U Knjaževsko-srpskom teatru 11. maja biće premijerno izvedena predstava „Christofer Thomas Knightˮ po tekstu Petra Mihajlovića, u adaptaciji Tijane Grumić i u režiji Juga Đorđevića. Početak predstave je u 20 časova, a reprizni termini rezervisani su za 23. i 27. maj.
U predstavi igraju: Miloš Krstović, Jasmina Dimitrijević, Milica Majstorović, Nadežda Jakovljević, Miloš Pantić, Avram Cvetković i Dragoslav Tanasković.
Scenografiju potpisuje Ana Kolbjanova, kostim Jelena Janjatović, dok je muziku komponovao Dragoslav Tanasković.
- Kada smo sada već davne 2019. godine Petar i ja pričalo o mogućoj saradnji, svet je izgledao pilično drugačije. Onda je usledila dobro poznata pandemija, i sve se preko noći promenio i stavio u prvi plan neke teme kao što su, osamljivanje, izolacija, gubitak voljenih osoba. Komad „Christopher Thomas Knight“ se naslanja na sve te teme i produbljuje preispitivanje pojedinca da samoinicijativno izopšti sebe iz društva. Naslov može da vas zavede da pomislite da je ovo priča o jednom mladiću na severu Amerike koji je pobegao u šumu na 27 godina, ali uzevši je samo kao povod, Petar od te istinite priče stvara svoj jedinstven scenski svet koji prevazilazi prostore lokalnog i odvodi nas na teren univerzalnog, emotivnog i ličnog, ističe reditelj Đorđević.
Dramaturškinja Tijana Grumić osvrće se na svet u kome živimo koji može biti preplavljujući zbog nametnutih očekivanja, pravila ponašanja, izloženosti velikom broju informacija:
- Ljudi su socijalna bića, ali svima nam je nekad preko potrebna samoća. Međutim, da li je, u svetu koji poznajemo, uopšte moguće osamiti se? Da li je moguće izopštiti se iz društva, ne zavisiti ni od koga, izolovati se, nestati? Da li je moguće biti deo ovog života, a ne učestvovati u njemu? U svom novom tekstu, Petar Mihajlović problematizuje ideju osamljivanja kroz priču o Kristoferu Tomasu Najtu. Slikajući portret ovog čoveka kroz događaje koji se odigravaju u rasponu od čak 27 godina, autor se poigrava sa strukturom i formom time dajući priliku i svima nama koji smo stvarali ovu predstavu da se, u nečemu nalik na slaganje slagalice, zaigramo postavljajući ovu priču na scenu, zaključuje Tijana Grumić.