Da li ste znali da je Če Gevara boravio u Kragujevcu, posetio spomenik u Šumaricama i fabriku „Zastava“ gde je razmatrao kupovinu oružja? Nedavno otvorena izložba u Muzeju „21. oktobar“ pokušava da rasvetli ovu, čak i starijim Kragujevčanima nepoznatu činjenicu.
Naime, kada je Kubanska revolucija uspešno okončana 1. januara 1959. bekstvom diktatora Fulhensija Batiste iz zemlje, dan kasnije u Havanu su ušetali ustanici na čelu sa Ernestom Če Gevarom, najbližim saradnikom potonjeg (doživotnog) predsednika Kube Fidela Kastra. Već u avgustu iste godine Če je došao u Jugoslaviju, u okviru kubanske „Misije dobre volje“. Ostalo je zabeleženo da je boravio tri dana u Beogradu, a zatim na Brionima. O tome je javnost dobro obaveštena, postoje čak i video-zapisi. No, njegova poseta Kragujevcu prošla je nekako u polutajnosti što je, izložbom „Če u Kragujevcu“ želeo da ispravi Marko Terzić, istoričar i kustos Muzeja „21. oktobar“. I on je saznao za Gevarin boravak u Kragujevcu tek pre par godina.
– Na taj podatak sam slučajno naišao, radeći nešto sasvim drugo u Arhivu Jugoslavije. Nisam znao ni sam da se taj događaj odigrao, a s obzirom na to da Čea jako poštujem kao ličnost, pre svega me je zanimao odnos između čoveka i mita koji nastaje posle nečije smrti – kaže Marko Terzić na početku razgovora za „Blic“.
SIMBOLIČNI POVRATAK
Nakon detaljnijeg istraživanja došao je do podatka da je, sem fabrike „Zastava“, Če posetio i Spomen-park u Šumaricama, pa izložba simbolično sledi taj put: mesec dana (do 20. novembra) biće postavljena u Muzeju „21. oktobar“, a nakon toga dva meseca u Muzeju „Stara livnica“ pri „Zastavi“, koja ove godine slavi 165. rođendan.
– S jedne strane ovo je neka vrsta Čeovog simboličnog povratka u Kragujevac, a s druge povod da se približi to vreme koje je bilo specifično za našu zemlju, vreme jedne industrijalizacije i napretka, kao neka vrsta kulise i konteksta u okviru kojeg se ta poseta desila – objašnjava Terzić.
O Čeovom boravku u Kragujevcu ne postoje fotografije, ali ima pisanih izvora.
– Na izložbi se nalazi kompletna dokumentacija iz Arhiva Jugoslavije i neka svedočanstva. Recimo, postoji satnica Čeovog boravka u Kragujevcu. Zanimljivo je da je Če tada bio još taze revolucionar, dok je Tito za njih bio zvezda. Kubanska delegacija je zatražila da im potpiše zajedničku fotografiju. Istraživanjem u novinama sam saznao da je bilo i izveštaja ko ga je primio, šta se razmatralo, da je pregovarao o kupovini oružja, dobio čak jednu lovačku pušku na poklon – otkriva kustos.
ČOVEK I MIT
U razgovorima kubanske i jugoslovenske delegacije uspostavljena je diplomatska saradnja, pominje se ugovor da se Kubi pomogne kupovinom šećera…
– U reakcijama iz novina i njegovim intervjuima na odlasku, vidite da je Če bio jako zadovoljan svojim višednevnim boravkom u Jugoslaviji. Vidi se da je to bio otvoren, ljubazan čovek – ističe Terzić, gotovo siguran da do kupoprodaje „Zastavinog“ oružja na kraju ipak nije došlo.
Jedan od pomenutih filmića-intervjua Gevare u Jugoslaviji iskorišćen je i za kreiranje video-rada koji je deo postavke.
– Cela izložba je u dualitetima; čitav kontekst se formira oko čoveka i oko mita i prelaska čoveka u mit. Što se tiče čoveka, tu su panoi koji predstavljaju posetu, dokumenta, fotografije iz Arhiva Jugoslavije, Muzeja Jugoslavije, Šumadijskog arhiva, novčanice koje je potpisao kao guverner Nacionalne banke Kube. Drugi deo bavi se Čeom kao mitom, a mit postaje u trenutku smrti (1967), počevši već od snimaka i fotografija njegovog leša koje su snimile ubice. Mrtav Če, sa otvorenim očima, liči na Hrista. Dosta umetnika je to primetilo i povezalo te slike sa religijskim temama. Bitan momenat bio je i tokom revolucionarne ’68. kada je Čeov lik prenet u sferu simbola. Izloženi su i radovi Vorhola i Dolka inspirisani Čeom, spomenici Gevari podignuti širom sveta, ali i privesci i kape s njegovim likom koje čuva kafić „Buena vista“ u Kragujevcu… Cela strategija se sastoji u otvaranju vidljivosti prema vrednostima koje otelotvoruje lik Če Gevare. Svaki posetilac može sam da kreira svoj odnos prema njemu. Kao kustos nisam želeo da dajem nekakav sud već samo da otvorim kanale komunikacije – istiće Terzić.
ČUVAR VATRE
Na otvaranju izložbe došlo je mnogo ljudi, mnogo mladih. Intriga oko lika i dela Če Gevare ne jenjava ni pola veka posle njegove smrti. Naš sagovornik kaže da je Če jedan od retkih neukaljanih revolucionara.
– Če je opstao u tom smislu kao simbol slobode, iako je bilo ozbiljnih pokušaja da se ukalja. Ali on je postao više od političkog simbola, postao je deo kulture. Kad je neko simbol slobode, pa se na to nadoveže i lepota i ljubav, teško može da se uprlja. Verujem da je svaki pravi revolucionar i pravi umetnik, da je to sve negde povezano. Već sa ljubavlju, lepotom i slobodom teško može da se nosi bilo ko kada je ona prepoznata od strane mladih. To se prenosi kao jedna vrsta perjanice i nade makar za bolje sutra. Malo je onih koji su spremni da ginu za bilo šta i baš zbog toga smatram da ovo u šta se pretvorio Če Gevara, ma koliko to bilo daleko od njega kao čoveka, dragoceno je jer mu ne mogu ništa. On čuva vatru do nečeg sledećeg, konkretnijeg što će (možda) da se desi – zaključuje Terzić.
Rukovanje sa Čeom
U tekstu o Dušanu Laloševiću Laletu, jednom od inženjera vojne fabrike „Zastava“, objavljenom u fabričkom biltenu 2006. izneto je njegovo sećanje susreta sa Gevarom: „Godine 1959. II pogon posetio je čuveni revolucionar Ernesto če Gevara. Nas nekoliko bili smo delegirani da ga dočekamo i predamo mu lovačku pušku na dar… Amerikanci su vojno intervenisali da spreče svrgavanje Batiste i bili poraženi. Posle toga Gevara je otišao u Boliviju da podigne revoluciju. Međutim, Amerikanci su ga ubili u gudurama Kordiljera, odsekli mu desnu ruku i poslali je njegovom ocu u Argentinu. A ja sam imao priliku da se rukujem s njim“.
Izvor: Blic