Grad Kragujevac našao se na drugom mestu, odmah iza Beograda, po iznosu para koje je dobio od republičkih budžetskih rezervi za šest godina, od 2018. do 2023. godine, objavio je u svojoj analizi Fiskalni savet. To što je posle prestonice koja je od ukupno 26,5 dobila 9,2 milijarde dinara, centar Šumadije dobio je 916 miliona i tako pretekao veće od sebe, Novi Sad sa 682 miliona i Niš sa „samo” 345 miliona dinara svojevrsno je iznenađenje.
Iako je evidentno da je Kragujevac zapostavljen kada se radi o izgradnji velikih infrastrukturnih projekata finansiranih državnim parama, po ovim davanjima koja služe da se pomognu lokalni projekti kada grad nema dovoljno svojih sredstava, da ne bi zapao u krizu tekuće likvidnosti, grad ispada visoko kotiran.
Sa druge strane, to je potvrda da su gradu ova sredstva bila neophodna da zaokruži neka ulaganja za koje nija imao dovoljno svojih sredstava, iako poslednjih godina gradski budžet raste skoro po deset posto godišnje i vlast se time hvali.
Prošlo pet godina
Prema odgovoru koji smo dobili od dr Nenada Stanišića, gradskog većnika za finansije, pregledom završnog računa grada može se zaključiti da je Kragujevac po navedenom osnovu najviše sredstava dobio 2018. godine, i to 405 miliona dinara, i 2019. godine 361 milion dinara.
– Značajna sredstva tekuće budžetske rezerve Kragujevac je dobijao i u godinama pre navedenog perioda, a sve zbog teške finansijske situacije u kojoj se našao 2014. o čemu je tada, takođe, pisao Fiskalni savet, konstatujući da je finansijska situacija u Kragujevcu bila najlošija u poređenju drugim velikim gradovima, kao i da je za rešenje situacije Fiskalni savet preporučio intervenciju države, piše dr Stanišić.
Dalibor Jekić, šef odborničke grupe SSP u gradskom parlamentu i narodni poslanik, kaže da se vidi kako ta sredstva praktično služe za saniranje lošeg stanja u gradskom budžetu i, bez obzira što se radi o solidnom iznosu u poslednjih šest godina, u Kragujevcu se ništa značajno ne dešava po pitanju infrastrukture, vidimo kakvo je stanje ulica, da se ni jedan objekat kulture nije stavio u funkciju. Skoro ništa značajno iz gradske kase nije urađeno, kako navodi, osim koruptivnog projekta trga.
– Sve ostalo je puko tavorenje. Čak ovih dana se vide neke „pukotine” u radu komunalnih preduzeća. Primer je JKP „Šumadija”, gde je loše stanje što se tiče iznošenja smeća. Pričali smo da komunalna preuzeća imaju problem sa tekućom likvidnošću i da je problematično ogromno stranačko zapošljavanje, kaže Jekić.
Ovo je sve povezano sa temom kuda pare odlaze i odakle dolaze, a Jekić ukazuje koji se sve kapitalni objekti grade iz državnog budžeta u Beogradu (Nacionalna koncertna dvorana, Nacionalni stadion, pet muzeja), dok mi u Kragujevcu ne možemo da dobijemo jednu dvoranu koja bi zadovoljila kulturne potrebe građana.
To, po njemu, govori o autoritetu prvog čoveka grada i njegov utisak je da su gradonačelnik i saradnici srećni što su „pretekli”, time što je centrala dala Dašiću poriliku da i dalje vodi grad i on sad ćuti, ne traži ništa od republičke vlasti, a šta dođe, dođe.
Plaćene rate duga
Na pitanje zašta je grad upotrebio velika sredstva iz državnih rezervi većnik dr Stanišić odgovara da su ona trošena za plaćanje reprograma prema EPS-u koji je potpisan 2018. godine na period od deset godina. Prva rata je plaćena 2019. godine i redovno se izmiruje u godišnjem iznosu od 200 miliona dinara, navodi on.
Odbornik i poslanik SSP Dalibor Jekić kaže da ne zna zašta su ove pare upotrebljene, ali kao narodni poslanik nikad neće da bude protiv novca koji je usmeren u grad Kragujevac. Ali je protiv da se sredstva troše nenamenski, da ne budu usmerena na poboljšanje života građana i popravljanje infrastrukture.
– Protiv sam iznosa koji idu na investicije jer izvođači radova su firme bliske SNS-u i rade po daleko većim cenama od realnih, što prouzrokuje da ostanemo bez nekih ulaganja koja bismo imali da smo prethodna platili realno, smatra Jekić.
Nekoliko prethodnih godina budžet u Kragujevcu raste i ovogodišnji iznos skoro da je dostigao 12 milijardi dinara, čime se vlast hvali jer je za 790 miliona veći nego lane. Kako to grad koji napreduje ima toliki prihod od državne rezerve? Po Jekićevom mišljenju, to je u koliziji jedno s drugim, a vlast u Beogradu ima uvid u finansije grada i očigledno vidi da problemi i dalje postoje.
– Budžet ne odslikava stanje u gradu. Ako imate konstantni i hvaljeni rast budžeta, a da imate jako loše stanje u gradu, onda nešto nije u redu. Ili se sredstva ne troše adekvatno, preko preplaćenih projekata, pa na trgu imate jedno drvo plaćeno 4.300 evra, ili imate „Tržnicu” koja će da izađe na milijardu dinara. To su projekti koji „jedu” sredstva, ako imamo izrazito štetan i verovatno koruptivan projekat javnog prevoza. Znači, to su projekti koji „jedu” gradski budžet, investicije i utiču na to da izostaju značajnija ulaganja iz lokalne kase, ocenjuje Jekić.
Još jedna čudna okolnost je da je budžet Kragujevca po računu za prošlu godinu imao višak od oko 240 miliona dinara, a u isto vreme je korisnik državne pomoći.
Na to većnik dr Stanišić navodi da su sredstva iz budžetske rezerve znatno smanjene u prethodne tri godine i da raduje činjenica da je podrška od države u finansiranju velikih infrastrukturnih projekata jednim delom već i realizovana, i najavljena za budući period.
Za Dalibora Jekića činjenica da je budžet bio u plusu, a grad korisnik državne pomoći, govori da je u pitanju jedan veliki nerad, da postoji nedostatak vizije i da u ovom trenutku, dok Kragujevac ima potrebu za brojnim ulaganjima, novac ostaje nepotrošen. To je neoprostivo, navodi on, podsećajući da objekat grada na Kopaoniku vapi za ulaganjima, da je isto i sa nedovršenim OTC „Vodovoda” koji propada.
– Želeo bih da naglasim da ovaj grad, koji je u haotičnom stanju, ne može da funkcioniše a da nema Preduzeće za izgradnju, koje je SNS ugasila i transformisala. Tu su bili najbolji stručnjaci, a vidimo da gradska uprava nema kapacitete da iznese sve projekte, zaključuje Jekić.
Piše: Miloš Pantić
Izvor: Kragujevačke.rs