Iz Čačka je početkom ’70-ih godina prošlog veka u Kragujevac stigao Radomir Mihajlović Točak i zauvek promenio kragujevačku, ali i jugoslovensku kulturnu, tačnije rok scenu. Više od pola veka kasnije iz Čačka za Kragujevac ne stiže kultura, već komunalni otpad, koji bi dobrano mogao da uzurpira kragujevačku varoš, da ne kažemo da je promeni.
’’Samo dvadesetak dana, da pomognemo Čačanima’’, poručio je kragujevački gradonačelnik, Nikola Dašić, na pitanje koliko će dugo dovoženje otpada iz Čačka za Kragujevac trajati. Da ne bude da smo loše ’’komšije’’, iako Čačani imaju neke koji su im daleko bliži, pitanje koje se nameće jeste – Otkud otpad iz Čačka u Kragujevcu i kome je to tačno palo na pamet?
Pitali su se to Kragujevčani ovih dana, a mi smo pitali bivše direktore ’’Čistoće’’, jer ko bolje od njih može da zna u kakvom se stanju nalazi kragujevačka deponija. Pardon. Kragujevačko smelište, jer ako znali niste, Kragujevac – četvrti najveći gradu u Srbiji, nema deponiju već samo smetlište, koje je, uzgred budi rečeno, svoje kapacitete ’’prešišalo’’ još pre nekoliko godina.
Kada je krajem prošle nedelje gradonačelnik Čačka, Milun Todorović, saopštio da će se od ponedeljka sav komunalni otpad iz Čačka voziti za Kragujevac, deo opozicionih političira izraio je javno svoju skepsu. Da bi im gradonačelnik Kragujevca, Nikola Dašić na istu odgovorio da se radi o ’’vraćanju usluga’’. Nama su 2015. Čačani pomogli da očistimo grad, sad mi to radimo za njih.
- Ako je Kragujevac uzimao od Čačka kamione da čisti grad, što nije sada dao neki svoj kamion koji će da pomogne Čačku da preveze đubre na neku drugu lokaciju. Nije kragujevačka deponija sanitarna deponija pa da sada kažemo to se tu i odlaže. To je smetlište koje može da bude bilo gde u okolini Čačka na nekoj njivi, u nekoj rupi, itd. Dakle oni su mogli da voze kod njih negde tamo, da ne govorimo o tome da su mogli da voze za Beograd, jer tamo postoji uređena nova sanitarna deponija. I bolje da su dali (grad Kragujevac) kamione pa da se vozi (otpad) za Beograd, nego što se dovozi kod nas ovde. Tako da je verovatan razlog zbog koga se dovozi u Kragujevac – blizina, odnosno ušteda, kaže bivši direktor JKP ’’Čistoća’’, Zoran Jovanović.
Nije Čačku Kragujevac bila jedina opcija, tvrdi drugi bivši direktor JKP ’’Čistoća’’, Dejan Raonić. Otpad je Čačak mogao da odlaže i na regionalnu sanitarnu deponiju ’’Gigoš’’, gde svoj otpad odlažu Jagodina, Smederevska Palanka, Velika Plana i Ćuprija, međutim reč je o privatnoj deponiji.
- Ta regionalna deponija (’’Gigoš’’) je u vlasništvu ’’Por Verner i Veber’’, reč je o privatnoj firmi iz Austrije koja ima ugovor sa gradom Jagodinom i sa pomenutim opštinama i ja mislim da je odnos vlasništva 70-30 u korist PVV-a, što znači da se radi o privatnoj deponiji… I normalno odlaganje na toj deponiji bi koštalo, jer opet deponovanje na privatnoj deponiji nije jeftino. Postoji i ’’A.S.A.’’ deponija u Lapovu, isto privatne firme, ne znam kakvi su njihovi uslovi deponovanja, ali to sigurno nije ispod 20-25 eura po toni. Ima i Kraljevo, nesanitarnu deponiju, isto smetlište kao Kragujevac, e sad zašto nisu u Kraljevu odlagali… Mi smo im verovatno bili najbliži i to verovatno smanjuje troškove transporta, međutim nama je problem što mi nemamo sanitarnu deponiju, nego smetlište, naglašava i Raonić.
Još odlukom Vlade Republike Srbije, za sva smetlišta u državi urađeni su palnovi za sanaciju i rekultivaciju do zatvaranja, nakon čega bi trebalo da se otvore regionalni centri za otpad, kao što je JKP ’’Duboko’’, međutim grad Kragujevac to nije uradio, podseća Raonić.
- Vi znate da je to brdo tamo u Jovanovcu, da je to vrlo opasno, jer se na tom smetlištu stvara i gas metan. Postoje, da tako kažem i specijalni načini na koji on s deponije odlazi u atmosferu, sad ja ne znam kako je to trenutno na našem smetlištu, odnonosn nesanitarnoj deponiji, ali ovo mogu samo da razumem kao želju da se pomoglne gradu Čačku. Jeste to povoljnije za grad Čačak jer oni nama ništa verovatno ni ne plaćaju, ali to će da dovede do problema deponovanja našeg otpada ovde, jer već smo mi dobro premašili neke kvote, kaže Raonić.
- Prema projektu iz 2006. godine, dozvoljena visina deponije je bila 18 i nešto metara, a sada je preko 30, možda čak i više, ali posle 15 godina odlaganja govorimo o duplo višoj deponiji od dozvoljene. S obzirom na to da smo mi odavno prešli granice odlaganja otpada i pored toga što je grad dokupio dodatno zemljište (sa idejom da se proširi deponija), definitivno što se tiče teničkih uslova, deponija je sada iznad dozvoljene granice po visini za odlaganje otpada, prema tome, to samo pogoršava situaciju, objašnjava Jovanović.
U prilog kragujevačkom dobročinstvu ne ide ni vreme. Jer ukoliko se otpad ne bude odlagao na pravilan način, odnosno raslojavanjem, pa potom zatrpavanje zemlje, sloj po sloj postoji pojačan rizik spontanog zapaljenja deponija, kaže Jovanović. I naglašava da će u mnogome zavisti i od toga da li će sa pojačanim dovoženjem otpada, biti pojačan i kapacitet u ljudstvu.
- Vi imate da se kod nas dvnevno dovozi preko 200t otpada, na to sada ide i 180-200t čačanskog dnevno. Sve što je deponija viša teže se gasi, jer požar teži da se uvuče u jezgro deponije. Praktično on onda ne može da se gasi vatrogasnim putem, nego isključivo preslojavanjem i valjanjem zemlje preko, kako bi se sprečio dolazak vazduha do požara, kaže Jovanović.
- Kada je u pitanju naše smetlište, po zakonu je ono već trebalo da bude zatvoreno i mi smo već odavno trebali da odlažemo na nekom drugom mestu, na nekoj našoj sanitarnoj deponiji koja je još odavno trebalo da bude izgrađena. Postoji veliki problem i ja mislim da je to jedan od najvećih problema grada u ovom trenutku, zaključuje Raonić.
Ipak 20-ak dana skoro duplog gomilanja smeća, naše smetlište može da izdrži, dodaje Dejan Raonić.
Glavno pitanje su u stvari dva pitanja. Hoće li ovo novo gomilanje trajati zaista 20 dana? Ali i ono važnije od toga, šta dalje? Odnosno, hoće li se nakon ovog čačanskog gostujućeg rokenrola, sve ponovo svesti na šumadijski bluz.