Brazil je suočen sa najvećom političkom i zdravstvenom krizom u novijoj istoriji pošto su glavnokomandujući vojnih kopnenih snaga, mornarice i vazduhoplovstva podneli ostavke, a zemlja je istovremeno zabeležila najveći dnevni broj umrlih od korona virusa.
Ostavke glavnih ljudi vojske je bez presedana i doživljava se kao protest zbog pokušaja predsednika Žaira Bolsonara da uspostavi kontrolu nad armijom.
Popularnost Bolsonara naglo je opala u stanovništvu zbog njegovog odgovora na Kovid-19.
Od početka pandemije umrlo je skoro 314.000 ljudi, a u utorak je zabeležen novi dnevni rekord – 3.780 smrtnih slučajeva.
Registrovano je i više od 12,5 miliona potvrđenih slučajeva zaraze.
- „Pa šta“: Kako ovaj svetski lider ignoriše Kovid-19
- Da li bi Brazil mogao da postane „plodno tlo“ za otpornost na vakcinu
- Poslednji amazonski ratnik pao u borbi protiv Kovida-19
Brazilski krajnje desničarski predsednik, koji je na vlast došao pre dve godine, od početka pandemije se protivi karantinu, tvrdeći da bi šteta po privredu bila veća od efekata samog korona virusa.
Takođe je poručio Brazilcima da „prestanu da kukaju“ zbog situacije.
U ponedeljak je predsednik bio prinuđen da rekonstruiše kabinet posle ostavki ministara spoljnih poslova i odbrane.
Koliko je situacija ozbiljna po Bolsonara?
Navodno se prvi put u brazilskoj istoriji desilo da komandanti vojnih kopnenih snaga, mornarice i vazduhoplovstva istovremeno odstupe sa položaja zbog neslaganja sa predsednikom.
Ggeneral Edson Leal Pujol, admiral Ilkes Barbosa i brigadni poručnik Antonio Karlos Bermudez podneli su ostavke u utorak, dan pošto je ministar spoljnih poslova Ernesto Arauho bio prinuđen da napusti funkciju posle žestokih kritika poslanika.
Arauho je kritikovan za loše odnose sa Kinom, Indijom i SAD, što je prema poslanicima parlamenta dovelo do toga da Brazil nema dovoljne količine vakcina protiv korona virusa.
Ministar odbrane Fernando Azevedo e Silva ubrzo je sledio primer kolege iz ministarstva spoljnih poslova, što je dovelo do rekonstrukcije vlade.
Ministar odbrane sukobio se sa Bolsonarom oko lojalnosti oružanih snaga, navodeći da bi one trebalo da se pridržavaju ustava, a ne da služe podržavanju predsednika.
BBC-jev latinoamerički dopisnik Vil Grant kaže da se Bolsonaro sada suočava sa najvećom političkom krizom od stupanja na dužnost u januaru 2019. godine.
U kombinaciji sa njegovim lošim upravljanjem pandemijom korona virusa, dodaje BBC dopisnik, pritisak na vođu je znatno porastao poslednjih nedelja.
- Paulo Koeljo: „Brazilu preti povratak u one najmračnije godine”
- Zašto u policijskim akcijama u Brazilu stradaju deca
- Protesti u Riju nakon što je policija ubila devojčicu
Bolsonaro, koji je ranije iskazivao sumnje u vezi sa vakcinama i zagovarao terapije lekovima bez medicinske potvrde da imaju efekta u lečenju, prošle nedelje je rekao da će „ovo biti godina vakcinacije“.
„Vrlo brzo ćemo nastaviti normalan život“, rekao je.
Brazil ima velikih problema u organizaciji programa vakcinacije.
U toj ogromnoj južnoameričkoj zemlji u upotrebi su vakcine AstraZeneka i kineska KoronaVak.
Brazil je takođe odobrio upotrebu vakcine Fajzer/Biontek i naručio vakcine Džonson i Džonson koja se daje u jednoj dozi, kao i ruske vakcine Sputnjik V.
Dnevni broj smrtnih slučajeva od Kovida-19 prvi put je prešao 3.000 ranije ovog meseca.
Bolnice i ceo zdravstveni sistem je na ivici kolapsa.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
