DA LI KRAGUJEVAČKOJ FABRICI ORUŽJA PRETI SUDBINA KRUŠIKA ILI – KO SE SETIO DA JE NA DANAŠNJI DAN OSNOVANA TOPOLIVNICA

Društvo

Na  današnji  dan (27.oktobar, Sveta Petka), davne 1853. godine u Kragujevcu je,  uz prisustvo kneza Aleksandra Karađorđevića, i pod rukovodstvom francuskog topolivca Šarla Lubrija, izlivena  četiri topa i dve haubice, čime je  zvanično počela sa radom Topolivnica, najstarije industrijsko preduzeće  i prva fabrika naoružanja u Srbiji i na  Balkanu, što je “urbi et orbi”  bilo obznanjeno artiljerijskim plotunom i, kako su hroničari zabeležili, prigodnom proslavom..

Na današnji dan 166 godina docnije, preciznije 27. oktobra 2019., u Zastavi oružju (koja baštini tradiciju Topolivnice, potonjeg Artiljerijskog i Vojnotehničkog zavoda u Kragujevcu), za razliku od minulih vekova, decenija i godina, osim u ratnim vremenima, nije se obeležavalo ništa. Godišnjiciu najstarijeg industrijskog preduzeća u Srbiji i na Balkanu i krsnu slavu fabrike danas je skoromno obeležio fabrički Sindika, ali ne i menadžment, koji je, navodno, prekjuče  interno obeležio dan preduzeća.

U Zastavi oružju ni  danas , ni prekjuče, u stvari, kao što su poznavaoci  aktuelnih (ne)prilika u toj kompaniji i pretpostavljali, nikakvog obeležavanja i proslave na dan fabrike, po prvi put u mirnodopskoj istoriji fabrike – nije ni bilo. Nije, doduše, bilo ni razloga, jer kragujevačka fabrika oružja, gotovo izvesno, nikada, osim početkom i tokom Prvog i Drugog svetskog rata i NATO bombardovanja, kad su je  austrougarski, nemački i bugarski okupatorori I NATO bombarderi, u potpunosti devastirali i razvukli i(li) uništili proizvodnu opremu –  nije bila u težoj i neizvesnijoj situaciji.

Poreski i ostali dugovi Zastave oružja od blizu 17 milijardi dinara I gubici od oko 30 miliona evra, već su premašili vrednost kapitala fabrike, s time što poslovni što  finansijski kolaps preduzeća nastavlja da se produbljuje i uvećava rastom kamata koje, kako se procenju, čine čak izmedju 50 i 60 odsto iznosa dugova. Džava koja se, zaključcima Vlade iz 2011.,2012. I 2013., obavezala da će najznačajnije domaće vojne fabrike (Zastava, Krušik, Sloboda, Prvi partizan, Milan Blagojević i Prva iskra), konverzijom poreskih dugova da oslobodi dužničkog ropstva, u Zastavi oružju, koja je najveći poreski dužnik među državnim preduzećima u zemlji , tim povodom nije učinila ništa. Konverzija je u toku ili, pak, završena u svim ostalim voinim fabrikama, osim u onoj najstarijj i najznačajnijoj.

Zašto je to tako, ne zna se. Špekuliše se da se svesno dopušta da Zastavina fabrika oružja  potone u potpunosti, kako bi potom bila lakše i jednostavnije  privatizovana. Lane usvojenim Zakonom o proizvodnji i prometu naoružanja i vojne opreme, naime, omogućena je privatizacija i najznačajijih domaćih vojnih fabrika, i to tako što se dozvoljava da inostrani i domaći investitori mogu da kupe do 15 odsto kapitala Zastave oružja, ili  Krušika, na primer, s tim što pojedinci i kompanije mogu da budu vlasnici do 49 posto kapitala u svakoj od vojnih fabrika.  Da li su zbog toga pojedini, u poslednje veme, u javnosti poznati trgovci oružjem, kakav je, primerice, tata ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića – Branko  (Stefanović), pouzdano ne može da se tvrdi.

Ono što se, medjutim, pouzdano zna  jeste da su kompanija  GIM, čiji je predstavnik Branko Stefanović i firme koje kontroliše i dalje najznačajniji trgovac oružjem na Balkanu  Slobodan  Tešić, godinama unazad kupovale oružje u Zastavi. Izvori lista DANAS i Glasa Šumadije u toj fabrici tvrde da  GIM i Tešić do kraja prošle godine  nisu imali povlašćen status u kragujevačkoj fabrici, te da su oružje kupovali po cenama po kojima je prodavano i Jugoimpotu SDPR i ostalim trgovcima oružja.

Da li je tako i od kraja prošle godine, odnosno od smene poslovodstva u Zastavi oružju, ne zna se, pošto je poslovanje preduzeća, od tada, izvan bilo kakve kontrole ne  samo javnosti, nego i zaposlenih i njihovih predstavnika, kažu za  naš list u Zastavi oružju. Podsetimo da je krajem prošle godine, sa mesta generalnog direktora Zastave oružja, bez ikakvog obrazloženja, smenjen pukovnik Milojko Brzakovoić, i na njegovo mesto, uz, kako se špekuliše, blagoslov najmoćnijih trgovaca oružjem i šefa BIA Bratislava Gašića,  doveden Mladen Petković iz valjevskog „Krušika“, fabrike koja je u proizvoidno – finansijskom kolapsu, a za koji uzbunjivač iz Valjeva Aleksandar Obradović i predstavnici  „Krušikovih“ radnika optužuju upravo Petkovića. Obradović navodi da se propadanje „Krušika“ i povlašćeni  status privatnih kompanija, pre svih firme GIM i kompanija Slobodana Tešića, vezuje za ime Mladena Petkovića  koji je na čelo Krušika  doveden 2014. godine.

Zastavi oružju, najverovatnije, ukoliko se nešto ozbiljnije ne preduzme preti sasvim izvesno sudbina “Krušika, koji radi tek sa 20 odsto kapaciteta, dugovima “do guše”.  Te dve fabrike, u poslednjih godinu dana, povezuje i to što im je na čelu bio ili je Mladen Petković koji, kako tvde uzbunjivač Obradović i predstavnici “Krušikovih” ra dnika i dalje kontroliše valjevsku fabriku. I dok Krušik i Zastava oružje propadaju, direktoru Mladenu Petkoviću i bukvalno “cvetaju ruže”: prema istraživannu BIRNA, Petković i njegova supruga u poslenjih godinu dana uvećali su porodično bogastvo za oko milion evra. Za razliku od zaposlenih u Zastavi oružju, familija Petković, reklo bi se, ima šta da slavi.

Piše: Zoran Radovanović
Tagovi:

1 thoughts on “DA LI KRAGUJEVAČKOJ FABRICI ORUŽJA PRETI SUDBINA KRUŠIKA ILI – KO SE SETIO DA JE NA DANAŠNJI DAN OSNOVANA TOPOLIVNICA

  1. Pa dosao vam je ,,SPASILAC“ iz Krusika, Tako su ga radnici i sindikati poltronski docekali u Krusiku, svi drugi su bili lopovi, Aneksi i ugovori o otkazu ko god se drznuo da nesto kaze, dobiani su i dva puta na dan. Dragi Kragujevacni neka vam je Bog u pomoci, jer Gde
    bivsi MAGACINER iz Jata sa svojom ekipom dodje, Verovatno je doveo i Skoka, Yeljko Bivsi voyac a sadanji Rukovodilac u Krusiku, ostao je sa starom Mladjinom ekipom da zavodi red. u Krusiku i Valjevo i jos malo da pere pare dok ima sta, NAPOREDNO DO KOPNACNE PROPASTI!!!!

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.