Čomić: Potreban društveni dijalog o svim odlukama koje se donose u Srbiji

Ministarstvo za ljudska i manjinska prava posebnu pažnju posvećuje primeni zakona za koje je neposredno zaduženo – Zakona o rodnoj ravnopravnosti i Zakona o zabrani diskriminacije na nivou lokalnih samouprava i upravnih okruga, rekla je u Kragujevcu resorna ministarka Gordana Čomić.

„Da vidimo kako će važne promene u ta dva zakona primenjivati lokalna samouprava odnosno kako da načelnik okruga koordiniše nove institute, nove mehanizme koji će biti zaduženi za to da žene i muškarci žive zajedno pravednije, bolje, sa manje nepravdi po jedne i druge i da ne bude diskriminacije prema ugroženim grupama, manjinskim i ranjivim grupama, svim onima prema kojima je društvo često nemilosrdno“, kazala je Čomić novinarima.

Ona je danas održala sastanak u Šumadijskom upravnom okrugu sa predstavnicima tog okruga, grada Kragujevca i nevladinih organizacija.

Kako je navela, obilazak upravnih okruga u Srbiji se sprovodi sa ciljem da se primeni Zakon o planskom sistemu Srbije koji je stupio na snagu 2018. godine, a koji predvidja da o svim vrstama odluka koje se donose u Srbiji, propisima i zakonima i planovima, moraju u dijalogu da razgovaraju izabrani i imenovani predstavnici u lokalnim samoupravama, republičkih organa i civilni sektor.

Rekla je da su predstavnici njenog ministarstva do sada obišli 27 od 29 okruga, a posetu će ponoviti na jesen.

„Želimo da prenesemo i šta drugi upravni okruzi imaju u vezi sa primenom zakona i želimo zajedno da dogovorimo kako da otklonimo rečenicu koja se tri-četiri godine zaredom javlja u izveštajima Evropske komisije, a koja glasi – Srbija ima odlične zakone, ima odlične propise, ali se propisi ne primenjuju“, izjavila je Čomić.

Prema njenim rečima, kada se ne primenjuju propisi, onda ljudi to osećaju kao nepravdu, ugroženost, nejednakost i dodala da „nema razloga da se propisi ne primenjuju“.

Izrazila je očekivanje da će u Srbiji biti društvenog dijaloga da bi se zakoni primenjivali i bez ministarstva za društveni dijalog kao „alata“.

„Ključna razlika izmedju Srbije i uspešnih zemalja Evropske unije je što Srbija nema dijalog, Srbija ne razgovara, a u EU su to naučili pre 40-50 godina, pa uveliko razgovaraju. Jednako se ne podnose kao mnogi po Srbiji, ali znaju da od toga nema koristi“, navela je Čomić.