Četvoro poslanika i Skupština ili – šta kaže jedan čovek

Nedavno je na pitanje Glasa Šumadije ko će s kim u kragujevačkom parlamentu u koaliciju, visoki funkcioner Srpske napredne stranke odgovorio da to „zna jedan čovek“.

Ako komotna većina u gradskom parlamentu ne može samostalno da odluči o tome ko će da zauzme mesto gradonačelnika, ili predsednika Skupštine grada, pitanje uticaja i broja kragujevačkih poslanika u najvišem zakonodavnom telu Srbije gotovo da je neumesno postaviti. Naročito ako se od (svega) četvoro poslanika iz Kragujevca jedini predstavnik najjače stranke (SNS) našao na 69. mestu na poslaničkoj listi. Ako drugo dvoje dolaze iz partija koje nemaju sedište u Kragujevcu – Palmina Jedinstvena Srbija i stranka Rasima Ljajića. A četvrti je visoki funkcioner stranke koja postoji u tragovima – Srpskog pokreta obnove.

Bojana Vlajović Savić iz udruženja Res Publika ocenjuje da broj broj poslanika iz Kragujevca koji je sada manji nego u prethodnim sazivima republičke skupštine, nije nešto što bi trebalo da zabrinjava Kragujevčane i Kragujevčanke.

• Naravno da je teritorijalna reprezentativnost parlamenta Srbije izuzetno važna, ali  dokle god je na snazi sistem u kom  narodni poslanici nisu izabrani predstavnici građana koji zastupaju njihove interese, već  stranački vojnici koji glasaju na zvonce, dok o svim pitanjima promišlja i odlučuje samo jedna glava, to iz kog grada dolaze i nema naročit značaj.

Ono što upada u oči, kaže Vlajović Savić, jeste činjenica da je od troje poslanika iz Kragujevca, koji su u skupštinu ušli sa liste “Aleksandar Vučić- za našu decu”, samo jedan izabran iz redova Srpske napredne stranke i to kao 69. kandidat na listi.

• Verujem  da taj podatak predstavlja dobar indikator pozicije i ugleda koji kragujevački odbor SNS-a “uživa” u centrali stranke i na izvestan način potvrđuje ono o čemu se nezvanično već dugo govori- da je Kragujevac marginalizovan i izopšten iz svih planova države kojom suvereno vladaju naprednjaci. Zbog toga je i moglo da se dogodi da u aktuelnom sazivu skupštine, četvrti po veličini grad u Srbiji ima jednog poslanika iz najjače stranke, isto koliko i šumadijske opštine Knić i Rača, zaključuje ova građanska aktivistkinja.

I Zoran Palčić iz Šumadijske regije smatra da je „Kragujevac je definitivno izgubio politički značaj u Srbiji“. Palčić kaže da je mnogo je faktora koji su odredili nizak rejting Kragujevca na kraju  treće dekade od obnavljanja pluralizma u Srbiji i samo njihovo nabrajanje bi oduzelo mnogo vremena.

Podseća da je Kragujevac je na decembarskim izborima 1990. postao centar političkog života u centralnoj Srbiji koji je posle višedecenijske odrednice „Crveni grad“ postao opozicioni grad u kome je vrvelo i „kuvalo“ od mitinga, tribina,knjževnih večeri, okruglih stolova,panela, slobodnih medija, inicijativa, demonstracija, štrajkova…. 

• Kragujevački narodni poslanici i iz opozicije i vlasti su tokom 90-ih postali vedete parlamentarnog života u Srbiji, poput  Mihajla Markovića, Dragana Jevtovića, Dragoslava Petrovića, Borivoja Petrovića, Veroljuba Stevanovića, Borivoja Radića, Gvozdena Rosića, Zorana Simonovića, Tomislava Nikolića, Slavice Đukić Dejanović, Nataše Jovanović , izvinjavam se ako sam nekoga nenamerno zaboravio. Neki su od njih su svojim delovanjem bitno uticali na politički život u Srbiji, bili su potpredsednici Skupštine, prvi demokratski gradonačelnici i predsednici gradskih vlada, neki su bili žrtve političke torture ( junske demonstracije 1993.), sukobi na kragujevačkom auto-putu…

Zoran Palčić smatra da politički život u Kragujevcu nije za porđenje sa političkim značajem grada 90-ih i kasnije posle pada Miloševića do 2012. godine.

• Brutalna centralizacija Srbije je uništila i politiku u gradovima Srbije, ugušila lokalnu samoupravu, ideju decentralizacije, gradski odbori stranka su svedeni na  štandove za podelu propagandnog materijala iz beogradskih centrala, a građani su beže od politike, postali su  apolitični i u znatnom broju  politički neuki. Bojkot  junskih izbora je totalno skinuo i poslednji sloj  fasade sa lažne srpske demokratije i stvorio uslove  građanskim i demokratskim snagama za novi početak. Vrlo brzo ćemo se uveriti da li je to moguće i to je tema za poseban razgovor, smatra Palčić

Za političkog konsultanta Đorđa Belamarića „dva su razloga za potuno političko zapostavljanje Kragujevca“.

• Prvo, očigledno je da predsedniku Vučiću Kragujevac nije važan kao četvrti grad u Srbiji, kao prva prestonica, Srbije kao grad iz koga je mnogo toga poteklo i raširilo se Srbijom. Da li je za to razlog što je Vučićev politički otac, koga se odrekao, iz Kragujevca, ili u Kragujevcu nema dovoljno kvalitetnog kadra za brojčano ogromnu listu njegove partije u Skupštini Srbije, nije ni toliko važno, kaže Belamarić i dodaje da je „važnije da Kragujevac danas nema značajnog političara na nivou Srbije“:
• Ni u vladajućoj, niti u opozicionim partijama. Jednostavno nema osobe koja ima harizmu, kredibilitet, ni mogućnost za pravljenje političke organizacije, bez obzira da li je to nacionalna ili lokalna stranka koja može da bude važna za Kragujevac, a kamo li za Srbiju. Nažalost oba razloga pokazuju to da u Kragujevcu nema političara ili političarke koja je bitna za grad, a ni za Srbiju.