- Posle svakog uzorka konzumiramo vodu, mleko, neki neutralni sir, koricu hleba, jabuku, da resetujemo čula i oslobodimo ih za sledeći uzorak, to je procedura koja će trajati od šest do osam sati. Danas imamo zadatak da nađemo nijanse i procenimo ko je bolji od najboljih, kaže jedan od članova komisije na „Šestom ocenjivanju šumadijskih rakija” koje se danas održava u Vinsko-rakijskom habu.
Najboljima će biti dodeljene nagrade na „Petom šumadisjkom festivalu rakije” koji će se održati 2. novembra u Exclusive event centru. Oko šezdesetak uzorka danas je pred stručnim žirijem na kojima nije lak zadatak, s obzirom da je reč, kako navode, o finalnim proizvodima visokog kvaliteta.
Predsednik Udruženja „Šumadijska rakija” Aleksandar Stanković kaže da je ova godina zbog suše bila vrlo teška, a da se na današnjem ocenjivanju probaju uzorci iz nekih drugih berbi: „Retko ko je od ove berbe doneo rakiju na ocenjivanje, uglavnom su to starije rakije”.
Stanković ističe da sami uzorkuju, to jest kupuju sa prodajnih mesta, te su prvi u Srbiji koji su to uveli: „Nema donošenja od strane proizvođača, nego ih mi sami uzorkujemo”.
Najbolje rakije ocenjuje stučna i međunarodna komisija – prof. dr Goran Milanov iz Makedonije, prof. dr Branko Popović koji je predsednik komisije, prof. dr Ivan Urošević, prof. Vele Tešević, kao i prof. dr Ninoslav Nikićević.
Jedan od članova žirija prof. dr Ivan Urošević, objašnjava sam proces ocenjivanja, navodeći osnovne parametre kvaliteta koje ocenjuju – boja, bistrina, tipičnost, miris i ukus, i svaki od njih nosi određen broj bodova.
- Naš zadatak je kada dođe uzorak pred nas da sve te parametre procenimo i ocenimo u njihovim okvirima, oni su šifrovani, tako da mi imamo informaciju samo o kategoriji, da li je „šljiva prepečenica” na primer, kaže sagovornik.
Prvo što urade jeste da vide kako izgleda uzorak, boja treba da bude u skladu sa proizvodom, a bistrina je vrlo bitna, navodi prof. dr Urošević, ne sme biti taloga niti neke „mutnoće”. Nakon toga ocenjuju tipičnost, a to znači da proizvod mora da bude tipičan za tu voćnu vrstu od koje je proizvedena: „Kajsijevača mora da ima sve tipične karakteristike rakije od kajsija”…
- Često se dešava da te karakteristike nisu tipične, dešava se da se rakija stavi u određeno drvo, pa ona dobije atipične note, ljutinu, gorčinu, kaže član komisije.
Miris i ukus su dva parametra koji nose najviše bodova. Kada se pomiriše uzorak, osnovno pitanje koje ocenjivač postavlja sebi jeste da li može da prepozna voćnu vrstu od koje je proizvedena, jer kako kaže Urošević, rakija mora da ima tipičan miris voćne vrste i da se nedvosmisleno može prepoznati. Kada se mali uzorak uzme u usta, a potom ispljune, onda ocenjivači osećaju fizičke nadražaje, odnosno osećaju uticaj alkohola koji može da bude prijatan ili neprijatan.
- Uvek postavimo pitanje da li su karakteristike voćne vrste iste te koje smo osetile u mirisu. Poenta je da ono što osećate na mirisu, to možete da osetite i na ukusu, naglašava Urošević iz Saveza proizvođača rakije Srbije.