Srpska pravoslavna crkva danas obeležava Rođenje Presvete Bogorodice – Malu Gospojinu ili Malu Bogorodicu. Ovaj praznik posvećen Majci Božijoj upisan je u crkveni kalendar crvenim slovom i spada u red najvećih Crkvenih praznika. Mnoge porodice uzimaju ga za krsnu slavu.
Bogorodica je rođena u Nazaretu od ostarelih roditelja Joakima i Ane. Po ocu i njegovim precima, bila je od carskog roda Davidovog, a po majci i njenim precima, prvosvešteničkog. Ana ju je rodila kao starica, po blagoslovu Božijem.
Na sajtu SPC stoji navedeno:
Njeni roditelji behu već ostareli, a nemahu dece. I zato behu postidni pred ljudima i skrušeni pred Bogom. I u skrušenosti svojoj moljahu se Bogu s plačem, da obraduje starost njihovu darovanjem jednoga čeda, kao što je nekad obradovao starca Avrama i staricu Saru darovavši im sina Isaka. I Bog svemogući i svevideći obradova ih radošću, koja je prevazilazila daleko sva njihova očekivanja i sve najlepše snove. Jer im darova ne samo ćerku no i Bogomajku; ozari ih ne samo radošću vremenom nego i večnom. Dade im Bog samo jednu ćerku, koja im docnije rodi samo jednog unuka, – ali kakvu ćerku i kakvog unuka! Blagodatna Marija, blagoslovena među ženama, hram Duha Svetoga, oltar Boga Živoga, trapeza hleba nebesnoga, kivot svetinje. Božje, drvo najslađegaploda, slava roda ljudskog, pohvala roda ženskog, istočnik devstva i čistote – to beše Bogom darovana ćerka Joakima i Ane. Rođena u Nazaretu, a posle 3 godine odvedena u hram Jerusalimski, odakle se vratila opet u Nazaret, da uskoro čuje blagovest Svetog arhangela Gavrila o rođenju Sina Božjeg, Spasitelja sveta, iz njenoga prečistoga i devičanskoga tela.
Narodni običaji
Mala Gospojina je i crkveni i narodni praznik. Od njega su u našoj zemlji počinjale jesenje svadbe, a u poljoprivredi označavala je vreme kada se počinjalo sa oranjem i setvom ozimih useva. Takođe, u to vreme su priređivane i razne stočarske svečanosti.
Veruje se da bilje ubrano između Velike i Male Gospojine ima posebna lekovita svojstva, a da jaja iz toga perioda mogu cele godine ostati sveža, pa se zato ostavljaju za nasad, jer će pilići izlegnuti u ove dane biti dobre nosilje.
Sabori i vašari
Mala Gospojina u Šumadiji smatra se velikim praznikom i slavom. Domaćini koji ne slave slavu, odlaze sa porodicom svečano obučeni na raznorazne i mnogobrojne sabore i vašare koji se održavaju oko crkava, odnosno u crkvenim portama. U Glamočkom polju održava se veliki stočni vašar. Najveći vašari u Srbiji su u Negotinu i Šapcu, od kojih onaj u Negotinu ima vrlo dugu tradiciju.