Danas počinje prvo vanredno zasedanje Narodne skupštine, a na dnevnom redu je 60 tačaka među kojima su izbor guvernera i viceguvernera Narodne banke Srbije, kao i predsednika i jednog člana Fiskalnog saveta.
Na agendi je i razmatranje izveštaja o radu nekoliko nezavisnih institucija među kojima su Državna revizorska institucija, Fiskalni savet, Agencija za sprečavanje korupcije, Komisija za kontrolu državne pomoći, Komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki i Komisija za hartije od vrednosti i to za dve godine unazad, kao i davanje saglasnosti na finansijske planove REM-a, Agencije za energetiku i Komisije za hartije od vrednosti.
Poslanici bi trebalo da potvrde i nekoliko bilateralnih sporazuma o saradnji u oblasti odbrane i vojno-tehničke saradnje sa Mađarskom, Kazahstanom, Gabonom i Republikom Sao Tome i Prinsipe.
Predviđeno je usvajanje izmena propisa koji reguliše naplatu takse za javni medijski servis, Deklaracije o zaštiti nacionalnih i političkih prava i zajedničkoj budućnosti srpskog naroda, izmene zakona koji reguliše izgradnju stanova za pripadnike snaga bezbednosti i Zakona o platnim uslugama.
Novo zaduživanje – više od milijardu evra
Međutim, na dnevnom redu je i niz zakona kojima će biti potvrđeno uzimanje novih kredita, najviše za razvoj infrastrukture, kojima će Srbija biti zadužena za više od milijardu evra odnosno 1,16 milijardi.
Najveći među njima biće kredit koji država uzima od Poštanske štedionice u cilju izgradnje Nacionalnog stadiona. Pozajmica će iznositi 42 milijarde dinara odnosno gotovo 360 miliona evra.
Sledi zaduženje kod Banke Kine za gotovo 184 miliona evra, a novac će biti namenjen za izgradnju kanalizacione mreže u nekoliko lokalnih samouprava, kao deo šireg projekta razvoja sistema prečišćavanja otpadnih voda u Srbiji. Reč je o drugoj fazi i ovaj zajam pokriva 85% troškova dok će 15% biti izdvojeno iz budžeta države.
Na trećem mestu je pozajmica dogovorena s Francuskom u vrednosti od 121,5 miliona evra koja će se koristiti za unapređenje elektrodistributivnog sistema. Iznos je podeljen na dva dela gde će 24,3 miliona biti zajam francuskog trezora, a 97,1 milion će biti ugovor o kreditu sa pariskom filijalom Dojče banke.
Još nekoliko kredita biće uzeto od komercijalnih banaka. Tako će na ovoj sednici biti potvrđen i zajam od OTP banke u iznosu od 12 milijardi dinara ili oko 102 miliona evra za gradnju obilaznice oko Kragujevca.
Takođe, od Unikredit banke biće povučen gotovo isti iznos, tačnije 11,7 milijardi dinara (oko 100 miliona evra) za finansiranje završetka puta Ruma-Šabac-Loznica. Za isti projekat „uzajmićemo“ se i kod druge italijanske banke – Banke Inteza, ali za dodatnih 15 milijardi dinara ili oko 128 miliona evra.
Još 100 miliona evra biće „povučeno“ u cilju jačanja likvidnosti EPS-a, a zajmodavac u ovom slučaju je italijanska razvojna banka Cassa depositi e Prestiti.
I na kraju tu su i dve pozajmice od nemačke razvojne banke KfW od 50 miliona evra za unapređenje energetske efikasnosti u Srbiji i 20 miliona evra za razvoj tržišta biomase.