Budžetske rezerve Kragujevca manje od zakonskog minimuma

Kada se u toku godine javi neodložna potreba da se novac iz lokalnog budžeta uloži u nešto što nije planirano kada je budžet usvajan, ili potreba da se uloži više para u ono što je planirano, poseže se za sredstvima iz budžetske rezerve i to iz tekuće rezerve, koja čini veći deo te stavke. Postoji još i stalna budžetska rezerva koja služi da se interveniše kod elementarnih nepogoda ili drugih događaja koji su pretnja za zdravlje i život stanovnika.

Zakon kaže da se tekuća budžetska rezerva određuje najviše do četiri posto od ukupnih budžetskih prihoda i primanja od nefinansijske imovine, a stalna je ograničena na 0,5 posto od ovih prihoda. U Kragujevcu je, međutim, iznos daleko manji nego što zakon dozvoljava i to oko četiri puta. Za ovu budžetsku godinu planiran je sa jedan posto od ovih prihoda, kao i kod stalnih rezervi.

Po rečima dr Nenada Stanišića, člana gradskog veća za finansije i profesora Ekonomskog fakulteta, ovogodišnji prihod budžeta je planiran na devet milijardi dinara, tako da bi četiri procenta bilo oko 360 miliona dinara. Toliko bi iznosila tekuća budžetska rezerva kada bi se do kraja iskoristile zakonske mogućnosti. 

Ali, doneta je odluka da ova rezerva bude 100 miliona dinara, ili 1,1 posto prihoda budžeta. Takođe, stalna rezerva je mogla biti 45 miliona dinara, a ona je određena na 10 miliona. 

Potrebna opreznost

• Mislim da sa tekućim budžetskim rezervama treba biti oprezan. Voleo bih da budžet planiramo realnije i ako se sve planira kako treba potrebne su manje budžetske rezerve. Sa druge strane, javi se potreba za ulaganjem koju niste planirali i zato morate da ih imate, kaže dr Stanišić. 

Tako je bilo i prošle godine, kada su tekuće rezerve bile 120 miliona dinara, a mogle su da idu do 350 miliona, dok su stalne rezerve određene na 10 miliona, četiri puta manje od zakonske granice. Na šta će se konkretno ovaj novac utrošiti odlučuje Gradsko veće i to većinom glasova. Ono procenjuje koji se to neplanirani posao mora završiti, za koji nisu predviđena sredstva u budžetu, pa se pojavila neodložna potreba da se obavi i mora se posegnuti za tekućom rezervom. 

• Prošle godine, na primer, navodi dr Stanišić, pojavila se potreba formiranja novog privrednog društva čiji je osnivač bio grad Kragujevac, a to je „EKG Info data”, novo preduzeće koje će se baviti bazama podataka i razvojem softvera za potrebe lokalne samouprave i gradskih preduzeća. U osnivanje preduzeća iz tekućih rezervi grad je uložio u drugoj polovini prošle godine milion dinara.

Ili, drugi primer ulaganja je takođe iz grupe gde nisu planirana sredstva, ali se tokom godine pojavila potreba ulaganja grada. Radi se o sufinansiranju mera energetske tranzicije u domaćinstvima. To je republički projekat  u koji je država uložila 10 miliona dinara, a grad isto toliko iz tekućih rezervi, kako bi se obezbedile subvencije za energetsku efikasnost u domaćinstvima.

Za ovu budžetsku godinu taj projekat ostaje, ali je sada planiran u budžetu sa 20 miliona dinara, koliko će uložiti i država i neće biti potrebna pomoć iz rezervi. Za razliku od ovih ulaganja koja nisu bila predviđena, sredstva tekuće rezerve troše se i na projekte kod kojih tokom sprovođenja iskrsne potreba ulaganja koja nije bila predviđena, ili se pokazalo da treba više sredstava od plana jer je, na primer, došlo do poskupljenja materijala.

Prošle godine tako je iz tekućih rezervi uloženo dodatnih pet miliona dinara za rekonstrukciju mokrih čvorova u Osnovnoj školi „Mirko Jovanović” i za uvođenje grejanja na gas u OŠ „Dragiša Mihajlović”. Iz tekućih rezervi je prošle godine uloženo i 10 miliona dinara za rekonstrukciju gradskih ulica i opštinskih puteva, jer je planirano manje sredstava od potreba. 

Ali, najveća ulaganja iz ovih rezervi tokom 2021. godine od 40 miliona dinara bila su za plaćanje sudskih troškova, gde je predviđeno 300 miliona dinara u budžetu, ali to nije bilo dovoljno. Zbog tih troškova je kasnije usledio i rebalans budžeta da se doda još para.

Od stalnih rezervi, koje su bile 10 miliona dinara, upotrebljeno je dva miliona i to za plaćanje komunalnih troškova u Kovid bolnici, jer je pandemija neka vrsta elementarne nepogode. 

Pomoć od države

Ove godine od predviđenih 100 miliona dinara za tekuće rezerve za prvih šest meseci, po rečima dr Stanišića, potrošeno je 5,5 miliona za zaposlene u predškolskim ustanovama. Naime, odlukom Vlade naloženo je lokalnim upravama da isplate po 10.000 dinara solidarne pomoći zaposlenima u predškolskim ustanovama, pa je tako i učinjeno za sve radnika dve kragujevačke ustanove „Nada Naumović” i „Đurđevdan”. 

Takođe su dodavana sredstva za rekonstrukciju i sanaciju u osnovnim školama koje su u toku, ali se pokazalo da nije predviđeno dovoljno sredstva. Reagovalo se i uplatom do milion dinara za zamenu kotla u zgradi Istorijskog arhiva, gde se desila havarija. 

Sa druge strane, postoji značajan izvor sredstava budžetske rezerve koji itekako pomaže Kragujevcu da plati svoje obaveze, a potiče iz Republičkog budžeta Srbije i deli se iz njegove tekuće rezerve. Kragujevac posednjih godina slovi kao jedan od gradova, zajedno sa Beogradom, Novima Sadom i Nišom, koji je miljenik državnih rezervi jer od njih dobija veoma mnogo sredstava kao pomoć, u odnosu na druge manje gradove.

Dr Stanišić kaže da su sredstva Republičke tekuće budžetske rezerve jednim delom namenjena za pomoć lokalnim upravama da reše svoje probleme i plate dugove, pa tako i Kragujevac dobija nova sredstva, a ona su pretprošle i prole godine iznosila po 300 miliona dinara. 

• Ta sredstva se uplaćuju polovinom decembra svake godine, da bi se platili određeni troškovi koji su najhitniji. Država daje ova sredstva i ne obavezuje korisnika zašta će ih potrošiti, ali morate podneti izveštaj i dokumentovati svaki dinar koji ste uplatili, kaže dr Stanišić. 

Tako je prošle godine uplaćeno 300 miliona dinara iz državne rezerve, a 200 miliona dinara je utrošeno za plaćanje rate za dug grada EPS-u. Ostatak je upotrebljen, jednim delom za plaćanje računa za javnu rasvetu, ili troškove javnog prevoza ili bilo koje druge koji su dospeli, kaže gradski većnik za finansije. 

Da li se krajem ove godine može očekivati isti iznos od 300 miliona dinara državne tekuće rezerve kao pomoć gradu? Dr Stanišić odgovara da se nada da će biti ista sredstva, ali je ova godina takva da je sve neizvesno, zbog stanja na međunarodnom planu, rata u Ukrajini i svetske energetske krize, inflacije. Do kraja godine teško je bilo šta predvideti i moguće je da cene građevinskog materijala porastu, na primer, do 30 posto, kada dotacije države ostaju pod upitnikom, odnosno njihov iznos.

Kada je reč o javnosti upotrebe ovih sredstava i iz gradske rezerve i pomoći od republičke, ti podaci nisu transparentni i dostupni običnim građanima. Oni se, po rečima dr Stanišića, dostavljaju kao elemenat Završnog računa budžeta svake godine Skupštini grada, odnosno odbornicima. 

Ti podaci se ne objavljuju na sajtu grada i ne dostavljaju sredstvima informisanja, iako se pojedine informacije iz delokruga odluka Gradskog veća objavljuju u pojedinim medijima. Po mišljenju gradskog većnika za finansije, svi podaci o trošenju javnog novca treba da budu javni i svaki pojedini račun dostupan građnima.

On smatra da će se stanje popraviti jer je u toku izrada budžetskog portala koji treba da startuje za dva, tri meseca. U njemu će biti kvartalni izveštaji o realizaciji budžeta, zaključuje dr Stanišić. 

Piše: Miloš Pantić, Kragujevačke

Ovaj tekst nastao je u okviru projekta “Medijsko sklonište Kragujevac – Lokalni mediji u službi zajednice” koji se realizuje u okviru Programa malih medijskih grantova koji finansira Ambasada SAD, a administrira Nezavisno udruženje novinara Srbije. Stavovi, mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju stavove NUNS i Ambasade SAD već isključivo autora.