FoNet – Pritužbe zbog dikriminacije na osnovu starosne dobi na drugom su mestu po brojnosti tokom 2020. godine, a istraživanje je pokazalo i da se skoro 60 odsto starijih oseća neravnopravno u odnosu na drudge građane, rečeno je na predstavljanje Posebnog izveštaja o diskriminaciji starijih građana i građanki u Skupštini Srbije.
Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković istakla je da ne mali broj starijih živi u siromaštvu ili je u riziku da postane siromašno, kao i da su izloženi zanemarivanju, zlostavljanju, „svođenju na stvar” i i svojevrsnom „teroru mladosti”.
– Ako su rasizam i antisemitizam bili dominantni oblici diskriminacije u prošlom veku, ejdžizam (diskriminacija na osnovu godina života) bi mogao da postane najprisutniji oblik diskriminacije u 21. veku, ali da li će to postati – zavisi od nas i od našeg pristupa starenju, poručila je Janković i naglasila da takav scenario može biti sprečen u budućnosti.
Podsetila je da na svetu trenutno živi više od milijardu starijih od 60 godina, a da će za manje od pola veka stariji brojno nadmašiti mlađe od 15 godina, dok je u Evropi svaki peti građanin stariji od 65 godina.
– Srbija deli sudbinu Evrope i sveta i u pogledu demografske strukture, tako da danas govorimo o sadašnjosti i budućnosti Srbije i Evrope, rekla je Janković i ukazala da u našoj zemlji ima sve više starijih od 80 godina, starijih žena, starih udovaca i udovica, kao i da je na selu trend depopulacije više izražen.
Javno slušanje u Skupštini Srbije otvorio je predsednik Skupštine Ivica Dačić, porukom da poboljšanje položaja i smanjenje diskriminacije starijih mora biti zajednički cilj svih institucija.
– Hoćemo Srbiju u kojoj nije sramota biti star i u kojoj biti penzioner ne znači biti siromašan, naglasio je Dačić.
Istraživanje u okviru Posebnog izveštaja pokazalo je, inače, da polovina penzionera prima penzije u vrednosti do 20.000 dinara mesečno, kao i da stopa siromaštva raste sa godinama života.
Među preporukama koje je Poverenica iznela tokom javnog slušanja, na prvom mestu su one koje se odnose na kreiranje mera za smanjenje siromaštva među starijima, kao i na reformu penzijskog sistema.
Šef delegacije Evropske unije Sem Fabrici skrenuo je pažnju na to da će do 2070. godine u državama članicama čak 30 odsto populacije biti starije od 65 godina, a da će se na usluge brige i zaštite oslanjati 35 miliona stanovnika.
– Zato je važno osmisliti mere u domenu zdravstvene zaštite i obrazovanja kako bi što više ljudi što duže bilo deo radne snage, rekao je Fabrici.
Predstavljanju Posebnog izveštaja prisustvovale su i ministarke za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Gordana Čomić i rada, zapošljavanja, boračkih i socijalnih pitanja Darija Kisić Tepavčević.
Čomić je poručila da je jedno društvo poželjno za život onoliko koliko u njemu žele da žive najnemoćniji – a to su žene, deca i stari, dok je Kisić Tepavčević skrenula pažnju na diskriminaciju koja se može pronaći čak i u komplimentima.
– Kažemo da se neko dobro drži i izgleda za svoje godine- kao da se očekuje da ne izgleda dobro, primetila je Tepavčević.
Stalna koordinatorka UN u Srbiji Fransoaz Žakob ocenila je da je ovakav skup u Srbiji održan „pravovremeno”, i naglasila da ne postoji jedinstveno rešenje za sve probleme starijih, pošto su oni različitog materijalnog i zdravstvenog stanja, pola, obrazovanja i mesta života, te da sve to treba uzeti u obzir kada se traga za pravim merama.
Svi učesnici diskusije složili su se da je pandemija Kovid 19 nesrazmerno teže pogodila starije, a to je istakao i direktor Populacionog fonda Ujedinjenih nacija (UNFPA) za Srbiju Džon Kenedi Mosoti.
– Starijima je potrebna podrška da žive u dostojanstvu – i svako u tome ima svoju ulogu o tome kako da unapredi prava i dostojanstvo starijih ljudi, a od izuzetnog značaja je da podstičemo međugeneracijski dijalog, poručio je Mosoti.
Posebni izveštaj o diskriminaciji starijih građana izradila je kancelarija Poverenika za zaštitu ravnopravnosti, uz podršku UNFPA, prenosi Agencija FoNet.
