inženjer u penziji koji je decenijama bio rukovodilac za planiranje saobraćajnih tokova u Direkciji za urbanizam, a u poslednje vreme pomno prati i analizira kapitalna rešenja za grad, kaže da je reč struke morala da bude presudna za planiranje ove rekonstrukcije jer dodiruje itorijski veoma važne delove grada.  Za određivanje profila ulice, odnosno da li ona treba da se proširuje na četiri trake, po Bratuljeviću je presudno da se radi analiza saobraćajnih tokova i prognoza kako će da bude u budućnosti, a to rade inženjeri u Direkciji za urbanizam pri izradi Plana detaljne regulacije. Da li su te analize rađene i na osnovu njih studije opravdanosti i izvodljivosti, pitanje je, kaže Bratuljević. 
I on smatra da za povezivanje Daničićeve sa Ulicom kneza Miloša ima stručnog opravdanja, jer bi se time poboljšali saobraćajni tokovi, ali pitanje da li je profil od četiri trake nepotreban, odnosno iznuđen od strane gradske vlasti, a urbanisti i inženjeri samo bili izvođači tih ideja, ostaje bez odgovora. 

I dok stručnjaci sa strepnjom očekuju rasplet i nadaju se nekom preokretu kako se bulevar sa četiri trake ne bi pružio kroz staro jezgro, član Gradskog veća za investicije Vladimir Dobi kaže da je ostao još samo jedan, poslednji korak u pripremi planske dokumentacije. Nakon toga kreće izgradnja Daničićeve sa četiri trake i njeno spajanje sa Lepeničkim bulevarom. 
Urađen je Plan detaljne regulacije i projekat za građevinsku dozvolu, a ostalo je samo još dobijanje građevinske dozvole, kaže Dobi. Da bi se do nje došlo morali su da se rešavaju imovinski odnosi sa NIS-om, koji je vlasnik benzinske pumpe pored skvera u Erdogliji, kao i sa Vojskom Srbije, jer novi bulevar treba da uđe šest metara u plac Kasarne „Radomir Putnik” duž Pozorišne ulice.

• Sa NIS-om je dogovor postignut i treba uskoro da se potpiše ugovor, a sa Vojskom Srbije su takođe pozitivno završeni pregovori i odobrenje da se ustupi zamljište, samo treba da se spusti na lokalni nivo VS. To je sve u završnoj fazi i treba očekivati uskoro izdavanje građevinske dozvole, zaključuje Dobi.

Na primedbu da ima protivljenja ovom projektu i stručnih zamerki, on odgovara da do Gradskog veća nije stigla ni jedna, a da je Plan detaljne regulacije, po kojem je urađen projekat izgradnje novog bulevara, urađen još pre dve godine i da su sve procedure ispoštovane. Ima li još vremena da stručna i ostala javnost kaže svoju reč o ovoj ideji koja se polako i van reflektora javnosti primakla ostvarenju na terenu?

Biviši gradonačelnik Radomir Nikolić: Najvažniji projekat

Samo pet dana pre nego što će i formalno prestati njegov mandat gradonačelnika, 16. juna ove godine, Radomir Nikolić potpisao je ugovor o realizaciji 10 projekata putne infrastrukture sa Ljubišom Živkovićem, direktorom Preduzeća za puteve koje je dobilo ovaj posao na međunarodnom tenderu.

Posao izgradnje i rekonstrukcije ovih ulica vredan je 7,7 miliona evra i ta sredstva su obezbeđena iz kredita Evropske banke za obnovu i razvoj, koji je potpisan tri godine ranije, ali je tek ove godine povučen jer su projekti kasnili, pa grad mora da plati penale od 170.000 evra.
Od svih ovih ulica, od kojih neke idu potpuno novim trasama, kao ona koja vodi od „Žitoprodukta”, dolinom Sušičkog potoka do doma „Artem” u Ulici Save Kovačevića, ili ulica preko Košutnjačkog visa, kao i Ulice Dragojla Dudića, koja će spojiti naselja Šumarice i Stanovo, Nikolić je upravo proširenje Daničićeve na profil bulevara proglasio za najvažniji projekat.  

• Ovim velikim investicijama rasteretićemo ključne saobraćajnice i rešiti probleme koji su se nagomilavali decenijama, izjavio je Nikolić. 

Piše: Miloš Pantić, Kragujevačke