Crkva Svetog Josipa u Kragujevcu, najstarija je katolička crkva u Srbiji, podignuta 1883. godine. U Kragujevcu je bio organizovan pastoralni centar već u drugoj polovini XIX veka, kada se Srbija oslobodila i počela da razvija svoju industriju, u koju su se u velikom broju uključivali stručnjaci katolici iz inostranstva.
Prvi stalni sveštenik u Kragujevcu bio je barnabita o. Čezare Tondini de Kvarengi [Cesare Tondini de Quarenghi], kojeg je 1883. g. na molbu biskupa Štrosmajera [Strossmayer] u Srbiju uputila Sveta stolica, budući da je odlično vladao ruskim jezikom. Da bi upotpunio znanje srpskog jezika, došao je »na školovanje« biskupu Štrosmajeru u Đakovo, gde je za pola godine zaista dobro naučio jezik i preuzeo brigu za katolike u unutrašnjosti Srbije (izvan Beograda).
Nastanio se u Kragujevcu, jer je u tamošnjim fabrikama tada bilo zaposleno preko 600 katoličkih stručnjaka i radnika, uz mnoge koji su živeli u drugim mestima. Kao svom delegatu biskup mu je dao velika ovlašćenja (»vicem gerens«). Tondini je imao skromnu kapelu u privatnoj kući, a ni on ni njegovi naslednici nisu u Kragujevcu uspeli da sagrade crkvu – i takvo stanje traje sve do današnjih dana, iako je pre nekoliko godina već bio postignut sporazum o građevinskoj lokaciji.
Za francuske radnike došao je neko vreme na ispomoć o. Marbo [Marbeau]
Sadašnji župnik Stjepan Vinojčić opslužuje katoličke vernike koji žive u 40 gradova centralne Srbije.
S obzirom u da taj pastoralni centar ima samo kapelu u kući župskog stana, u Kragujevcu su o mogućnosti rekonstrukcije tog objekta, pre pet godina razgovarali beogradski nadbiskup Stanislav Hočevar i predstavnici lokalne samouprave.
Inicijativa o podizanju crkve u Kragujevcu postojala je pre ali i posle Drugog svetskog rata. Nažalost, do realizacije nije došlo ni tada ni sada.