Rok koji su ekološke organizacije dale Vladi Srbije da se donese akt o zabrani eksploatacije litijuma i bora na teritoriji cele Srbije ističe u subotu 10. avgusta. I dok se protesti protiv rudarenja litijuma šire po svim gradovima Srbije, čini se da Vlada uopšte nema nameru da ispuni ovaj zahtev, pa su sve oči javnosti uprte u Beograd i na to šta će organizatori protesta preduzeti tog dana.
Ovim povodom se oglasio i jedan od članova udruženja „Ne damo Jadar“ Nebojša Petković.
On je gostujući u Dnevniku na televiziji Nova S nagovestio šta organizatori protesta nameravaju da rade u subotu na velikom protestu u Beogradu.
„Neka ljudi dođu na protest i na kraju ko bude spreman da učestvuje u ono što planiramo, neka krene za nama, a ko ne bude bio spreman, neka ide kući. Posle protesta ćemo krenuti u neke blokade i na protestu ćemo reći koje su tačke u pitanju… Dakle, biće govora i biće šetnje ali do tačaka koje ćemo blokirati“, izjavio je Petković.
On međutim nije želeo da otkrije koja će tačno mesta biti blokirana.
Da li će policija intervenisati?
Advokat Rodoljub Šabić za Danas kaže da nije lako dati kategoričan odgovor na to pitanje, ali da sudeći po nekim nervoznim i pretećim izjavama eksponenata vrha vlasti i istaknutih botova na društvenim mrežama, to nije isključeno.
„Vidi se to iz njihovih komentara da bi blokada saobraćaja u zemljama Evrope ili SAD dovela do najgrublje upotrebe sile čak i vatrenog oružja. To je naravno neistina, brojni su primeri blokada saobraćaja. Imamo nedavno primer poljoprivrednika u Francuskoj i Nemačkoj. Posebno markantan primer bila je višednevna blokada najvažnije saobaćajnice između SAD i Kanade, mosta između Vindzora i Detroita“, navodi Šabić.
Rok koji su ekološke organizacije dale Vladi Srbije da se donese akt o zabrani eksploatacije litijuma i bora na teritoriji cele Srbije ističe u subotu 10. avgusta. I dok se protesti protiv rudarenja litijuma šire po svim gradovima Srbije, čini se da Vlada uopšte nema nameru da ispuni ovaj zahtev, pa su sve oči javnosti uprte u Beograd i na to šta će organizatori protesta preduzeti tog dana.
Ovim povodom se oglasio i jedan od članova udruženja „Ne damo Jadar“ Nebojša Petković.
On je gostujući u Dnevniku na televiziji Nova S nagovestio šta organizatori protesta nameravaju da rade u subotu na velikom protestu u Beogradu.
„Neka ljudi dođu na protest i na kraju ko bude spreman da učestvuje u ono što planiramo, neka krene za nama, a ko ne bude bio spreman, neka ide kući. Posle protesta ćemo krenuti u neke blokade i na protestu ćemo reći koje su tačke u pitanju… Dakle, biće govora i biće šetnje ali do tačaka koje ćemo blokirati“, izjavio je Petković.
On međutim nije želeo da otkrije koja će tačno mesta biti blokirana.
Da li će policija intervenisati?
Advokat Rodoljub Šabić za Danas kaže da nije lako dati kategoričan odgovor na to pitanje, ali da sudeći po nekim nervoznim i pretećim izjavama eksponenata vrha vlasti i istaknutih botova na društvenim mrežama, to nije isključeno.
„Vidi se to iz njihovih komentara da bi blokada saobraćaja u zemljama Evrope ili SAD dovela do najgrublje upotrebe sile čak i vatrenog oružja. To je naravno neistina, brojni su primeri blokada saobraćaja. Imamo nedavno primer poljoprivrednika u Francuskoj i Nemačkoj. Posebno markantan primer bila je višednevna blokada najvažnije saobaćajnice između SAD i Kanade, mosta između Vindzora i Detroita“, navodi Šabić.
On dalje objašnjava da sloboda mirnog okupljanja i demonstriranja, nažalost, podrazumeva i ograničenje prava drugih, pa tako i blokadu saobraćajnica, te da su vlasti dužne da prema tome pokažu razumevanje, što je potvrđeno sa više odluka Evropskog suda za ljudska prava. Navodi i da to razumevanje svakako podrazumeva iznalaženje alternativnih rešenja za sobraćaj i uzdržavanje od upotrebe sile koliko god je moguće.
„Reakcija u vidu momentalne upotrebe grube sile bila bi suprotna tim standardima i u krajnjoj liniji kršenje Ustavom zajamčenih prava. Naša vlast bi morala to da ima u vidu, ali nažalost nije mnogo verovatno da ima. Takav odnos prema standardima ljudskih prava međutim podrazumeva rast antagonizma i za posledicu može imati sukobe većih dimenzija čak i sa tragičnim posledicama. Zato želim da verujem da če se, koliko god bila nervozna, vlast uzdržati od primene sile. Ako bi sebi to ipak dozvolila bila bi odgovorna za sve nepoželjne posledice“, naglašava Šabić.
Kojim jedinicama i sredstvima policija raspolaže za nasilno razbijanje demonstracija
U sastavu MUP-a postoji širok dijapazon jedinica koje su zadužene za obezbeđenje javnih skupova, ali i nasilno razbijanje demonstracija.
Najbrojnija je Interventna jedinica policije (IJP).
Ova jedinica nije stalnog karaktera, već se formira prema potrebama i nju čine policajci opšte nadležnosti, koji se u slučaju potrebe angažuju. Ova jedinica broji nekoliko hiljada ljudi i obrazovana je upravo za obezbeđenje velikih javnih skupova kao što su utakmice visokog rizika ili bilo koja druga velika javna okupljanja.
Ono po čemu su najprepoznatljiviji njihovi pripadnici su beli šlemovi koji nose u sklopu zaštitne opreme za razbijanje demonstracija.
Žandarmerija je druga po brojnosti jedinica koja obavlja posloslove obezbeđenja javnog reda i mira. Podeljena je u četiri odreda (Beograd, Novi Sad, Niš i Kraljevo). Kako imaju status specijalne jedinice, obučeniji su i opremljeniji od IJP-a, a u svom sastavu imaju i Specijalističku četu koja je zadužena za brzo delovanje i upotrebu sile kada je potrebno.
Još jedna manja jedinica, ali takođe usko specijalizovana, između ostalog i za nasilno razbijanje demonstracija, je Posebna jedinica policije Policijska brigada. Sedište ove jedinice je u Beogradu i uglavnom deluju samo na teritoriji glavnog grada. U sastavu Policijske brigade postoji i Konjički eskadron koji je zadužen za razbijanje većih grupa ljudi. Njihovi konju su dresirani da se ne plaše ljudi, pucnjave i bez premišljanja ulaze u veliku masu ljudi.
Pored ovih jedinica, kojima je glavni zadatak održavanje i uspostavljanje javnog reda i mira postoje i Odeljenje za javni red i mir us sklopu Uprave kriminalističke policije, koji rade u civilu. Oni retko intervenišu jer se više bave operativnim radom kao što je snimanje i fotografisanje učesnika protesta.
Ukoliko su neredi izuzetno velikog obima, ispomoć mogu da pruže i elitna Specijalna antiteroristička jedinica, kao i Helikopterska jedinica. Iako angažovanje pripadnika SAJ-a nije uobičajno, imali smo prilike da ih vidimo na ulicama Beograda tokom julskih protesta 2021. godine, kada su izbili neredi zbog kovid mera koje su bile najavljene.
Vlast se suzdržava od upotrebe sile, ali kada je upotrebljava onda je brutalna
Ako pogledamo istoriju protesta u Srbiji od dolaska Srpske napredne straneke na vlast, možemo da kažemo da su protesti građana praktično redovna pojava.
Međutim, nije bilo mnogo slučajeva kada je policija upotrebljavala silu na demonstrantima. Razlog tome je, između ostalog i politički, jer upotreba sile nad demonstrantima uglavnom kasnije izazove još veči gnev građana i gotovo uvek donosi negativne političke poene.
Ipak ova vlast je pokazala da će ukoliko bude bila prinuđena upotrebiti silu na veoma brutalan način, koristeći apsolutno sve raspoložive snage.
Najveći sukob demonstranata i policije je bio u julu 2020. godine kada su tokom protesta zbog najave uvođenja kovid mera i novog policijskog časa izbili neredi. Tada je nad demonstrantima delovao veliki broj policajaca svih formacija.
Korišćeni su pendreci, biber sprejevi, bačeno je na stotine suzavaca. Na ulicama Beograda su se pojavila i specijalna oklopna vozila Žandarmerije ali i SAJ-a. Mnoge međunarodne organizacije su osudile ovakav potez, ocenjujući da je policija upotrebila prekomernu silu i nesrazmeran broj njenih pripadnika nad građanima.
Zahvaljujući reporterima nezavisnih medija pojavio se i snimak prebijanja tri mladića koji su mirno sedeli na klupi u blizini incidenata. Njih je nekoliko policajaca u opremi za razbijanje demonstracija iz čista mira pretuklo pendrecima. Još jedan snimak koji je izazvao osude javnosti je onaj na kome se vidi mladić koji leži na putu dok ga desetine policajaca koji su se kretali u koloni udaraju nogama i pendrecima.
Drugi veći sukob demonstranata i policije dogodio se u oktobru 2022. godine u Novom Sadu. Aktiviste koji su se protivili izgradnji mosta na Šodrošu i koji su zbog toga podigli „Šodroš surviver kamp“ kako bi blokirali seču drveća, policija je nasilno uklonila nakon nekoliko meseci. Od svog postojanja, tog oktobra je Novi Sad „ugostio“ najveći broj pripadnika policije.
Na samom Šodrošu je bilo stacionirano nekoliko stotina policajaca i Žandarmerije, ne samo iz Novog Sada nego i iz drugih krajeva Srbije. Upadljivo je bilo to što je pripadnika policije bilo nekoliko puta više od aktivista koji nisu želeli dobrovoljno da se sklone sa trase građevinskih radova.
Kada je došlo do sukoba sa policijom, na desetine građana je privedeno, a slike hapšenja starijih žena je obišao region. Tih dana, novosadski Šodroš je ličio na ratnu zonu, jer je ceo potez vrveo od policije koja se tu nalazila danima, 24 časa.
Poslednji veći incident, kada je policija koristila silu nad demonstrantima je 24. decembar 2023. godine, kada su bile demonstracije zbog održanih izbora, za koje su predstavnici opozicije tvrdili da su pokradeni. Nakon što je deo demonstranata pokušao da uđe u Skupštinu Grada Beograda, policija je u jednom trenutku jurišom rasterala demonsttrante ispred skupštine. I u ovom slučaju su pojedini stručnjaci, ali i strane organizacije ocenile da je intervencija bila prekomerna, ali i neselektvna, jer policija nije intervenisala samo nad onima koji su pravili nerede, već i nad građanima koji su samo stojali ispred skupštine.
Nedavno je policija nasilno rasturila protest je bilo u Loznici 7. jula. Tada su upravo aktivisti koji se protive izgradnji rudnika litijuma, u znak upozorenja, blokirali lokalnu prugu Loznica – Mali Zvornik. Kako nisu želeli da odblokiraju prugu, policija je primenila silu kako bi ih sklonila, a tom prilikom su privedeni aktivisti Zlatko Kokanović i Nebojša Petković.
Iako je sada i zvanično najavljeno da će biti blokada, jer je Petković sinoć apelovao na građane koji žele da se priključe blokadama, da ponesu stvari za boravak od nekoliko dana, MUP se još nije oglasio da li će nešto da preduzima ukoliko do toga dođe.
Ono što je do sada bilo pravilo kada je policija koristila silu je definitivno njena prekomerna upotreba, prikrivanje identiteta policajaca koji poslednjih godina u ovakvim situacijama intervenišu pod „fantomkama“ i bez vidljivih oznaka, kao i izostanak utvrđivanja odgovornosti onih pripadnika MUP-a koji su prekoračili svoja ovlašćenja.
Izvesno je jedino to da je danas policija veoma odana ovom režimu, da poseduje dobre resurse što se tiče ljudstva i opreme i da će sigurno žestoko intervenisati ukoliko dobiju naredbu.
Ostaje da se vidi da li će režim pribeći ovim metodama ili će se ipak odlučiti da policija samo isprati ovaj protest od kojeg se mnogo očekuje, bar kada su u pitanju aktivisti i oni koji se protive rudniku Rio Tinta.