Da li će kuća Sime Paštrmca postati muzej

Kako piše Politika, firma „Old siti rezidens” spremna da uloži 250.000 evra u rekonstrukciju ovog spomenika kulture, ali nadležni kažu da je to delikatan posao. Reč je o privatnoj kući barjaktara Sime Milosavljevića Paštrmca, koga je knez Miloš zvao Amidža (stric na turskom), budući da su bili veoma bliski. Nadimak Paštrmac Milosavljević je dobio po zaseoku Paštrma u podrudničkom selu Ramaća, gde je rođen.

Tokom gradnje dvorskog kompleksa (koji su činili još Milošev konak, srušen u bombardovanju 1941, te Šareni konak kneginje Ljubice, izgoreo u požaru sredinom 19. veka), Miloš je Paštrmcu poklonio plac na kome je ovaj sazidao kuću za stanovanje. Paštrmčeva kuća je još 1948. godine proglašena za spomenik kulture, ali je ovih dana, sticajem okolnosti, ponovo postala predmet interesovanja, ne samo stručnih krugova.
Porodična kuća Sime Milosavljevića, koja je pre dvesta godina sazidana na par stotina metara od dvora kneza Miloša, danas se nalazi na početku ulice Svetozara Markovića, u samom centru Kragujevca, gde firma „Old siti rezidens” planira izgradnju velikog stambeno-poslovnog kompleksa koji treba da obuhvati i susednu Karađorđevu ulicu.

„Politika” je već pisala o projektu izmeštanje Crvenog krsta Kragujevac iz ulice Svetozara Markovića i izgradnji novog objekta za ovu ustanovu u ulici Vojvode Putnika. Osim 1,2 miliona evra, koliko je opredelila za ovu namenu, firma „Old siti” je spremna da finansira i projekat kompletne rekonstrukcije stare Paštrmčeve kuće.

• Spremni smo da uložimo 250.000 evra, koliko je potrebno za sanaciju Paštrmčeve kuće. O tome smo sa rukovodstvom Zavoda za zaštitu spomenika kulture već obavili prve razgovore. Naravno, poštovaćemo sve zahteve stručnjaka. Takođe, budući da je reč o spomeniku kulture od izuzetnog značaja za Kragujevac, Paštrmčevu kuću ćemo posle rekonstrukcije ustupiti gradu, koji će odrediti buduću namenu objekta, navedeno je u dopisu koji nam je uputila firma „Old siti”.
  

Paštrmčeva kuća ima tradicionalan srpski četvorobrodni krov od ćeramide, a građena je u bondruk sistemu koji objektu pruža sigurnu zaštitu od zemljotresa i snažnih vetrova. Uvučena je u dvorište gde je bila bašta, ima trem i prostran podrum, a drvena hrastova građa je ukrašena ornamentima. Fasada je okrečena u belo, a prozori i vrata su iz vremena gradnje. Ipak, unutrašnjost kuće je izmenjena, budući da su dojučerašnji vlasnici bili prinuđeni da naprave mokri čvor i zamene podni pokrivač.

• Kući je potrebna ozbiljna rekonstrukcija. Enterijer treba da bude vraćen u prvobitno stanje, a fasada mora da zadrži autentičan izgled. Razgovarali smo sa potencijalnim investitorima, ali mi ne možemo da uradimo projekat sanacije dok nadležni u gradu ne opredele namenu objekta. Možda bi najbolje bilo da Paštrmčeva kuća postane muzej sa nekom specifičnom postavkom, smatra Nenad Karamijalković, direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture, napominjući da je model javno-privatnog partnerstva u oblasti zaštite nasleđa uobičajen u Evropi.

Iako je lokalna vlast načelno podržala višestruke planove investitora u vezi sa izgradnjom stambeno-poslovnog kompleksa u centru Kragujevca, glavni gradski urbanista Ivan Radulović navodi da je reč o delikatnom poslu koji zavisi od urbanističkog plana i strogih propisa koji regulišu oblast zaštite kulturno-istorijske baštine.

• Zalažem se za razvoj Kragujevca, ali neke od predmetnih parcela u centru grada, poput one na kojoj se nalazi Crveni krst, imaju javnu namenu koja se ne može menjati bez izmene generalnog urbanističkog plana Centar – Stara varoš. Ako projekat uključuje i zaštitu kulturno-istorijskog nasleđa, onda je to krajnje delikatan posao, kaže Radulović.

Sima Milosavljević (1776–1836) bio je barjaktar u oba srpska ustanka i čovek od najvećeg poverenja rodonačelnika dinastije Obrenović – desna ruka Miloša Velikog, njegov buljubaša i upravnik dvora. Pod zaštitu države Paštrmčeva kuća u Kragujevcu stavljena je ne samo zbog arhitektonskih karakteristika već i zato što je svedok jednog uzavrelog perioda u srpskoj istoriji. Zato svakom poslu u vezi sa ovim spomenikom kulture treba pristupati krajnje obazrivo i uz prethodno obezbeđena sredstva.

Tekst i fotografija: Brane Kartalović, Politika