Danas je četiri godine od kada je, takozvanom karantinskom većinom, u Kragujevcu prekomponovana vlast i nakon decenijske vladavine stranke Zajedno za Šumadiju, većinu formirala Srpska napredna stranka. Tajnim glasanjem na sednici Skupštine grada po hitnom postupku, dužnosti je razrešen gradonačelnik Veroljub Stevanović (Zajedno za Šumadiju), a na njegovo mesto izabran je tadašnji šef odborničke grupe Srpske napredne stranke Radomir Nikolić. Dužnosti je razrešen i predsednik Skupštine grada Saša Milenić (ZZŠ), a na njegovo mesto izabran je Milan Urošević (SPO).
Nova većina tog dana stigla je autobusima iz jagodinskog sela Končarevo, gde su odbornici danima boravili u hotelu. Radio televizija Kragujevac je tada zabeležila izjavu budućeg gradonačelnika Radomira Nikolića, koga su novinari sreli u Končarevu, da je „bio na pecanju“ u tom selu. U kafićima, ali i holu Skupštine grada, viđeni su momci za koje se nije znalo da li su policija, ili privatno obezbeđenje, koji su vodili računa da buduća većina bude „stabilna“, odbornicima su sendviči služeni u skupštinskim klupama a do toaleta mogli su samo uz pratnju.
Za izbor Nikolića glasalo je tada 49 od 50 odbornika, a u glasanju nisu učestvovali odbornici Zajedno za Šumadiju i Demokratske stranke. Već u ranijim pokušajima smene vlasti, na stranu SNS-a stao je SPS, a tog 28. oktobra 2014. godine prekomponovanju su kumovali SPO, tadašnji DSS, Pokret Za naš grad, JS, dok se LDP priključio nešto kasnije. Nikolić je tada poručio da građanima nema šta da obeća, a da nije izabran za gradonačelnika, već stečajnog upravnika.
Četiri godine kasnije, bivši gradonačelnik Veroljub Stevanović za portal InfoKG izjavio je:
- Prošle su četiri godine i Kragujevac je sa drugog mesta, gde je jedno vreme bio zajedno sa Novim Sadom (u svakom pogledu), pao ispod stotog mesta. Nisam se nadao da će se nakon otimanja vlasti bilo šta dobro desiti, ali ni da će grad ovoliko potonuti sa ljudima sa takvim kvalitetima-nekvalitetima i zaista nisam znao, a ni verovao, da takvi postoje. U najkraćem, pored napred izrečenog, sve nešto vidim da smo blizu beznađa, s obzirom na ogromna nova zaduženja i nemogućnost da se išta vrati, a da pritom grad normalno funkcioniše.
Stevanović dodaje da je za to vreme grad imao ogromnu novčanu pomoć Vlade Srbije, u visini, kako tvrdi, preko 15 miliona evra i pita – gde je taj novac potrošen:
- Knačno, mislim da je svakom Kragujevčaninu sada jasno kakvu vlast ima i da sve što je izrečeno za predhodnu vlast čista izmišljotina. Mislim da je sve ovo što sam sada rekao jasno, ne samo građanima Kragujevca i okolini, već govorim i o ljudima na nivou Republike, da je uzaludna bila ogromna pomoć koju su pružali i koju i dalje pružaju gradskoj vlasti i da je neophodno da se reaguje. Jer, ovo je, ne samo četvrti grad po veličini u Srbiji, nego nekada i prestoni grad.
I Milan Urošević (SPO), u izjavi za InfoKG kaže da „umiranje Kragujevca ne vide samo Radomir Nikolić i šačica njemu odanih i interesno zavisnih ljudi“:
- Najmanje što očekujem od gradonačelnika je da posle četiri godine na vlasti, što je pun jedan mandat, podnese izvestaj građanima Kragujevca, šta je za te četiri godine uradio za grad i gradjane, kako za one koji su za njega glasali zavedeni imenom i prezimenom Aleksandra Vučića, iza koga se na poslednjim izborima sakrio, iako o njemu misli i govori sve najgore, tako i za one koji mu na izborima nisu ukazali poverenje, a njih je u Kragujevci više od 60 odsto. Pre četiri godine je sebe proglasio za stečajnog upravnika. Pre tri je, pripremajući se za izbore, govorio kako će uskoro poteći med i mleko. Pre dve godine, nakon što je grad zadužio do guše, objavio je da su finansijski problemi iza nas. Ove godine, u jednom od svojih retkih obraćanja građanima, objavio je da nam je super, da je u Kragujevcu broj nezaposlenih nikad manji, a broj zaposlenih nikad veći. U međuvremenu, sebi je dodelio još jednu funkciju samoproglasivši se za gradskog većnika za finansije.
Urošević smatra da su poslednje četiri godine – godine izneverenih očekivanja:
- Govorilo se prvih meseci njegove vladavine da nam se, eto, “konačno poklopilo”, na čelu države Kragujevčanin, a na mestu gradonačelnika njegov sin, “konačno nema prepreka da Kragujevac dobije sve ono što mu pripada”. Nažalost, ispostavilo se da nas je strefila najveća politička katastrofa koju ni najveći skeptici nisu mogli da predvide.
Šef odborničke grupe Šumadijske regije Pokreta slobodnih građana Bojan Stojadinović, u vreme prekomponovanja vlasti funkcioner Zajedno za Šumadiu, na svom fejsbuk profilu, povodom četiri godine od dolaska Radomira Nikolića na mesto gradonačelnika Kragujevca, napisao je da „najveću političku štetu njemu i SNS-u nije nanela ni opozicija, ni loši saradnici, ni njegova inertnost (da ne upotrebim grublju reč), već nesrećno preneta vest da će grad u okolna sela naseliti osam porodica emigranata“. Stojadinović ocenjuje da su zato „u pravu oni koji kažu da se SNS i Vučić mogu pobediti samo populizmom i ‘desnom’ ideologijom, oni koji kažu da i ta promena neće doneti boljitak i da će biti opet ‘sve isto’ i oni koji kažu da treba da postoji građanska opcija koja će sprečiti da se iste greške ponavljaju opet“.
Šta misle građani, videće se već na narednim izborima.
Fotografija: odbornici u karantinu, zabeležila ekipa Blica
Kako je pisao Blic 28. oktobra 2014. godine:
Reporteri „Blica” ipak su uspeli su da uđu u hotel, ali samo na nekoliko minuta, dok ih pod fizičkom pretnjom iz zgrade nisu uklonili korpulentni momci koji nisu imali nikakve oznake.
Ooblje hotela nas je prvo uveravalo da „nema ovde nikakvih odbornika”, da je hotel put „jer se održava neki seminar” i svi su pokušavali da izbegnu bilo kakav kontakt s novinarima. U kafiću pored bazena zatekli smo desetak ljudi koji su mirno sedeli i razgovarali sve dok naša ekipa nije ušla. Kada smo ih pitali da li su na seminaru, ćutanje je bio jedini odgovor.
A kada smo pitali „ko je iz Kragujevca”, svi su počeli da se smeju, ali niko od njih nije želeo da razgovora s nama. Ubrzo je stiglo i obezbeđenje.
Ko ste vi? Molimo vas da napustite prostor – zagrmeo je krupni mladić, koji je potom zaključao spoljna vrata kafića sve sa ljudima u njemu. Kada se obezbeđenje povuklo, pokušali smo ponovo da uđemo, ali niko od „gostiju” nije želeo da nam otključa. Osoblje hotela je potom u korak pratilo ekipu „Blica”.