ČLANOVI DS, POBUNITE SE!

Dragi prijatelji, drage demokrate – ponovo izbori u stranci. Doneo sam čvrstu odluku da ne komentarišem izborni proces. Doneo sam još čvršću odluku da se ne oglasim povodom bilo čije kandidature, jer bi takav gest, sa pozicije nekadašnjeg predsednika stranke, bio neprimeren.
Međutim, ne mogu da odagnam zabrinutost zbog procesa koji se dešavaju u DS. Plašim se da nijednu jedinu lekciju nismo naučili u periodu koji je iza nas. Naprotiv. Pravimo, bez razloga, drastične greške koje će, čini mi se, ne samo gurnuti našu stranku u potpunu političku irelevantnost (to se, nažalost, već dogodilo na beogradskim izborima), već i poništiti svaku uspomenu na sve ono dobro što je naša organizacija za Srbiju (i ceo region) činila.
Da pređem na stvar. Dragi prijatelji – i 2016. smo organizovali stranačke izbore. PRVE NEPOSREDNE PARTIJSKE IZBORE U SRBIJI. Na kojima je svaki član mogao da glasa i donosi odluke ko će ga predstavljati u narednom periodu. Ako je, u ovako teškim vremenima, DS mogla da se podiči nečim što je nezamislivo u bilo kojoj drugoj organizaciji u ovoj zemlji – to je neposredna demokratija. Šta god ko mislio o rezultatima tih izbora – oni su bili revolucionaran korak napred u političkom životu Srbije. Bio je to neočekivan potez Demokratske stranke, koja je na svom primeru pokazala da još uvek u sebi ima demokratske kapacitete, da je sposobna da sama sebe reformiše, pa samim tim i da se u budućnosti kvalifikuje da menja srpsko društvo. To je bila naša differentia specifica u odnosu na sve ostale, razlog koji smo navodili kada bi nas pitali zašto, uopšte, neko da glasa za nas, da li smo, uopšte, potrebni Srbiji i zašto se nazivamo demokratama.
Potpuno mi je nejasno kako smo se i zašto smo se odrekli onoga što je naša jedina (ako ne jedina – svakako ubedljivo najvažnija) komparativna prednost u odnosu na naše političke takmace. Kako je moguće da smo se ponovo našli u situaciji da delegati biraju rukovodstvo stranke, a kriterijum za izbor delegata je broj uplaćenih članarina, pa Smederevska Palanka ima, primera radi, 1800 (hiljadu i osamsto) uplaćenih članarina, a Novi Sad 160 (sto šezdeset)? Palanku navodim samo zato što je u njoj najveća disproporcija između broja stanovnika i broja članarina i zato što je tamo, na lokalnim izborima, pre samo nekoliko nedelja, ujedinjena opozicija (u kojoj je bila i DS) dobila nešto preko 2000 (dve hiljade) glasova. Ima takvih „Palanki“ koliko god hoćete, s obzirom na podatak da je u DS uplaćeno gotovo 50.000 (pedeset hiljada) članarina za ove izbore! Svakom u Srbiji je jasno da je broj aktivnih članova naše stranke desetostruko manji i da stranka koja ima 2 ili 3% podrške, ne može da računa na više od 100.000 birača. Ako smo za godinu i po dana izgubili dve trećine birača, zašto gubimo dostojanstvo? Kako ćemo birače povratiti, ako dostojanstvo više nemamo?
Neko će reći – ne dešava se ovo prvi put. Da se razumemo – upravo zato što je masovno plaćanje članarina godinama bilo uobičajena praksa, to smo 2016.promenili, da bismo pokazali Srbiji, a i sebi, da možemo da budemo bolji od samih sebe (jer od naprednjaka nije teško biti bolji). Aklamativno smo se dogovorili da od demokratije i poštovanja sopstvenih akata više nikada nećemo odustati. Ko se usudio da članovima oduzme njihovo stečeno pravo da biraju predsednika i potpredsednike svoje stranke? Ne znam, jer ne znam kako je ko glasao u Organizacionom odboru. Ali, znam da će ukoliko ovako budu organizovani izbori, to biti poslednji izbori u DS.
Stranka koja ima ovako malu podršku mora biti odvažna. Mora u sebi pronalaziti ono najbolje. Ne sme mariti za to da li će se 2-3 funkcionera smestiti u odborničke ili poslaničke „foteljice“. Mora pokazati da je naučila nešto iz svojih grešaka. Greške ne sme ponavljati. Pogotovo ne sme ponavljati greške koje je već prevazišla. Pa, svi smo, zbog neposrednih izbora, imali snažan argument, kad god bi našu organizaciju neko napao: „kod nas se svaki član pita, svako bira rukovodstvo cele stranke, jedino smo mi istinske demokrate“…
Da ne bude da lamentiram, a ništa ne predlažem. Rešenje je jednostavno. Prijatelji dragi, odložite stranačku skupštinu. Organizujte neposredne izbore. Ne dajte da nas ljudi koji nas podržavaju prezru, a oni što bi nas mogli podržati – zauvek otpišu. Nikakva se šteta neće dogoditi ako se farsa odloži, a neposredni izbori održe dve – tri nedelje kasnije. Nikakav to tehnički problem nije, postoje svi uslovi, već smo to radili. Odlaganje izbora će nas zaštititi od još jednog velikog skandala – bojkota većine vojvođanskih odbora, koji neće da se pomire sa tim da se predsednik pokrajinske organizacije bira na Izbornoj skupštini u Beogradu. Taj bojkot je izvestan, kao što je izvestan i nestanak DS u APV ako se bude tvrdoglavo insistiralo na ovim i ovakvim izborima.
Zbog svega ovoga, dragi članovi DS, POBUNITE SE! Zaštitite svoje stečeno demokratsko pravo, odbranite obraz članova DS i svih onih koji su ikada za nas glasali.Ne dajte da zatru i uspomenu na veliku i dostojanstvenu Demokratsku stranku. Pobunite se u odborima, pobunite se na mrežama, pobunite se na svakom mestu. Izborite se za pravo naše organizacije da postoji, bez marifetluka i kokošarenja. Jer, odakle nam pravo da tražimo slobodne demokratske izbore u Srbiji, ako ne možemo da ih obezbedimo u sopstvenoj kući?
Ko u ovako teškoj situaciji sve ovo oćuti ili je potpuno izgubio nadu da će naša stranka uopšte opstati, ili je saučesnik u njenom uništavanju. Ove prve razumem. Ako dozvolimo ovakve izbore u DS i sam se upisujem u tu kategoriju. Ali, bar nisam ćutao. Dixi et salvavi animam meam. Spasoh dušu, dragi prijatelji. Ne dajte se.

Bojan Pajtić