Krenuo tako predsednik SNS i cele Srbije, Aleksandar Vučić, u obilazak svoje nahije. Posetiće, kaže, 29 okruga i preko 100 opština. Smislio je da pokaže svima kako može da okupi više ljudi nego što se iz nedelje u nedelju samostalno skuplja po trgovima preko 50 gradova Srbije. Hoće da se dokaže, i ne ide mu.
Pritisak je sve jači. A njegovi mu, kao za inat, dodatno odmažu. Pa onda, na primer, Zoran Babić učestvuje u teškoj saobraćajnoj nesreći sa smrtnim ishodom, a kad režim u svom maniru pokuša to da zataška, dodatno dolije ulje na vatru i time samo ojača rešenost građana da istraju u svojim zahtevima i vide leđa i Vučiću i svim njegovim Babićima.
Da li je taktika kontramitinga u 29 okruga mudra odluka ili iznuđen potez ne može se sa sigurnošću reći. Pošto je pored svakodnevnog mitingovanja učestio i gostovanja na televizijama, na kojima već godinama sam postavlja pitanja i odgovara, jasno je da nešto jako ne štima. Zna Vučić dobro da je i ekipa koja je srušila Saurona krenula iz jednog okruga. Tačnije, iz Okruga. Plaši li se Vučić da i Srbija ima svoj Okrug? Da li je upregao i kuso i repato da ga pronađe? Da spreči neizbežno?
U Okrugu su živeli miroljubivi Hobiti, nezainteresovani za ostatak sveta i opasnosti koje krije. I u našim okruzima uglavnom žive neki fini i mirni ljudi. Gledaju kako da prežive i kako da im porodice u ova zla vremena ostanu cele. Međutim, hipnoza popušta, počinje buđenje. Sve više ih je koji shvataju da postoji taj surovi spoljni svet, mimo njihovih bezbednih mehura, koji pokušava da ih uništi. Shvataju da se nesreća primakla, da nisu više bezbedni ni u svoja četiri zida.
Sada je samo pitanje koji će okrug pokrenuti lančanu reakciju posle koje više ništa neće biti isto. Hoće li to biti Južnobanatski okrug, u kojem su pre neki dan Vučiću njegovi najlojalniji otkazali poslušnost, pa je odustao od unapred najavljenog mitinga u Kovinu? I gde je sopstvene pristalice u Pančevu morao da ogradi žicom (za sada još ne bodljikavom) da mu ne uteknu pre kraja tirade o budućnosti Srbije?
Možda će to biti Raški okrug, iz koga je na svoj višednevni Ibarski marš krenula družina u narodu poznata kao Lokalni front? I koja je tim svojim gestom pokazala odlučnost za borbu do kraja.
Da li će pad uslediti nakon posete Srednjebanatskom okrugu? Kada vožd dođe u Zrenjanin, pa pokuša da im objasni da bi bilo lepo da se preimenuju u Petrograd i da će tada problem s arsenom u pijaćoj vodu biti „ko rukom odnesen“? Ili da će im zapravo biti baš lepo kada Kinezi tu otvore fabriku guma, pa osim bez vode, ostanu i bez vazduha?
Naprednjački Titanik bi se mogao nasukati i u Zaječarskom i Pirotskom okrugu, kroz koje se prostire Stara planina. Tamošnji stanovnici muku muče s investitorima koji bi zarad sopstvenog džepa, a uprkos javnom interesu, ucevili reke i napravili mini hidroelektrane. I tako uništili prirodu i ljude koji tu žive.
Varnica bi mogla planuti i u Nišavskom upravnom okrugu, jer je više nego jasno da igranka oko aerodroma nije prošla onako kako su obećavali iz Vlade, već da se desilo baš ono od čega su strahovali građani. Ili, možda, u Zlatiborskom, gde napredna predsednica skupštine pokušava da opštini „utopi“ nelegalizovan objekat od 400 kvadrata za 12 miliona dinara.
Ili će po padu najgore vlasti u istoriji Srbije ostati upamćen Rasinski okrug i Vučićev gradonačelnik Brusa Milutin Jeličić Jutka, koji je seksualno ugrožavao brojne saradnice, da bi se na sudu, na koji ga je oterala jedna jedina, ali istrajna, branio da su zapravo one njega saletale? Da ne pominjemo nelegalnu gradnju na Pančićevom vrhu.
Možda pad krene u Južnobačkom okrugu, kada potone Promenada ili kada stvar u svoje ruke uzmu ljudi kojima je dosta betončine i koji žele grad po meri građana, a ne investitora? Da li će Vučićev novosadski pulen biti taj zbog kojeg će se u paramparčad raspasti naprednjačka kula?
Shvatili ste, može ovako da se broji sve do 29, jer nema okruga u Srbiji u kojem Vučićevi šerifi nisu zabrazdili i dokazali da su nedostojni za funkcije na koje ih je šef delegirao. Nema okruga u kojem nisu nekoga oštetili, najčešće i sugrađane i grad. I gde god da pukne, pući će kao ona brana u Brazilu, a blato će odneti sve pred sobom. A onda ćemo svi zajedno morati da zasučemo rukave i podmetnemo kičmu ne bi li očistili tu štroku.
Iako mnogo ljudi ne voli (čak mrzi) Tolkina i “Gospodara prstenova”, mislim da je u ovom slučaju analogija sa tom trilogijom više nego očigledna. I tamo je Sauron uzalud tragao za onima koji mogu da ga unište. Nije uspeo iako su na njegovoj strani bili svi resursi. I strah. Sa druge strane, posle vekova mržnje, rame uz rame stali su patuljci i vilenjaci, ljudi iz Rohana i Gondora. I Enti su se priključili, a Aragorn je čak otišao po vojsku mrtvih (desničari?). Svi su imali samo jedan cilj – konačno uništiti Saurona.
U Srbiji prava borba još nije počela. Snage se tek grupišu. Na strani našeg Saurona još uvek su i Saruman (Pinkmitrović) i Crvjezik (Informervučićević), Utvare prstena i brojni lokalni Uruk-hai. Braniće svoje privilegije i životom ako treba. I biće gori nego što su bili do sada, jer mogu da izgube sve. Sve što su nezasluženo stekli.
Iako tako izgleda, koraci u protestima nisu beznačajni, nisu šetnja u zatvorskom krugu već se sabiraju i na taj način se pretvaraju u put ka slobodi. Jednostavnije je nego što se čini. Santa je tu, Vučić kurs gotovo da ne može promeniti i ostaje samo da građani budu istrajni, da ne dozvole podele. To im je ovih desetak nedelja polazilo za rukom. Režim je pokazao da ne zna kako da se nosi s tim, pa pokušava da otelotvori protivnika, svuče ga u blato i pobedi na iskustvo. Ako ostane bez tog oružja, ukazaće nam se onakav kakav je zaista – bukač koji pobegne čim mu neko pokaže zube. A okruzi neka se dogovore koji će prvi to da uradi. Ostali će ga slediti, bez izuzetka.
(Autonomija)