Crkve i vernici koji poštuju Gregorijanski kalendar danas obeležavaju Badnji dan, a sutra Božić.
Beogradski nadbiskup i mitropolit Stanislav Hočevar poručio je u božićnoj poslanici da nam Božić najjasnije pokazuje pravac u kom moramo ići, ako želimo da budemo srećni.
Nadiskup je podsetio da ljudska istorija i civilizacija jesu i ostaju beskonačan rudnik mudrosti u kom posebno blista rođenje sina Božijeg, Isusa iz Nazareta.
- Sa velikom radošću približavamo se toj Božanskoj tajni. Zato vas moja braćo i sestre, svi dragi vernici i svi stanovnici naše blagoslovene Zemlje – hrabrim da ustrajete na tom putu, naveo je beogradski nadbiskup Hočevar u poslanici.
Dodao je i da kada kažemo da je pred nama slavlje Božića, ne mislimo prvenstveno na kalendar.
Božić nam govori, kako je rekao, da se večnost preselila u našu sadašnjost, da nas samo dar utelovljenja sina Božijeg može izlečiti od svih naših duhovnih i moralnih bolesti, i da je ono lek od svih zastranjenja i protivrečnosti koje nosimo u srcu.
Božić je zato, kako je podsetio nadbiskup Hočevar, najcelovitije nadahnuće svima nama, zemaljskim ljudima; večnim tražiteljima sreće, ali i večno nezadovoljnim bićima.
U noći između Badnje večeri i Božića, u katoličkim crkvama služi se sveta misa Ponoćka, jer se smatra da baš tada Božje svetlo dolazi iz mraka. Čitaju se delovi Jevanđelja o rođenju Spasitelja i događaju u Vitlejemu koji je promenio istoriju čovečanstva.
Pevaju se crkvene i stare narodne pesme, stvarajući atmosferu radosti.
Katolički vernici dolaze na poklon jaslama Bogomladenca koja se tradicionalno improvizuju u svim hramovima. U kućama se postavlja venac-advent ispleten je od slame i borovih grančica, ukrašen purpurnim vrpcama. U katoličkim krajevima večera je obično posna, čak mnogi ne jedu ništa do večere.
Dolaze čestitari, koji, kao pastiri, najavljuju dolazak Božića.