BUDUĆNOST FIJATA U SRBIJI: TIHA ZEBNJA I KATASTROFIČNE NAJAVE

Društvo Ekonomija Istraživanje

Procene inostranih analitičara i specijalizovanih magazina, koje prenose i domaći mediji, da bi ovogodišnja globalna proizvodnja putničkih vozila, zbog pandemije COVI D 19, mogla da opadne za petinu, te da se očekuje da će u 2020. iz  pogona svih svetskih kompanija da izadje tek  71 milion putničkih vozila,odnosno blizu 20 miliona manje od planirane produkcije, izaziva tihu zebnju medju brojnim Šumadincima, posebno medju onima koji rade u kragujevačkom Fijat  Krajsleru i njihovim porodicama, dok  lokalni katastrofičari , po ko zna koji put u poslednjih desetak godina, već uveliko gase i iseljavaju Fijat Krajslerovu fabriku iz Kragujevca i Srbije.

Bojazan Šumadinaca angažovanih u Fijat Krajsleru i lokanim kooperantskim firmama italijansko-američke kompanije  koja je, krajem prošle godine, počela spajanje sa Pežo  grupacijom  (Pežo, Sitroen, Opel…), pojačava činjenica da Fijat Krajslerova fabrika u Kragujevcu u poslednjih godinu – dve dana više stoji no što radi. Lane je, primerice, u kragujevačkoj fabrici automobila, sa plaćenim odsustvima od svih 132 dana, plus tronedeljni godišnji odmor, bilo neradno čak 147 od ukupno oko 220 radnih dana, što znači da montažne i proizvodne trake nisu bile u funkciji više od pola godina.

Slično je i u 2020., u kojoj je, prema ranijim najavama medija bliskih vlastima, trebalo da startuje proizvodnja novog modela, od čega, kao što su upućeni i upozoravali, nema ništa. Naprotiv, proizvodnja modela „500L“ zaustavljena je, zbog pandemije COVID 19, još sredinom marta,a menadžment Fijat Krajslera je nedavno od Vlade Srbije tražio i dobio saglasnost da u ovoj godini, pored zakonom dozvoljenih 45, može da ima dodatne neradne dane dok traje vanredno stanje u Srbiji.

Predstavnici zaposlenih u kragujevačkoj fabrici i njenim koperantskim firmama pretpostavljaju da bi proizvodnja „Fijata 500L“ mogla da počne 5. maja, a da je, ipak, verovatnije da se to desi sredinom narednog meseca. Veliko je, medjutim, pitanje da li će proizvodne trake u Kragujevcu da budu pokrenute i sredinom maja,pošto početak rada Fijat Krajslera u Kragujevcu ne zavisi samo od razvoja epidemiološke situacije u Srbiji, nego i u  Italiji, odakle stiže najveći troj delova za ugradnju u „500L“, ali u u Španiji i Fr ancuskoj, koje su, uz Italiju, ne samo najveća evropska žarišta pandemije COVID 19, nego su  i glavna tržišta za plasman šumadijskog „velikog fiće“.

Ključni problem kragujevačke fabrike, i sa epidemijom i bez nje, je nedostatak, odnosno zasićenje i evropskih tržišta jedinim njenim modelom („500L“), dok od drugoga, čiji se „dolazak“ u šumadijsku prestonicu najavljuje godinama unazad, još uvek nema „ni traga ni glasa“, a da li će ga biti, ostaje da se vidi. Razloga za bojazan, glede budućnosti Fijat Krajslerove, u dogledno vreme i Pežoove fabrike u Kragujevcu, dakle, ima. Ali, ima li razloga za katastrofične procene, prema kojima  Fijat Krajsler u Kragujevcu  već „pakuje kofere“?

Sagovornik lista  DANAS i Glasa Šumadije blizak Fijatovoj administraciji iz Torina smatra da, bez obzira na trenutnu situaciju, razloga za strah kad je o(p)stanak Fijat Krajslerove fabrike u Kragujevcu nema. Fijatova proizvodnja u kragujevačkoj fabrici, prema njegovom mišljenju, nije ugožena ni na kraći, a još manje na duži rok.

  • Fijat Krajsler, kao i sve druge velike svetske kompanije, ne proizvodi automoboile za zalihe, već ih odmah po silasku sa traka isporučuje dilerima. Za očekivati je da su dileri, u medjuvremenu, rasprodali ranije kupljene kontingente, i da će im kad tržišta ponovo, posle pandemije COVID 19,  prorade, trebati nove količine vozila. S druge strane, cena nafte na svetskim tržištima pada, tako da će i gorivo da bude jeftinije, što takodje, treba da pogura proizvodnju automobila u periodu posle epidemije. Uz to, logično je očekivati da će svetske kompanije, zarad ublažavanja posledica pandemije, novoprouizvedene automobile da prodaju sa popustima, kako bi i na taj način ubrzale rad montažnih i proizvodnih traka, navodi naš sagovornik.

Dodaje da ne očekuje da će nova  korporacija koje čine  Fijat Krajsler i PSŽ grupacija, koja planira da bude četvrti proizvodjač automobila na svetu, zbog tih planova, da ide na zatvaranje pogona u svetu. Napotiv, smatra , da treba očekivati uvodjenje novih modela u proizvodni proces, s time što je moguće da u Kragujevci, u dogledno vreme, pored Fijatovih, sratuje i proizvodnja  nekog od Sitroenovih, Opelovih ili Pežoovih modela.

Projekt menadžer Beogradskog salona automobila Zoran Lupšić kaže, pak, da je u ovom trenutku teško proceniti kretanja u automobilskoj industriji u narednom perodu. Ne samo zbog panademje COVID 19, već i zbog tehničko – tehnoloških novina u toj delatnosti, vezanoj za uvodenje u proizvodnju hibridnih i elekto automobila. Samo u Nemačkoj, prema njegovim rečima, tenutno ima oko 700.000 novoproizvdenih vozila sa dizel motorima, „u koje je uložen veliki novac, a sa kojima proizvodjači sada ne znaju šta da rade.“

  • Sve je u fazi previranja, nepoznanica je bilo i pre pandemije i zaista je teško proceniti šta će se ubuduće da se dešava i kako će koji proizvodjač automobila da ispliva iz svega ovoga što nam se dešava, smatra Lupšić.

Predsednik  Samostalnog sindikata u Fijat Krajsleru Zoran Marković ističe da bi, da su se obistinile ranije procene analitičara, poznavalaca prilika i drugih „stručnjaka“ ili stručnjaka, kragujevačka fabrika automobila bila zatvorena još pre pet ili više godina. Na taj način, smatra, treba se odnositi i prema aktuelnim analizama koje najavljuju drastično smanjenje proizvodnje automobila i dovode u pitanje opstanak pojedinih kompanija.

  • Problema ima i biće ih. Italijanske fabrike, koliko sam upoznat, treba da pokrenu proizvodnju početkom maja, a nakon  toga ćemo verovatno i mi u Kragujevcu. Ne verujem da će pandemija COVID 19, na bilo koji način da ugrozi budućnost naše fabrike. Automobili su se proizvodili i pre aktuelne pandemije, praviće se i posle nje. Mi u Kragujevcu i dalje očekujemo novi ili još jedan model, a njegovo uvodjenjeu proizvodnju je donekle usporilo spajanje Fijat Krajslera sa Pežoom, koje prati obimna papirologija i uskladjivanje proizvodno – poslovnih planova, ističe Marković.                                                                
Piše: Zoran Radovanović                                                            

Tagovi:

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.