Miroslav i Slobodanka Ninić žive u centru Novog Sada, u Ulici Modene.
Doselili su se iz Žablja, onda kada su im deca stasala za fakultet. Podigli su kredit u visini od 94.500 evra i kupili stan. Sve je bilo u redu dok se Slobodanka nije ozbiljno razbolela – tada počinju njihovi finansijski problemi. Ipak, u proteklih 12 godina uspeli su da na ime glavnice i kamate banci vrate oko 80.000 evra.
Zbog toga što su kasnili sa plaćanjem dve rate, banka je – kako se to kaže finansijskim jezikom – kredit proglasila „dospelim“ i prepustila ga privatnom izvršitelju. Porodica Ninić tako dospeva u Zonu sumraka, a sve se dešava veoma brzo.
Stan biva prodat otprilike za taman onoliko novca koliki je preostali dug banci (oko 80.000), iako vredi mnogo više – procenjuje se čak 170.000 evra. (Ninići su stan kupili za 105 hiljada evra i imali su desetine hiljada evra ulaganja u njega jer je bio ruiniran.) Kupci su, po svemu sudeći, povezani sa privatnim izvršiteljem i stan je već oglašen za dalju prodaju. Iako Slobodanka ima ozbiljnu operaciju, zakazanu za septembar, iako je molila da se izvršenje odloži do tada, nije bilo razumevanja.
Svi su u ovoj priči, osim porodice Ninić, dobro prošli, zaradili ozbiljne novce. Ili će ih zaraditi. Banka je naplatila i glavnicu i kamate, kupci stana će u džep staviti dramatično veliku razliku između iznosa za koji su kupili i iznosa za koji će prodati stan. Da li će s nekim deliti novac?
Porodica Ninić će završiti na ulici. Ninići su podneli krivične prijave protiv izvršitelja i kupaca, verujući da je u pitanju „udruženi zločinački poduhvat“, podneli su i tužbe, ali to neće sprečiti iseljenje. Interesantno je da se jedan od kupaca stana vodi kao „socijalni slučaj“. Tužno je i to što će Ninići morati da plate i troškove „izvršenja“. Tužno je i to što Slobodanka ne sme da napusti stan, pa je tako u svojevrsnom kućnom pritvoru.
Možda ste i čuli za porodicu Ninić? Bilo je o tome u medijima.
Do sada su pet puta pokušali da ih prinudno isele, ali je to sprečila Združena akcija „Krov nad glavom“, mladi ljudi koji se bore, između ostalog, i protiv ove očigledne nepravde. Policija je naime procenila da nije bezbedno da se iseljenje „realizuje“. U petom pokušaju iseljenja, policija je pokušala da prevari Slobodanku i Miroslava, i pozvala ih u policiju da istovremeno daju izjavu. Želeli su da iskoriste priliku dok oni nisu u stanu i preuzmu ga u saradnji sa izvršiteljem. Ninići su međutim znali s kim imaju posla, pa je Slobodanka ostala kod kuće. Policija, potpomognuta vatrogascima, pokušala je da provali u stan, a odustali su tek onda kada je Slobodanka polila benzinom stan i sebe, preteći da će se zapaliti.
Možda ste čuli za porodicu Ninić? Miroslav je pravnik, uključila se Združena akcija, koliko-toliko uspeli su da ovu nepravdu podele sa javnošću, žive u centru grada, pa je svaki pokušaj iseljenja do sada privlačio i medije, i građane. Ali, zamislite samo koliko ovakvih slučajeva ima u našoj zemlji! Koliko je ljudi, bespomoćnih u svom neznanju, na marginama gradova, upalo u sličnu Zonu sumraka, koliko njih su žrtve očigledno veoma funkcionalne šeme banka – privatni izvršitelj – povezani kupci – policija. Zarađuju se tu ogromni novci, a lovaca u mutnom je na svakom koraku, od vrha države do pijace, i odmah reaguju kada namirišu ljudsku slabost.
To je Srbija danas!
Srbija danas je i priča o mini-hidroelektranama, za koju smo čuli, ali baš i ne znamo šta se to tamo, po tim planinskim vukojebinama dešava. A čuli smo za ovaj problem jer su se neki ljudi pobunili, jer su neki mediji to pratili… U Srbiji je izgrađeno stotinak mini-hidroelektrana, a planirano je da ih bude ukupno 856. Svaka od njih podrazumeva da će male, planinske reke biti provučene kroz nekoliko kilometara duge cevi, pa vi računajte. Bezmalo će sve rečice u zemlji biti uništene.
Osim što ćemo od planina napraviti cevovode, biće uništen život i u rekama i oko njih, upozoravaju stručnjaci. Nazivaju to ekocidom. Baš zbog toga se u ozbiljnim zemljama odustalo od malih hidroelektrana, pa je recimo u međuvremenu u Americi srušeno oko 1.000 ovih objekata, a u Evropi oko 400. A zašto se kod nas oni grade? Pa zbog novca! Elektroprivreda je privatnim kompanijama koji proizvode električnu energiju iz malih hidroelektrana na ime subvencija isplatila više od 58 miliona evra.
Vučićeva Srbija je zemlja koja funkcioniše kao neki krimić koji je pisao Miroslav Krleža. Svako „ubistvo“ ćete rešiti ako pratite trag novca, a iza svakog velikog bogatstva stoji „ubojstvo u Varaždinskoj šumi“.
Ali sve je već rečeno o Vučiću, hajde da se pozabavimo nama. Ova dva slučaja govore da su solidarnost i građanska pobuna neophodni ako želimo sačuvati bar mrvu dostojanstva. Ne treba čekati da na nas dođe red. A doći će, neminovno. Umesto da se bavimo „velikim temama“, hajde da se na društvenim mrežama i na ulici pozabavimo ljudima koji žive oko nas i trpe nepravdu.
Hajde da nateramo i opoziciju da prestane da se takmiči u „patriotizmu“ sa vlašću već da zasuče rukave i obrati pažnju na „običan život“ i obične ljude. Oni su najveća tema!
Autor je novinar i književnik, bivši predsednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV)
Fotografija: N1