Srpska pravoslavna crkva i vernici proslavljaju mladog Svetog Nikolu, dan kada su mošti najčešće slavljenog i omiljenog svetitelja u našem narodu, prenete iz Likije u Bari. Slave ga mnoga mesta i porodice kao malu slavu, zavetinu ili preslavu.
Prilikom prenosa svetih moštiju, desila su se mnoga čudesa. Isceljeni su bolesni, hromi, slepi i gluvi, besomučni.
To se, kažu, i dan-danas dešava, pa se vernici širom sveta mole ovom svetitelju kada se nađu u nevolji ili bolesti.
Smatran svecem još za života, skroman i čestit, pomagao je siromašnima, krišom čineći dobročinstva. Smatra se zaštitnikom dece, učenih ljudi, trgovaca, mornara, putnika…
Iako kalendarski ne pripada letu, zbog najčešće lepog vremena na današnji dan, praznik se u narodu naziva i letnji Sveti Nikola, ponegde i Nikolice.
Po običajnom kalendaru, danas ne valja prati veš, čistiti kuću niti raditi bilo koje druge kućne poslove. U nekim krajevima održao se i običaj darivanja dece na današnji praznik, jer je Sveti Nikola i njihov zaštitnik. Kao gradsku slavu obeležavaju ga Kikinda i Šid.