Brzina i preticanje glavni su uzoci koji dovode do saobraćajnih nezgoda, u kojim je samo proteklog vikenda na putevima Srbije poginulo devet osoba, a više od 20 je povređeno, među njima jedno dete i jedna trudnica.
- Prve analize pokazuju da su najčešći uticajni faktori ovih saobraćajnih nezgoda bili neprilagođena brzina, nepropisno preticanje, a simptomatično je i da veliki broj učesnika nije koristio sigurnosni pojas, rekao je Aleksandar Radenković iz Uprave saobraćajne policije Ministarstva unutrašnjih poslova te Uprave.
On je istakao da saobraćajna policija od početka letnje sezone sprovodi akcije pojačane kontrole saobraćaja i da će to činiti i u narednom periodu. Uprkos tome, protekli vikend obeležile su četiri saobraćajne nesreće. Statistički podaci pokazuju da se broj poginulih u saobraćajnim nezgodama od 2000. godine smanjuje, ali stručnjaci smatraju da na putevima u Srbiji, u odnosu na zapadnu Evropu, još uvek strada previše ljudi. Prema podacima Agencije za bezbednost saobraćaja, najgora godina u ovom veku bila je 2001. kada je poginulo je 1275, a povređeno 19.906 osoba.
Najmanje poginulih i povređenih bilo je 2014. kada je nastradalo 535 ljudi, a povređeno nih 17.995. Prošle godine poginule su 564 osobe, a povređeno ih je 20.817.
Damir Okanović direktor Komiteta za bezbednost saobraćaja rekao je za Radio Slobodna Evropa (RSE) da je tokom ove godine do ponedeljka 29. jula, poginulo 280 ljudi. On je istakao da je letnji period doba godine kada se i inače više strada na putevima u Srbiji, ali da je ovog leta izuzetno veliko povećanje broja saobraćajnih nezgoda što je posledica pre svega saobraćajno neobrazovane populacije.
- U 21. veku nama i dalje ljudi ginu i ostaju invalidi zbog toga što nisu vezali pojas, zbog toga što je neko pijan seo za volan, zbog toga što neko na javnom putu upravlja poljoprivrednom mašinom koja nije propisno osvetljena, rekao je Okanović, dodajući da je to sistemska greška prouzrokovana nedovoljnom prevencijom.
- Ne radi se dovoljno na podizanju svesti o odgovornosti učesnika u saobraćaju i nema jakih i efikasnih kampanja koje će da menjaju njihovu svest o tome.
Sagovornik RSE je istakao da kazne i represija mogu privremeno ublažiti problem, ali da ga neće rešiti.
- Dok ne budemo imali svesnu, saobraćajno obrazovanu populaciju – imaćemo lošu statistiku i krvoprolića na našim putevima, naglasio je Okanović.
‘Vozači nisu svesni opasnosti’
Podizanje svesti o odgovornosti vozača je u razgovoru za RSE istakao Milan Vujanić profesor Saobraćajnog fakulteta.
- Mnogi vozači jednostavno nisu svesni opasnosti koje im prete u saobraćaju. Ne prihvataju racionalno saobraćajne propise i upozorenja i precenjuju svoje mogućnosti zbog čega dolazi do teških posledica, rekao je Vujanić.
- Kada čoveku kažete da treba da prođe kroz minsko polje on sigurno neće kucati SMS poruke, ali će to činiti dok vozi automobil. Ako pred njega stavite čašu vode na kojoj piše pažnja otrov‚ on je sigurno neće probati da bi utvrdio da li je stvarno otrovna, ali će svakako u saobraćaju isprobati snagu i brzinu svog automobila i proveriti svoje vozačke mogućnosti. Kada mu kažete da zbog takvog ponašanja u saobraćaju može ugroziti svoj život, čuće vas, ali to upozorenje neće racionalno prihvatiti, rekao je Vujanić.
I ove godine među stradalima su i motociklisti, a proteklog vikenda kod Žitišta u Vojvodini nastradala su dva mladića na motoru. Vladimir Jevtić iz Asocijacije za bezbednost motocikala ocenio je da je potrebna mnogo sveobuhvatnija obuka vozača motora koja bi ih osposobila kako da se ponašaju u nepredviđenim situacijama.
- U auto školama oni ne dobijaju konkretna znanja i veštine kako da izbegnu opasne iznenadne situacije. Motocikl se olako shvata, ne posvećuje mu se dovoljno pažnje prilikom obuke i to je jedan od razloga što mladi ljudi često stradaju, rekao je Jevtić.
On je dodao da je pored toga, jedan od problema i što ostali učesnici u saobraćaju ne posvećuju dovoljno pažnje kolegama na motorima, navodeći je to vidljivo na svakom kilometru, „a njihova neodgovornost po pravilu je kobna po motocikliste“.