Da li će FILUM nekada imati svoj „krov nad glavom”: Od sledeće godine izvesno i korišćenje prostorija Druge tehničke škole (VIDEO)

Društvo Grad

Rekli bismo da „i ptice na grani znaju” da Filološko-umetnički fakultet u Kragujevcu nema svoju zgradu, iako postoji 22 godine, i iako na njemu studiraju studenti tri različite katedre koji nastavu slušaju na više od deset lokacija u gradu. Odgovor na pitanje šta se dešava sa zgradom, ima li promena i da li će ih uopšte i biti, nema ni dekan fakulteta. Izvesno je da će od sledeće akademske godine FILUM-u biti omogućeno korišćenje prostorija Druge tehničke škole, jer su za rekonstrukciju omogućena sredstva, dok obećana, a onda i ustupljena zgrada „Ratko Mitrović” ostaje u „starom ruhu” – nefunkcionalna, a fakultet nema novca da je sam sredi.

Kada bi se „film” vratio unazad, zaključili bismo da obećanja o zgradi traju godinama, 2021. se pomislilo da će se nešto konkretno desiti i da ćemo temelj zgrade FILUM-a konačno ugledati na parceli iza Ekonomskog fakulteta. Ipak, ispostavilo se da ovaj fakultet nije ni bio na spisku projekta koji je planiran kroz kredit Razvojne banke Saveta Evrope.

Dekan Zoran Komadina kaže da pokušavaju da reše problem prostora, te da sva ta rešenja nisu trajna.

  • Nama su uslovi rada sve lošiji i lošiji, mi bez tih iskoraka ne možemo da održimo ni onaj nezadovoljavajući nivo. Jedino što je izgleda ipak izvesno, biće određeni pomak sa adaptacijom zgrade Druge tehničke škole. Tu sredstva jesu obezbeđena i jedan deo tog prostora će koristiti FILUM i za nastavu, i za druge aktivnosti, navodi dekan.

Prostor je prvenstveno planiran za studente likovne i primenjene umetnosti, a predviđena je i multifunkcionalna sala, koja je bi bila izložbeni i koncertni prostor, kao i mesto za održavanje književnih večeri.

Napominje da je Filološko-umetnički fakultet dobio na korišćenje zgradu „Ratko Mitrović”, odnosno veći deo te zgrade, ali kako kaže, njoj je potrebna ozbiljna adaptacija i sanacija. Sredstva je potrebno da se obezbede od strane države.

  • Projekat za to smo uradili, ali sredstva nismo dobili. Probaćemo ponovo ove godine prema Ministarstvu prosvete. Bez obzira što je tu bilo nekih obećanja, nismo dobili ništa, ističe dekan.

Studije na Filološko-umetničkom fakultetu održavaju se na više lokacija u gradu – u školi „Đura Jakšić”, u školi „Milutin i Draginja Todorović”, u Prvoj kragujevačkoj gimnaziji, Drugoj kragujevačkoj gimnaziji, u školi „Stanislav Sremčević”, na Pravnom fakultetu, na Ekonomskom fakultetu, na FIN-u, a od prošle akademske godine fakultet ima još jednu prostoriju u Erdogliji.

Naime, studenti sa likovne katedre početkom godine pokrenuli su peticiju i zahtevali premeštanje iz neadektvatnih uslova u OŠ „Đura Jakšić”, a kao trenutno, jedino moguće rešenje nametnuo se pomenuti prostor u Erdogliji za „najugroženiji deo”, kako kaže dekan.

  • Ništa nije zgodno, jedino još tamo nismo držali nastavu, pa sada pokrivamo celu teritoriju, to je nezadovoljavajuće rešenje, ali mi nismo uspeli da nađemo bolje. Ovo će biti (Druga tehnička škola) prvi iskorak, ali to je za početak sledeće školske godine, objašnjava prof. Zoran Komadina.

Stefan Adamović, šef tehničke službe na Filološko-umetničkom fakultetu ističe da su studenti i zaposleni po celom gradu, jer deset lokacija koje se koriste su na različitim stranama grada.

  • Postoje razne priče, sećam se kada sam ja bio student da je bila priča da se od oktobra useljavamo u Dom vojske, pa je bila priča da će krenuti da se gradi zgrada, iz godine u godinu bi se pojavljivale nove priče, a i dalje se ništa konkretno nije desilo, kaže Adamović.
Stefan Adamović, šef tehničke službe Filološko-umetničkog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu

Niz je problema sa kojima se susreću kako studenti, tako i zaposleni, prvi je pomenuti veliki broj mesta na kojima se održava nastava, a jedan od vodećih je i kako organizovati i uklopiti veliki broj predmeta, a onda i ispita.

  • Moramo da se prilagođavamo radnom vremenu drugog prostora, pošto smo i u osnovnim školama, moramo da se prilagođavamo i njihovim smenama, tako da sve to prouzrokuje mnoge probleme organizacione prirode. Studentska služba se trudi da spakuje raspored da studenti budu na jednom mestu, ali nekada to nije moguće, navodi Stefan Adamović.

Napominje da fakultet ne može imati investiciona ulaganja u prostor koji se samo koristi, te da uvek komuniciraju sa direktorima škola i dekanima fakulteta kako bi se učinilo sve da se studentima olakša svakodnevica.

  • Trudimo se da prilagodimo te prostore da budu upotrebljivi u onoj meri u kojoj bi trebalo da budu. Umesto da radimo na poboljšanju studijskih programa i da svu energiju posvetimo unapređenju rada fakulteta, mi moramo da se bavimo drugim problemima koji drugi fakulteti nemaju. Prosto balansiramo između nekih suštinskih unapređenja fakulteta i ovih redovnih koji drugi nemaju, zato što imaju svoj prostor, naglašava šef tehničke službe.

Obećanja sa raznih strana slušale su mnoge generacije godinama unazad, a veliki broj studenata sa različitih smerova i katedri nisu za četiri ili više godina studiranja upoznali svoje vršnjake. O tome govori i studentkinja završne godine studija srbistike Sandra Gvozdenović.

  • Završna sam godina, ostalo mi je još par ispita, imali smo skoro apsolventsko veče i mi smo većinu kolega upoznali i videli prvi put na kraju četiri godine studiranja. Gubi se osećaj pripadnosti fakultetu, to je nešto što nam fali da bismo upoznali sve kolege, da bismo mogli da razmenjujemo iskustva sa mlađim kolegama, kao i sa starijim. Mi samo znamo kolege se naše katedre, jer samo sa njima imamo fizički kontakt zbog zgrada, govori studentkinja Sandra.
Studentkinja završne godine srbistike Sandra Gvozdenović

Ona kaže da je najteže kolegama sa likovne i muzičke katedre koji nekada, u toku jednog dana, obiđu ceo grad. Njoj i kolegama sa srbistike bilo je utoliko lakše, jer su zgrade Pravnog i Ekonomskog fakulteta jedna do druge, a u neposrednoj okolini je i Druga kragujevačka gimnazija. Ostali, uklapaju prevoz i pokušavaju da stignu na vreme.

I na kraju opet ostaje pitanje da li će se sve svesti na predizborna obećanja i javna obraćanja predsednika. Severna obilaznica se uveliko radi, i stadion „Čika Dača” dobiće „novo lice”, samo se čeka zgrada FILUM-a, a uvek kada bi se ukazalo „zgodno vreme” pominjan je i obećavan upravo ovaj „trojac”.

Piše: Sandra Solujić
Video i fotografije: Lazar Novaković
Tagovi:

1 thoughts on “Da li će FILUM nekada imati svoj „krov nad glavom”: Od sledeće godine izvesno i korišćenje prostorija Druge tehničke škole (VIDEO)

  1. Ali bitno da je gospodja Zivkovic, dobitnica Djurdjevdanske nagrade, pohitala da usred zime izbacuje arhivsku gradju na ulicu i seli u podrum Suda (to je u redu za arhivsku gradju?!) kako bi se opstinari slikali ispred Ratka jer su ,,resili” problem i Ratka i Filuma. Tragedija gde zivimo

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.