Cena rušenja bunkera ‘’nepoznata’’ – Izrada od 26 do 8 hiljada evra, zavisi čiju matematiku ‘’čitate’’

Završava se još jedna kalendarska godina u Kragujevcu, a ‘’Skadar na Lepenici’’ još uvek nije završen. Novina, u odnosu na prethodne godine, jesta da su bunkeri koji su se nalazili ispred Tržnice ‘’Centar’’ srušeni.

Nakon prvobitnog uveravanja da su neophodni zarad ulaska-izlaska u garažu koja će se gradi ispod Tržnice, preko pritiska javnosti – kako stručne tako i običnog građanstva da betonske kocke ruže izgled zakonom zaštićenog objekta kulture… Ali i ‘’besnog’’ prekora tada ‘’novog’’ prvog čoveka Grada, da se u narodu prozvani bunekri što pre uklone, to se i dogodilo. Tri godine kasnije.

I možemo reći da smo se pomerili ‘’sa mrtve tačke’’, bar kada je Tržnica u pitanju, jer u međuvremenu je proradila pijaca (bar onaj deo ispod nadstrešnice), sada su srušeni i bunekri, ali ostaje i ona druga činjenica. Sve to je koštalo građane Kragujevca, a kako stvari stoje koštaće i dalje.

A koliko je koštala sama izgradnja bunkera pitali smo Javno komunalno preduzeće (JKP) ‘’Šumadija’’ Kragujevac, pod čijom ingerencijom je započeta rakonstrukcija Tržnice.

Odgovor – matematički proračun, iliti zavisi iz kog ugla ‘gledate“čitate“, tj. šta ko smatra da isti ti ‘’bunkeri’’ podrazumevaju.

Prema odgovoru JKP ‘’Šumadije’’, sa izvođačem radova ‘’Eurodomus doo’’ Beograd ugovoreni su radovi na izradi ‘’armiranobetonskih unutrašnjih pregradnih zidova i zidova armirano betonskih jezgara sa tavanicom’’.

Ovi radovi ugovoreni su pozicijom 8 Građevinske knjige u čijoj tabeli se navodi:

• Izrada armiranobetonskih unutrašnjih pregradnih zidova i zidova armiranobetonskih jezgara sa tavanicom. Izgraditi oplatu sa podupiračima i zidove i tavanice armirati po projektu, detaljima i statičkom proračunu. Beton ugraditi i negovati po propisima. U cenu ulaze i oplata, podupirači i pomoćna skela.

U tabeli se dalje navodi da je reč o 164.98 m³,po ceni od 18.360 dinara, što bi značilo da je sve gorepomenuto koštalo 3.029.032 dinara, nešto više od 25.600 evra.

Ipak u odgovoru JKP ‘’Šumadije’’ proračun je malo drugačiji. Tačnije objašnjeno nam je da ‘’bunekri’’obuhvataju samo jedan manji deo.

• Kopija obračunskog lista Građevinske knjige za ovu poziciju koja obuhvata izvedene radove na izradi pregradnih unutrašnjih zidova i zidova armirano betonskih jezgara iz koje se prave tri pozicije iz obračuna odnose na izvedene radove jezgra (tzv. bunkere) i to u ukupnoj količini 86,6 m³ (31,91 + 37,35 + 17,34), stoji u odgovoru JKP ‘’Šumadije’’.

Dalje se navodi da ni to nije krajnja kubikaža, već da je ovo proračun za ‘’podzemni i nadzemni’’ deo objekta, a da je za izradu bunekra (nadzemnog dela) utrošeno svega 51 m³.

• Iz napred navedenog može se zaključiti sledeće: ukupna vrednost izrade armirano betonskih jezgara – bunkera (podzemni i nadzemni deo) uz primenu ugovorene jedinične cene, iznosi 86,6 m³ x 18.360 din. = 1.589.976,00 dinara, od čega sama vrednost izrade nadzemnog dela jezgra – bunekra iznad ploče garaže iznosi 51 m³ x 18.360 din. = 936.360,00 dinara, objašnjavaju iz JKP ‘’Šumadije’’.

Za ovakvu računicu se, možda, JKP ‘’Šumadija’’ odlučila preračunavajući deo bunkera koje su nedavno srušili novi izvođači radova.

Ukoliko ste nedavno prošli pored Tržnice mogli ste videti da bunkeri nisu ‘’sravnjeni sa zemljom’’, već da je nekih 90cm do metar betona, ostalo ‘’da stoji’’. Razlog tome (sada kada je poznato da se ispod neće nalaziti garaža), nije poznat.

Nagađamo da bi tu onda ipak mogli ostati nekakvi ulazi? Ukoliko do toga dođe, nova pretpostavka je da bi ti novi ulazi, morali biti zastakljeni ili zatvoreni nekakvim pleksiglasom? Pretpostavka je bar, da se novi izvođeči ne bi usudili da ponove grešku prethodnika i da bunekre zatvaraju bilo čime što bi ponovo zaklonilo pogled na Tržnicu.

U prilog tezi da bi ostatk bunekra mogao da posluži kao nekakav ulaz, mogla bi da bude i još jedna stavka iz tabele Građevinske knjige, pod pozicijom 11.

• Izrada kose stepenišne ploče i stepenika od armiranog betona MB 30, u armiranobetonskim jezgrima. Ploču betonirati istovremeno sa stepenicama, a preko sloja šljunka. Beton ugraditi i negovati po propisima. U cenu ulazi i oplata.

Dalje se navodi i da ovaj deo veličine 2,86 m³, po ceni od 18.060 dinara, što znači da je izrada stepenica (koje se nalaze pod zemljom), koštala 52.509,60 dinara.

S obzirom na to da ni ovu stavku JKP ‘’Šumadija’’ nije uračunala, kada je obračunavala ‘’čistu’’ površinu bunekra, ostaje pretpostavka da su naša nagađanja oko onih ulaza iz nekadašnjih bunekra opravdana.  

Ali kao što smo već napomenuli, informacije o tome čemu će ostatci bunekra služiti, za sada nema.

Baš kao što nismo uspeli da dobijemo ni konkretan odgovor od Grada na pitanja koliko je tačno koštalo rušenje bunkera i koliko je koštalo odnošenje šuta?

• Grupa ponuđača izradila je tehničku dokumentaciju i po istoj izvodi sve radove, pa je između ostalog po izgrađenom projektu rušenja koji je sastavni deo PGD-a izvela i radove na rušenju betonskih bunekra. Prilikom rušenja sprovedene su mere za upravljanje otpadom, a koje su propisane Projektom rušenja. Cena rušenja bteonskih bunkera uključena je u ugovorenu vrednost, glasio je odgovor Gradske uprave za razvoj i investicije.

Na naše insistiranje da nam se kaže tačna cifra koliko su pomenuti radovi koštali, dobili smo povratnu informaciju da je sve objašnjeno prethodnim odgovorom.

Ono što smo dobili kao konkretan odgovor jeste, sada već opšte poznata činjenica, odnosno ko su izvođači radova.

• Rušenje betonskih bunekra koji su se nalazili ispod gradske tržnice, izvedeno je po osnovu ugovora o izradi tehičke dokumentacije i izvođenju radova za stavljanje u funkciju Matičnog objekta gradske tržnice i zgrade podzemnog trgovinskog objekta u kompleksu zelene pijace ‘’Centar’’ u Kragujevcu koji je Grad Kragujevac – Gradska uprava za razvoj i investicije zaključila sa grupom ponuđača koju čine: Termomont d.o.o. Beograd, telesec d.o.o. Beograd, ПРО 19 д.о.о. Београд, Falcon Survey d.o.o. Beograd, БС-Пројект 2009 доо. Ваљево i Teatra inženjering Valjevo, navodi se u odgovoru Grada.

A ko su pomenute firme i šta ih je kvalifikovalo za radove na Tržnici, moglo bi da bude posebna priča. Najinteresantniji i verovatno najbitniji u celoj ovoj grupi ponuđača, jeste Termomont d.o.o. Beograd.

U pitanju je firma Dejana Burčula, koji je, prema pisanju medija, nakon ‘’decenijskog’’ posla izgradnje kovid bolinica širom Srbije, dobio i poslove od JP ‘’Beogradske elektrane’’, za nešto manje od pola milijarde dinara.

Pomenute firme se možda sećate i po poklonu predsedniku Srbije, Aleksandru Vučiću, koji se time hvalio i na svom Instagram nalogu, a reč je bila o torti u obliku kovid bolnice.

Prema pisanju nedeljnika NIN iz 2020. godine, Dejanu Burčulu je samo na ime diidende isplaćeno 4,7 miliona evra, što predstavlja njegovu ličnu zaradu.

Na samom sajtu firme Termomont, u odeljku navedenom za projekte, prikazani su isključivo oni koji su rađeni u saradnji sa državom.

Termomont je tako pored kovid bolnica, gradio i fontanu na Slaviji, ali i instalacije na aerodromu Nikola Tesla, garažu na Obilićevom vencu, parking kod Vojnomedicinske akademije, carinski kompleks uz granični prelaz ‘’Gradina’’, a uskoro bi se mogli pohvaliti i rekonstrukcijom jedne od najstarijih pijaca na Balkanu.