Povodom pola veka od smrti jednog od naših najvećih umetnika, Petra Lubarde, Muzej 21. oktobar poziva sve građane da besplatno obiđu legat, ciklus slika „Kragujevac 1941“ kao i stalnu muzejsku postavku. Posetioci će i tokom praznika, Dana državnosti, 15. i 16. februara imati mogućnost da besplatno obiđu Muzej „21. oktobar“. Sretenje je datum kada Muzej obeležava svoju godišnjicu budući da je otvoren na taj dan 1976. godine.
U vrednoj umetničkoj zbirci Muzeja „21. oktobar“ posebno mesto pripada izuzetnom delu Petra Lubarde, ciklusu slika “Kragujevac 1941“, koji je poklon velikog umetnika Spomen-parku. Lubarda je uz ciklus 1969. godine, ostavio i testament sa jedinim zahtevom – da dela nikada ne napuštaju grad. Od otvaranja Muzeja 1976. godine, zbirka od 27 slika nastalih između 1966. i 1968. godine, različitih formata, deo su stalne postavke, poručuju iz Muzeja. Lubarda je ovim ciklusom posebno naglasio ideju o drami i tragediji, ali i nesalomivosti života uprkos smrti i razaranju. Jasnim asocijacijama i simbolima neosetno preklapa dve tragedije rata, ličnu – sopstvena teška iskustva iz logora Krems i kolektivnu, streljanje više hiljada civila Kragujevca i istovremeno obe podiže na bezvremene slojeve. Po njemu „Svaka tragedija je ljudska i nema lokalno obeležje”. Lajtmotiv ciklusa bili su Njegoševi stihovi iz „Gorskog vjenca”: „Na groblju će iznići cvijeće za daleko neko pokolenje.” Osobenost dela je što svaka od 27 manjih slika predstavlja neku vrstu skice i pripreme za veliko platno “ Dosta krvi, dosta ubijanja“, a istovremeno većina njih se mogu posmatrati i kao zaokružena, celovita dela koje šalju snažne poruke.
Petar Lubarda je rođen 27. jula 1907. godine u malom, kamenitom selu Ljubotinju, blizu Cetinja. Bio je jedan od retkih stvaralaca sa ovog podneblja koji je stekao internacionalnu slavu. Govorio je: „I, tek onda kada jedan umjetnik uspije da postane opšti prilog u razvoju umjetnosti, onda je on de facto i nacionalan.“ Umetničku školu u Beogradu upisuje 1925. godine. U Parizu je boravio od 1926. do 1932. godine i od 1938. do 1940. godine. U međuratnom periodu izlagao, pored Pariza, u Rimu, Beogradu i Hagu. Rat provodi u zarobljeništvu u logoru Štalag 17b u Kremsu, Austrija. Od 1947. do 1950. godine boravi na Cetinju, a od 1950. godine do smrti živi i radi u Beogradu. U maju 1951. godine priređuje samostalnu izložbu u galeriji ULUS-a koja je bila prekretnica u celokupnoj posleratnoj umetnosti kod nas.
Petar Lubarda dobitnik je brojnih nagrada i priznanja: Grand prix na I internacionalnoj izložbi u Parizu (1937.), I nagrada na Internacionalnoj izložbi u Hagu (1939.), Grand prix na Bijenalu u Sao Paoulu (1953.), I nagrada na III bijenalu u Tokiju (1955.), godišnju Gugenhajmovu nagradu (1956.), nagradu Umetničkog udruženja “Rabindranat Tagora“, Kalkuta (1970.), Herderova
nagrada (1973). Tokom pedesetih i šezdesetih godina 20. veka izlagao je u najprestižnijim galerijama sveta.
Bio je redovni član SANU.
Preminuo je 13. februara 1974. godine u Beogradu.