Iako nisu iz medicinske struke, nekoliko mladih Kragujevčana već tri dana oblači skafandere, navlači maske, vizire i rukavice. Spremno čekaju na poziv i trude se da što brže i spretnije dopreme kiseonik do sugrađana koji su u teškom zdravstvenom stanju u Kliničkom centru Kragujevac. Jednom rečju – učestvuju u spasavanju života.
Prokić Milan, Ivanković Vladan, Marinković Aleksandar, Sebastijan Selim, Milan Jovanović i Roksandić Srboljub članovi su udruženja za podršku bivšim osuđenicima „Posle kiše“, i svi imaju tek 19 ili 20 godina.
– To su mladi momci, članovi našeg udruženja. Oni nisu bivši osuđenici, već su momci iz naselja, s ulice, kojima pružamo podršku i trudimo se da radimo na prevenciji preko sporta. Kada sam ja čuo, prvo iz Skupštine grada pa od Kriznog štaba, da je bolnici neophodna pomoć, momci su se sami javili. Rečeno mi je da bolnica nema ljude, a da boce moraju da dođu do bolesnika. Nisam mogao da odbijem. Za razliku od ovih hrabrih mladića, bilo je i onih koji nisu prihvatili moj poziv da pomognemo – kaže nam predsednik udruženja Dušan Mirić.
Momci su se brzo skupili i već treći dan najpre istovare tri kamiona boca za kiseonik, dopreme ih do punktova koji označavaju različita odeljenja, a zatim i do građana kojima je neophodan. U crvenoj zoni svakodnevno provode oko dva sata, a kako sami kažu, o zarazi virusom i ne razmišljaju. Ipak, ono što ne mogu da zaborave jesu slike najtežih pacijenata i neumorna borba medicinskih radnika za njihovo ozdravljenje.
– Mladi su, sa osmehom kreću tamo. Kada su videli da i mi stariji idemo tamo i da se ne dvoumimo, krenuli su i oni. Ono što smo videli u crvenoj zoni, šta se tamo dešava i koliko se medicinsko osoblje bori za pacijente, teško je opisati – dodaje Mirić.
Svojim primerom ovi mladi Kragujevčani, čije fotografije kruže društvenim mrežama, pokazali su da humanost nije iščezla i da je briga o sugrađanima dužnost svih nas.
Na usluzi građanima
Pružanje pomoći u Kliničkom centru Kragujevac nije jedina akcija u kojoj je udruženje „Posle kiše“ učestvovalo kako bi pomoglo.
– Kada je bio policijski čas, imali smo 130 volontera koji su nosili hranu sugrađanima. Pošto imamo i pekaru, prvo se ta hrana pripremala, pa raznosila. Čuvali smo i sklonište za beskućnike, u tri smene po dva naša čoveka su vodila računa o njima – zaključuje Dušan Mirić.
Izvor: Blic
Foto: Facebook/ NVO Posle kiše
Vi ste ovde ti koji držite SRBSKU tradiciju pomoći i gostoprimstva Srba i Srbskog naroda. Pomoć uvek dobro dodaje a i dobrom se vraća. Bravo od 💖. Brana
Ovaj čovek je meni spasao život pre nekih 15 godina, kada sam ima alergijsku reakciju na aspirin. Beskrajno mi HVALA. Bog je sada njemu vratio svako dobro koje je učinio za svakog pacijenta.