Nemački Folksvagen upravo je, preneli su juče inostrani i domaći mediji,odložio odluku o gradnji svoje fabrike u Turskoj,zbog vojne akcije Ankare u Siriji. „Upravni odbor koncerna odložio je odluku o izgradnji pogona u Turskoj, zbog akcije u Siriji. Pratimo aktuelnu situaciju veoma obazr ivo i sa velikom zabrinutošću“, saopštio je, izmedju ostalog, Upravni odbor Folksvagena. Tim povodom DANAS se oglasio ministar finansija u Vladi Srbije dr Siniša Mali koji nije želeo da komentariše odluku Folksvagena, ali je ipak rekao da bi Srbija trebalo da dokaže da je pouzdan partner, te da bi “za našu zemlju bilo od velikog značaja da privuče tu investiciju”. Ministar Mali je verovatno poučen iskustvima predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijerke Ane Brnabić koji su, do pre koji mesec, svrstavali Srbiju medju najozbiljniJe kandidate za investiciju Folksvagena, ovoga puta bio mnogo oprezniji.
Upravni odbor Folksvagena je, u prvoj polovini jula, podsetimo, bio odlučio da će nova fabrika Folksvagena na Balkanu definitivno da se gradi u Turskoj, preciznije u blizini primorskog grada Izmira u toj zemlji, a ne u Bugarskoj, Rumuniji, Severnoj Makedoniji, ili Srbiji koje su takodje bile kandidati za realizaciju ove investicije, vredne oko 1,5 milijardi evra, trenutno najveće svetske automobilske kompanije.
Domaći mediji tih dana naveliko su jadikovali da je Srbija “ispala iz igre” za dobijanje te velike investicije, uz podsećanja na izjave srpskih zvaničnika, pre svega predsednika Aleksandra Vučića i premijerke Ane Brnabić, koji su, mwesecima pre toga tvrdili da je Srbija medju naozbiljnijim, ako ne i najozbiljniji kandidat za realizaciju Folksvagenove investicije, za koju su Nemcima bili ponudili i lokacije, u Indjiji, ili “negde izmedju Ćuprije i Paraćina”, na šta su poznavaoci problematike reagovali pitanjem: “Zašto ne i Čićevca?”, jer i u okolini te lepe moravske varoši raste dobar kukuruz.
Predsednik Vučić se sredinom jula, kad je odluka nemačakog giganta bila obelodanjena, vajkao da se “najviše plašio Turske”, mada je još sredinom maja, kada su se oglasili sindikalci češke Škode, koja od 1991. posluje u okviru Fkolksvagena, i čiji modeli, kako se najavljuje, treba da se prave u novoj fabrici, javno saopštili da je Foksvagen suzio izbor kandidata za svoju novu invest ticiju, te da su “u igri još Bugarska i Turska”, što znači da se dva meseca, pre sredine jula, znalo da će Folksvagen ponovo da “zaobidje” Srbiju.
Koncern Folksvagen je tako po treći put u poslednjih 30-tak godina “zaobišao” Srbija. Prvi put je to učinio 1990., kada je želeo da uspostavi strateško partnetsrvo sa kragujevačkom Zastavom, koja je u to vreme još uvek bila najmoćnija I najsasavfemenija fabrika automobila u jugoistočnoj i cengtralnoj Evropi. Nemci su iz Kragujevca ipak otišli neobavljena posla, pošto su ih u Zastavi obavestili da su podaleko odmakli u formiranji zajedničke fabrike sa Fijatom. Folkvagen je odmah potom otišao u Češku i sa tamošnjom Škodom napravio bum… Drugi put, u martu 2008., kad je Folksvagen, kako je ozbiljno najavljivano, planirao da u okolini Kragujevca napravi fabriku za proizvodnju 150.000 automobila, ali se, nakon što je Fijat u septembru te godine sa Vladom Srbije ugovorio preuzimanje Zastave, ponovo povukao. Treći put sada, kada je, umesto u Srbiji, ako je verovati medijskim informacijama, odlučio da novu fabriku na Balkanu gradi u Bugarskoj ili Turskoj.
Napomenimo s ovim u vezi da je informaciju da Folksvagen planira da u jednoj od pet balkanskih zemalja – Srbiji, Rumuniji, Bugarskoj, Turskoj, ili Severnoj Makedonoji, početkom marta najpre objavio Dojče vele, a da su je potom preuzeli i “obradili” ne samo domaći nego i mediji širom Balkana i Evrope. Srbiju su medju favorite za dolazak Folksvagena uvrstli pojedini domaći tabloidi bliski vlasti, od kojih je jedan čak tvrdio da je nemačka kompanija definitivno odlučila i još pre dva i po meseca odabrala Srbiji za lokacinu nove investicije.
Nedugo potom oglasio se i predsednik Srbije Aleksandar Vučić koji je, na osnovu svojih izvora, prvo tvrdio da su favoriti za dolazak Folksvagena Turska i Srbija. Po povratku iz poslednje posete Nemačkoj, gde je, u Volfsburgu, posetio Folksvagenov muzej, priču je opet vratio na pet zemalja, ali je umesto Severne Makedonije, iz samo njemu znanih razloga, medju kandidate uvrstio Ukrajinu, koja je balkanska država taman koliko i Tanganjika. Ali,tragom one prve Vučićeve izjave da Srbija i Turska prednjače kad su planovi Folksvagena na Balkanu u pitanju, domaća javnost je rukovodjena razumljivim ekonomski patritizmom bila skoro ubedjena da će zvanično da bude saopšteno da je konačni izbor Folksvagena – Srbija.
Ispostavilo se. medjutim, da nije tako, odnosno da se Folksvagen odlučio za Tursku koja, uprkos političloj situaciji u toj zemlji, ima veliku automobilsku industriju koja proizvodi 1,7 miliona vozila godišnje, te ali ne i Srbiju koja ima gotovo 80 godina dugu tradiciju sklapanja i proizvodnje teretnih, terenskih i putničkih vozila koja je, u Kragujevcu, ponovimo, decenijama imala najsavremeniju fabriku automobila u jugostočnoj i centralnoj Evropi, i koja je vozila, kad to nisu činili ni ni Fijat ni Pežo, na primer, prodavala na najprestižnijem svetskom tržištu, onom američkom.
Pouzdanih informacija i podatakao tome zašto Folksvagen nije izabrao Srbiju za svoju invetiocionu destinaciju –naravno, nema. Niti će Nemci ikada to zvanično da saopšte. Tvrdnje pojedinih analitičara da nijedan grad u Srbiji nema kapacitete za proizuvodnju Folksvagenovih automobila – demantuje činjenice da se u Kragujevcu decenijama unazad, još od daleke 1939., sklapaju i proizvode teretna i putnička vozila prema, u datom trenutku, najsavremenijoj (Fijatovoj) tehnologiji, koji su se prodavali u najrazvijenijim zemljama Evrope i sveta (SAD, Nemačka, Britanija, Frnacuska…). te da da je Folksvagen dva puta u Kragujevcu ostajao neobavljena posla. Prvi put, sasvim pouzdano, jer mu je u Zastavi rečeno da je formiranje zajedničke fabrike sa Fijatom (za proizvodnju do 500.000 automobila godišnje) u završnoj fazi, što je sprečio ratni raspad bivše jugoslovenske državne zajednice i potom uvedene medjunarodne sankcije režimu Slobodana Miloševića.
Ono što je proletos moglo da “spreči” Folksvagen da dodje u Srbiju, jeste nestabilna situciija u zemlji, ne samo zbog Kosova, već i zbog nepostojanja pravne države, visoke korupcije u državnom vrhu i administraciji, te njeno nejasno spoljnopolitičko usmerenje. Fijat je došao 2008., nakon što je Srbija početkom te godine potpisala Sporazum o pridruživanju i stabilizaciji sa Evrospkom unijom, čime je obezbedjen bescarinski plasman na eropskim I svetskim tržištima od više stotina miliona stanovnika. Otuda su besmilene dileme tipa gde bi Foplksvagen prodavao automobile koji bi proizvodio u Srbiji. Pre Sporazuma sa EU, Rumunija je, znano je, bila mnogo ozbiljniji kandidat za izgradnju Fijatove fabrike koja je locirana u Kragujevcu. Izdašne subvencije nisu dovoljne, tim pre što ih daju i druge zemlje.
Poznavaoci ove problematike smatrajne bez osnova, reklo bi se, da su se Nemci letos, pri donošenju odluke o lokaciji svoje nove fabrike na Balkanu, uveliko rukovodili i geopolitičkim razlozima, zbog kojih, uostalom, sada odlažu njenu realizaciju. Turske prednosti su ne samo njeno, već jošviše tržišta njoj geografski, religijski i politički bliskih zemalja na Bliskom i Srednjem istoku, te arapskom svetu od nekoliko stotina miliona ljudi, U prilog ovome i tvrdnje da je na odluku o o izboru Turske za izgradnju nove fabrikme uticao i Katar, koji ima 17 odsto kapitala u najvećoj automobilskoj kompaniji na svetu.
U Srbiji se od proletos, kad je obznanjena Folksvagenova namera da će novu fabriku da gradi na Balkanu, do sada, ništa nije promenilo. Napr otiv, politička situacija je sve nestabilnija, korupcija i kriminal na svim nivoima i u svim delatnostima narassli su I narastaju u meri da sve sve ozbiljnije počinju da ugrožavaju poslovanje privrede (dokaz situacija u vojnoj industrriji), tako da uslova za velike inostrane investicije, kakva bi bila ona Folksvagenova, u stvari ima sve manje.
Pise: Zoran Radovanović